Влада Републике Српске утврдила је данас, на 11. сједници у Бањалуци, Приједлог другог ребаланса Буџета Републике Српске за 2025. годину, по хитном поступку.
Буџетски оквир по другом ребалансу износи 6 милијарди и 750 милиона КМ и за 260 милиона КМ је већи од првог ребаланса, из јуна ове године.
Буџетски приходи оствариће се у износу од 5 милијарди и 472 милиона и већи су за 1,2 одсто у односу на први ребаланс, док су порески приходи пет милијарди и већи су за 1,7 одсто у односу на први ребаланс.
Влада је данас утврдила и Приједлог закона о измјенама Закона о извршењу Буџета Републике Српске за 2025. годину, по хитном поступку, те донијела Одлуку о измјени Одлуке о дугорочном задуживању Републике Српске за 2025. годину.
Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о задуживању, дугу и гаранцијама, који ће упутити у процедуру усвајања у Народној скупштини Републике Српске.
Изради новог закона приступило се имајући у виду досадашња искуства и праксу у примјени закона, нове инструменте дуга, савремене трендове, као и појаву нових мандаторних учесника и других лица на финансијским тржиштима, те нове облике емисије дуга и потребу свеобухватнијег планирања, евидентирања и управљања дугом.
Новим законом детаљније је прописана процедура, поступак, намјене унутрашњег и спољног задуживања, као и издавања гаранција Републике Српске, те намјене, поступци, процедуре, овлашћења, ограничења и неопходне сагласности за задуживање јединица локалне самоуправе и фондова социјалне сигурности.
Једна од измјена је ограничење краткорочног дуга у смислу да краткорочни дуг Републике Српске не може бити виши од 2,5% БДП у тој години, док је раније ограничење краткорочног дуга било дефинисано на нивоу од 8% износа редовних прихода остварених у претходној фискалној години.
Такође, биће уведене мјере и резервне мјере у случају кашњења у сервисирању индиректног дуга од стране крајњих дужника, а законом је прописана и процјена фискалних ризика, као и регресно право и наплата потраживања.
Влада Републике Српске донијела је Уредбу о додјели подстицаја из надлежности Министарства енергетике и рударства.
Доношење ове уредбе условљено је потребом за усаглашавањем постојећег нормативног оквира са Законом о подстицајима у привреди Републике Српске, којим се уређује област додјеле подстицаја с циљем унапређења привредних активности, конкурентности и одрживог развоја. С обзиром на то да се у надлежности Министарства енергетике и рударства налази дио прерађивачке индустрије (нафтна, неметали, базна и хемијска), као и привредне гране рударство и електрична енергија, указала се потреба да се поједина питања у вези са врстом, условима, критеријума и поступком додјеле подстицаја, као и друга питања од значаја за спровођење подстицајних мјера, уреде овом уредбом.
Разлог за доношење ове уредбе је детаљно уређивање свих питања од значаја за спровођење поступка додјеле подстицаја из надлежности Министарства енергетике и рударства, а који имају за циљ да се предметни поступак учини јасним и ефикасним како за кориснике подстицаја тако и за органе укључене у спровођење поступка. Такође, додијељени подстицаји треба да помогну за улагање привредних друштава из области енергетике, рударства и дијела прерађивачке индустрије у материјална или нематеријална средства, уз остварење неких од циљева који су предвиђени овом уредбом, као што су унапређење пословних процеса и ефикасности пословања, повећање броја запослених радника, унапређење општих елемената пословања и други. Поред тога, намјера је да додијељени подстицаји допринесу остваривању кључних стратешких циљева из Стратегије развоја енергетике Републике Српске.
Влада Републике Српске прихватила је Информацију о провођењу поступка додјеле подстицаја за повећање плате радника са ефектима додијељених подстицаја за обрачунски период од 1. јануара до 30. јуна 2025. године.
Поступак додјеле подстицаја за наведени обрачунски период спроведен је у складу са новим прописима, Законом о подстицајима у привреди Републике Српске и Уредбом о додјели подстицаја за повећање плате радника. Најзначајнија новина у вези с подстицајима за повећање плате радника је у обухвату привредних субјеката чија је претежна дјелатност производња и пружање производних услуга, а исти је прилагођен привредним субјектима који послују са потешкоћама.
Министарство привреде и предузетништва је у сарадњи са Пореском управом провело процедуру додјеле подстицаја за дванаести обрачунски период, од 1. јануара до 30. јуна 2025. године, на који се путем апликације пријавило се 878 привредних субјеката који запошљавају 33.971 радника. Подстицај у овом обрачунском периоду одобрен је у износу од 4,31 милион КМ за 683 привредна субјекта који су повећали плату за 17.472 радника. Највећи износ подстицаја у наведеном обрачунском периоду одобрен је привредним субјектима из подручја Ц – Прерађивачка индустрија (3,27 милиона КМ или 75,48%). Најзначајнији ефекти подстицаја у дванаестом обрачунском периоду су повећање просјечне плате радницима за 10,16% у односу на период почетне плате код привредних субјеката који су остварили право на подстицај или у апсолутном износу за око 29,12 милиона КМ, те задржавање запослених у обрачунском периоду на нивоу броја запослених на први дан обрачунског периода.
Такође, поред других активности Владе Републике Српске, ова мјера је допринијела повећању просјечне плате, повећању износа плаћених доприноса и континуитет у исплати увећане плате. За свих дванаест обрачунских периода (од јула 2019. до јуна 2025. године) одобрени су подстицаји у укупном износу од 104 милиона КМ, при чему је одобрено 8.775 захтјева привредних субјеката или 91,3%. Корисници подстицаја били су 2.320 различита привредна субјекта који су повећали плате за 80.390 радника. С обзиром да досадашње анализе ефеката додјеле подстицаја за повећање плата указују на позитивна кретања, додијељени подстицаји су постигли одговарајуће ефекте и оправдали очекиване резултате.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о начину финансирања Програма неинвазивног пренаталног тестирања из крви труднице за 2026. годину, у износу од 7.000.000,00 КМ, на основу Закона о обавезном здравственом осигурању. Претходно је Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске усвојио Програм неинвазивног пренаталног тестирања из крви труднице за 2026. годину.
Влада Републике Српске усвојила је Информацију о спровођењу препорука комитета потписница Конвенције о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици Савјета Европе у Републици Српској.
Влада Републике Српске овим даје сагласност да ова Информација буде основ за израду и подношење Извјештаја о спровођењу препорука ГРЕВИО комитета у Босни и Херцеговини.
Задужује се Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске да даље прати примјену Конвенције Савјета Европе о спречавању и сузбијању насиља над женама и насиља у породици у Републици Српској, као и обавезе које произилазе у вези са истом и да о томе извјештава Владу Републике Српске.
Конвенција Савјета Европе о спречавању и сузбијању насиља над женама и насиља у породици - Истанбулска конвенција је први свеобухватан правно обавезујући документ за спречавање и сузбијање насиља над женама и насиља у породици. Босна и Херцеговина је ратификовала Конвенцију чиме се обавезала на предузимање законодавних и других мјера ради осигурања правног, институционалног и организационог оквира за спречавање и сузбијање насиља над женама укључујући насиље у породици, заштиту жртава насиља, те кажњавање учинилаца насиља.
У складу са поглављем IX Конвенције, формиран је механизам за праћење примјене Истанбулске конвенције, познат под називом GREVIO комитет, који је спровео евалуациони процес у Босни и Херцеговини у октобру 2021. године, након чега је сачињен Извјештај о законодавним и другим мјерама за имплементацију одредби Конвенције Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици за Босну и Херцеговину.
Влада Републике Српске усвојила је Информацију о потреби обезбјеђења финансијских средстава за инвестицију санације оштећења на водним објектима на подручју општине Козарска Дубица.
Задужујe се Министарство финансија и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске да обезбиједе неопходна средства у износу од 2.205.000,00 КМ са ПДВ-ом за провођење ове активности.
Задужује се Јавна установа „Воде Српске“ да у циљу провођења наведених активности проведе све неопходне активности и поступак јавних набавки у складу са Законом о јавним набавкама БиХневе
Запослени у ЈУ „Воде Српске“ извршили су процјену оштећења на водним објектима проузрокованим поплавама, дефинисали неопходне активности и радове на санацији најкритичнијих дионица, те утврдили да је потребно извршити: санацију клизишта на десном савском насипу на дионици Орахова - Градина, санацију корита ријеке Мљечанице у насељу Међувође, низводно од магистралног пута М15, санацију регулисаног корита ријеке Кнежице, реконструкцију АБ парапетног зида на десној обали ријеке Уне у зони хотела „Цептер“, санацију клизишта на Доњем ободном каналу у селу Међеђа.
Влада Републике Српске прихватила је Информацију о обезбјеђењу финансијских средстава за реализацију пројекта „Санација крова и фасаде на објекту ЈЗУ Дом здравља Сребреница“.
Задужују се Министарство финансија и Министарство здравља и социјалне заштите да у буџету за 2025. годину обезбиједе средства потребна за финансирање пројекта из тачке 1. овог закључка у процјењеном износу од 87.000,00 КМ са ПДВ-ом.
Задужује се Општина Сребреница да, у складу са важећим законским прописима који регулишу процедуре јавних набавки, финансијска средства одобрена и дозначена јој по овом закључку утроши за реализацију предметног пројекта, те по завршетку реализације истог Министарству здравља и социјалне заштите достави извјештај о намјенском утрошку дозначених средстава.
Влада Републике Српске разматрала је и усвојила Информацију о Концепту регионалног пројекта „Припрема за стручно образовање и обуку кроз каријерно вођење и савјетовање“, који спроводи Аустријска агенција за образовање и интернационализацију (OeAD).
Пројекат је усмјерен на јачање система професионалне оријентације у основним школама, подршку ученицима при одабиру будућег занимања, развој каријерних и предузетничких вјештина, те промоцију стручног образовања и реализоваће се у периоду 2025–2027. године као пилот пројекат у неколико основних и средњих школа, а обухватиће и обуке наставника и стручних сарадника.
Влада је задужила Министарство просвјете и културе и Републички педагошки завод да учествују у реализацији пројектних активности, у складу са стратешким опредјељењима Републике Српске.
Влада Републике Српске усвојила је и Информацију о реализованом плану уписа у средње школе за школску 2025/2026. годину.
Према реализацији плана уписа укупан број уписаних ученика у први разред средњих школа за школску 2025/2026. годину износи 9.440 ученика, од чега 9.281 ученика у јавним школама и 159 ученика у приватним школама.
Од укупног броја ученика уписаних у први разред средњих школа 7.589 ученика или 80,39 % се уписало у занимања IV степена, од чега се у гимназије уписало 1.419 ученика, а у техничка занимања 6.034 ученика.
У занимања трећег степена сложености уписало се 1.851 ученика или 19,61%.
Највеће интересовање су ученици показали за упис у струке Економија, право и трговина 15,77%, Гимназија 15,03%, Машинство и обрада метала 14,83% ученика, Електротехника 14,15% ученика, те за Здравство 12,90% ученика, док најмање интересовање ученика је за струке Шумарство и обрада дрвета 1,5%, Култура и умјетност 1,1%, Хемија, неметали и графичарство 0,6% и Текстилство и кожарство 0,5% ученика.
Министарство просвјете и културе задужено је да за школску 2026/2027. годину води уписну политику у складу са потребама тржишта рада и наставка школовања на високошколским установама.
Влада Републике прихватила је Информацију о издвајању средстава за финансирање пројекта Техничко опремање републичких установа културе за 2025. годину, те задужила Министарство просвјете и културе да из средстава гранта намијењеног за финансирање пројеката и програма у складу са Законом од игара на срећу, издвоји срeдства у износу од 140.600,00 КМ за ову намјену.
Министарство просвјете и културе Републике Српске, у циљу реализације Стратегије развоја културе Републике Српске за период од 2023 -2030. године, предвидјело је техничко опремање републичких установа културе, односно набавку неопходне опреме која ће омогућити реализацију технички захтјевних програма и пројеката и смањење трошкова изнајмљивања опреме и технике, а која је неопходна у квалитетном спровођењу пројеката из области културе. Прошле, 2024. године први пут је реализован наведени пројекат, а резултати реализације пројекта набавке техничке опреме за пет републичких установа културе су били од великог значаја.
На основу стручне процјене о приоритетним потребама републичких установа културе у 2025. години, наведена средства биће усмјерена на набавку техничке опреме за 10 републичких установа културе, и то:
1. Народно позориште Републике Српске, опрема у износу од 15.280,00 КМ,
2. Дјечије попзориште Републике Српске, аудио-опрема у износу од 13.746,00 КМ,
3. Народно позориште Источно Сарајево, опрема у износу од 15.538,91 КМ,
4. Кинотека Републике Српске, опрема у износу од 4.320,00 КМ,
5. Музеј Републике Српске, опрема у износу од 19.000,00 КМ,
6. Музеј савремене умјетности Републике Српске, аудио-опрема у износу од 16.000,00 КМ,
7. Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске, Брајев штампач у износу од 32.000,00 КМ,
8. ЈУ,,Спомен подручје Доња Градина", аудио-водич у износу од 8.468,46 КМ
9. ЈУ Археолошки музеј „Rimski Municipium“, опрема у износу од 2.120,00 КМ,
10. ЈУ Меморијални центар РС, опрема у износу од 14.120,00 КМ.
Набавком нове техничке опреме Министарство просвјете и културе доприноси развоју републичких установа културе и стварању услова за квалитетно испуњавање сложених захтјева у циљу реализације програмских активности из области позоришне, музејске и библиотечке дјелатности.
Влада Републике Српске прихватила је Информацију о измирењу дуга јавних здравствених установа у Републици Српској.
Расположива кредитна средства одобрена Републици Српској од стране Свјетске банке - Међународне банке за обнову и развој по пројектима за програмско финансирање развојне политике здравствених система у БиХ (ДПФ1 и ДПФ2) и пројекту Унапређења здравствених система (Под-компонента 1.3. Промоција увезаних институционалних реформи и реформи политике путем услова заснованих на учинку (“ПБЦ”)), у процијењеном износу од 75.477.176,26 КМ, користиће се за измирење пореског дуга јавних здравствених установа Републике Српске: Болница „Свети Врачеви“ Бијељина, Болница „Др Младен Стојановић“ Приједор, Универзитетска болница Фоча, Болница Требиње, Болница Зворник, Болница „Свети Лука“ Добој и Специјална болница за психијатрију Соколац, за измирење дуга ДЗ Бања Лука и ДЗ Бијељина према Фонду здравственог осигурања Републике Српске и за измирење дуга ЈЗУ „Апотека Фоча“ Фоча.
Задужују се Министарство финансија и Министарство здравља и социјалне заштите да средства из тачке 2. овог закључка, на грант основи, користе за измирење дуга наведених установа у складу са овим закључком и по приоритетном реду плаћања који одреди Министарство здравља и социјалне заштите, као и да обезбједе другу потребну подршку у складу са надлежностима, а у циљу измирења пореског дуга и отписа припадајућих камата које ће се моћи отписати у складу са Законом о отпису потраживања.
Задужују се Пореска управа Републике Српске, Фонд здравственог осигурања Републике Српске, Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске и наведене јавне здравствене установе, да предузму све потребне радње из своје надлежности у циљу што ефикасније реализације овог закључка, а посебно у циљу спречавања потенцијалног настанка новог пореског дуга.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о степену развијености јединица локалне самоуправе у Републици Српској за 2026. годину.
Развијене јединице локалне самоуправе су: Бања Лука, Бијељина, Гацко, Градишка, Дервента, Добој, Зворник, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Лакташи, Мркоњић Град, Пале, Приједор, Прњавор, Станари, Теслић, Требиње и Угљевик.
Средње развијене јединице локалне самоуправе су: Билећа, Брод, Козарска Дубица, Котор Варош, Милићи, Модрича, Соколац, Србац, Фоча и Челинац.
Неразвијене јединице локалне самоуправе су: Братунац, Вишеград, Власеница, доњи Жабар, Костајница, Љубиње, Невесиње, Нови Град, Петровац, Петрово, Рибник, Рогатица, Хан Пијесак, Шамац и Шипово.
Изразито неразвијене јединице локалне самоуправе су: Берковићи, Вукосавље, Источни Дрвар, Источни Мостар, Источни Стари Град, Језеро, Калиновик, Кнежево, Крупа на Уни, Купрес, Лопаре, Ново Горажде, Осмаци, Оштра Лука, Пелагићево, Рудо, Сребреница, Трново, Чајниче и Шековићи.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о давању сагласности за реализацију пројекта изградње магистралног гасовода Шепак - Нови Град.
Даје се сагласност за реализацију Пројекта изградње магистралног гасовода трасом Шепак - Нови Град, као пројекта од стратешког значаја планираном „Стратегијом развоја енергетике Републике Српске до 2035. године.
Пројекат из тачке ове одлуке обухвата три фазе: изградња магистралног гасовода трасом Шепак - Бања Лука, изградња прикључних гасовода према општинама и градовима које су на траси, изградња магистралног гасовода од Бањалуке до Новог Града.
За носиоца активности Пројекта из тачке ове одлуке одређује се предузеће „Сарајевогас“ ад. Источно Сарајево.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о суфинансирању пројеката неразвијених и изразито неразвијених јединица локалне самоуправе, којом се одобрава исплата финансијских средстава неразвијеним и изразито неразвијеним јединицама локалне самоуправе, за суфинансирање пројеката, у укупном износу од 198.250,00 КМ.
Средства ће бити утрошена за финансирање различитих пројеката у општинама: Петровац, Језеро, Петрово, Берковићи, Вукосавље, Рудо, Нови Град, Костајница.
Циљ суфинансирања пројеката јединица локалне самоуправе из ових средстава, јесте допуна њихових властитих извора финансирања пројеката, у процесу одобрених финансијских средстава код домаћих и међународних организација, домаћих и страних инвестиционих фондова који финансирају пројекте јединица локалне самоуправе.
Правилником је дефинисано да се финансијска средства јединицама локалне самоуправе додјељују приоритетно за реализацију пројеката из области: производње и извоза, пољопривредне производње и руралног развоја, заштите животне средине, изградње нових, реконструкције и одржавања постојећих објеката комуналне инфраструктуре, здравствене заштите становништва и помоћи социјално угроженом становништву и бриге о младима, образовања и спорта, културе и његовања културноисторијске баштине и помоћи у изградњи вјерских објеката, цивилне заштите становништва и заштите људи и материјалних добара од природних и других несрећа, туризма и друге области које су од значаја за локални развој. Такође, Правилником је предвиђено да се средства за напријед наведене намјене јединицама локалне самоуправе одобравају бесповратно. Максималан износ средстава која се могу одобрити по једном пројекту је 30.000,00 КМ.