Влада Републике Српске разматрала је на 42. сједници и усвојила Приједлог Закона о измјенама и допунама Закона о обавезним осигурањима у саобраћају, који ће бити упућен у даљу процедуру усвајања у Народној скупштини Републике Српске.
Измјенама и допунама предложено је пролонгирање утврђених рокова слободног одређивања цијена (премија) осигурања од аутоодговорности до краја 2026. године, тзв. либерализације у области аутоосигурања. Предлаже се и проширивање надлежности Заштитног фонда Републике Српске са пословима који представљају саставни дио организоване транзиције са административног на самостално утврђивање цијена у овој врсти осигурања.
У циљу даљег стварања предуслова за ефикасну транзицију, измјенама и допунама је планирано да Заштитни фонд Републике Српске успостави и води централну електронску евиденцију података неопходних за ефикасно закључивање уговора о осигурању и рјешавање одштетних захтјева.
Сврха измјена је омогућити прецизније и квалитетније утврђивање сопствених цјеновника за осигурање од аутоодговорности, али и правичније накнаде штете настале у овој врсти осигурања.
Народна скупштина Републике Српске је Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о обавезним осигурањима у саобраћају усвојила на својој 5. редовној сједници, одржаној 28.09.2023. године.
Влада Републике Српске разматрала је и утврдила Приједлог ребаланса Буџета Републике Српске за 2023. годину. Оквир Ребаланса износи пет милијарди 523 милиона КМ и већи је за 140 милиона КМ у односу на Буџет за 2023. годину, односно увећан је за 2,6%.
Разлог за доношење Ребаланса буџета произилази из чињенице да је процјена извршења буџетских прихода и прилива за 2023. годину већа од укупног износа планираног Буџетом Републике Српске за 2023. годину. У структури прихода планираних Буџетом за 2023. годину, дошло је до значајнијих одступања код појединих врста прихода.
У Приједлогу ребаланса наведено је да ће приходи по основу доприноса и пореза на бити остварени у значајно већем износу од износа који је планиран Буџетом за 2023. годину.
Порески приходи износе 3.866,6 милиона (3,8 милијарде) КМ, што је више за 44,6 милиона КМ или 1,2% у односу на пореске приходе планиране Буџетом Републике Српске за 2023. годину.
Приходи од пореза на доходак планирани су у износу од 266,2 милиона КМ, што представља увећање прихода по овом основу за 39,8 милиона КМ или 17,6% у односу на средства планирана Буџетом за 2023. годину. На поменути раст највећим дијелом утицала је већа уплата по годишњим пријавама, затим раст најниже плате са 650 КМ на 700 КМ од јануара 2023. године, раст броја запослених, као и раст плата у јавном и приватном сектору.
Приходи од индиректних пореза биће остварени у значајно мањем износу од износа планираног Буџетом за 2023. годину.
Од пројектованих укупних прихода од индиректних пореза, Приједлогом ребаланса Буџета Републике Српске за 2023. годину планиран је износ од 1.857,5 милиона КМ (са ино дугом од 410,9 милиона КМ), што представља умањење за 50 милиона КМ или 2,6% у односу на средства планирана Буџетом за 2023. годину.
Приходи по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у Приједлогу ребаланса
Буџета Републике Српске за 2023. годину износе 1.355,8 милиона (1,3 милијарде) КМ, што представља увећање од 59,3 милиона КМ или 4,6% у односу на Буџет за 2023. годину.
Дознаке на име социјалне заштите које исплаћују институције обавезног социјалног осигурања у Приједлогу ребаланса износе 1.614,5 милиона КМ (милијарда 614 милиона 500 хиљада), што је више за 4,5% у односу на Буџет за 2023. годину.
Дознаке на име социјалне заштите које се исплаћују из Буџета увећане су за 2% и износе 376,1 милион КМ. У оквиру ове групе расхода, планирано је увећање дознака за борачки додатак у износу од 20 милиона КМ, у складу са измјеном Уредбе о борачком додатку којом је омогућено да сви категорисани борци могу остварити право на мјесечни борачки додатак. Увећане су и дознаке за породичне, личне и цивилне инвалиднине, у укупном износу од 12,4 милиона КМ.
Такође, увећане су дознаке за породичне, личне и цивилне инвалиднине, у укупном износу од 2,4 милиона КМ. У оквиру ове групе расхода планирана су средства за пружање финансијске помоћи незапосленом родитељу четворо и више дјеце у Републици Српској, у износу од 57 милиона КМ.
Финансирање планирано у Ребалансу буџета износи 1.260,2 милиона КМ, што је за 49,7 милиона КМ више у односу на Буџет за 2023. годину.
Примици од дугорочног задуживања су нижи за 0,3 милиона КМ и Ребалансом износе 1.079,7 милиона КМ, док су примици од краткорочног задуживања виши за 52 милиона КМ. Планирано је да на крају 2023. године краткорочни дуг износи 81,8 милиона КМ.
Издаци за отплату дугова у Приједлогу ребаланса Буџета износе 988,3 милиона КМ.
Буџетски дефицит који је у усвојеном Буџету Републике Српске за 2023. годину планиран у износу од 261,2 милионa КМ, Приједлогом Ребаланса буџета је мањи и износи 255,4 милиона КM.
Планирани буџетски дефицит биће покривен нето финансирањем, односно разликом између планираних примитака од финансијске имовине, задуживања и осталих примитака и издатака за финансијску имовину, издатака за отплату дуга и осталих издатака.
Уз Приједлог ребаланса Буџета, Влада Републике Српске на данашњој сједници је усвојила и Приједлог закона о измјенама Закона о извршењу Буџета Републике Српске, који прописује начин извршења Буџета, односно Ребаланса за 2023. годину.
Влада Републике Српске усвојила је Акциони план спровођења Омладинске политике Републике Српске од 2023. до 2027. године.
Омладинска политика је примјер мултисекторског стратешког документа, јер су на рјешавању питања младих укрштају многе секторске политике, стратегије и надлежности.
У Акционом плану спровођења Омладинске политике Републике Српске за период од 2023. до 2027. године, за период од 2023. до 2025. године су поред стратешких циљева, приоритета и мјера, преузетих из Омладинске политике, унесене и активности и пројекти који имају за циљ побољшање положаја младих, а реализују се или су у плану реализације за дати период.
Укупна финансијска средства за реализацију Акционог плана, за период од 2023. до 2025. године, а која су до сада доставиле надлежне институције и организације, износе око 156 милиона конвертибилних марака, а у акционом плану, у структури трошкова, дефинисани су и годишњи износи средстава, с тим да они не представљају коначан извор средстава, јер поједине институције и јединице локалне самоуправе, немају дефинисане намјенске износе средстава за одређене године, те их нису ни наводили.
Кључни стратешки пројекти, који су такође дефинисани Омладинском политиком Републике Српске од 2023. до 2027. године и предметним акционим планом, представљају интервенције највећег значаја за остварење стратешких циљева и имају вишеструки ефекат на развој, а њихово спровођење може бити основ за покретање других пројеката. Њихови резултати треба да допринесу остварењу стратешких приоритета и одрживом развоју.
У оквиру Омладинске политике Републике Српске 2023–2027. планирана су три стратешка пројеката, и то:
• Успостављање Ресурсног центра за младе;
• Програм подршке младим предузетницима „Стартап Српска“;
• Успостављање првог научнотехнолошког парка у Републици Српској.
На данашњој сједници, Влада је прихватила Информацију о утрошку и ефектима додијељених подстицаја за директна улагања у 2022. години, а број привредних субјеката којима је Министарство додијелило подстицаје за директна улагања је 224, у укупном износу од 12.852.222,12 КМ.
Број корисника и износи подстицаја у 2022. години, према дјелатности, одобрен је корисницима који послују у области металне и електро индустрије и то 4.613.484,89 КМ или 35,9%, затим у области дрвне индустрије износ од 4.339.982,45 КМ или 33,77%, у области индустрије текстила, одјеће и обуће износ од 1.389.290,14 КМ или 10,81%, у области индустрије гуме и пластике износ од 1.051.707,24 КМ или 8,18%, у области папирне и графичке индустрије износ од 796.765,22 или 6.20%, у области производње осталих производа од неметалних материјала у износу од 346.130,01 КМ или 2,69% и у области хемијске индустрије 314.862,17 КМ или 2,45%.
Анализом финансијских извјештаја за 2022. годину привредних субјеката корисника подстицаја утврђени су сљедећи ефекти:
- у 2022. години забиљежен је раст укупних прихода корисника подстицаја за 20,15% у односу на претходну годину, те су исти износили 1.720.129.405,00 КМ,
- раст укупних прихода у 2022. години у односу на остварене приходе у претходној 2021. години забиљежен је код 186 корисника подстицаја, док је код 38 корисника подстицаја остварен пад укупних прихода у односу на остварене приходе претходне године,
- укупни расходи корисника подстицаја у 2022. години износили су 1.499.788.855,00 КМ и у односу на 2021. годину већи су за 20,48%,
- у 2022. години корисници подстицаја остварили су укупну бруто добит у износу од 222.683.277 КМ, што је више за 17,86% у односу на остварену бруто добит у претходној години, када је иста износила 188.936.621 КМ,
- остварени приход од продаје учинака (домаће и инострано тржиште) у 2022. години износио је 1.260.321.024 КМ, што је више за 13,23% у односу на остварени приход од продаје учинака у 2021. години,
- остварени приход од продаје учинака на иностраном тржишту (директно и преко посредника) корисника подстицаја у 2022. години износио је 816.777.333 КМ, што је више за 13,24% у односу на остварене приходе по истом основу у 2021. години.
Корисници подстицаја су у 2021. години укупно запошљавали 18.552 радника, а у 2022. години број запослених је повећан за 3,64% или за 676 запослених, те су у 2022. години запошљавали 19 228 радника.
Од укупно 224 корисника подстицаја, у 2022. години у односу на 2021. годину:
- 123 корисника је повећало број запослених,
- 60 корисника је смањило број запослених,
- 41 корисник је задржао број запослених на истом нивоу.
Сумирањем економско-финансијских показатеља пословања корисника подстицаја у 2022. години у односу на 2021. годину, евидентни су сљедећи ефекти:
- раст укупног прихода за 20,15%,
- раст прихода од продаје учинака за 13,23%,
- раст прихода од продаје учинака на иностраном тржишту за 13,24%,
- повећање запослених радника за 3,64% или за 676 радника.
С обзиром да анализа финансијских показатеља пословања корисника подстицаја указује на позитивна кретања, сматрамо да су додијељени подстицаји постигли одговарајуће ефекте и оправдали очекиване резултате.
Влада Српске усвојила је Информацију о изради новог Меморандума о сарадњи између Републике Српске и Републике Србије у области јачања веза са дијаспором.
Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу и Кабинет министра без портфеља задужен за координацију активности и мјера у области односа Републике Србије са дијаспором су изразили спремност да сарађују на пројектима у области дијаспоре.
Један од корака у том правцу је анализа Меморандума о сарадњи на јачању веза са припадницима дијаспоре који је потписан 2013. године у Бањалуци и израда новог текста који ће бити предложен Владама Републике Српске и Србије на усвајање.
У ту сврху ће се основати Радна група која ће радити на овом задатку, и испред Министарства ће је чинити три представника Ресора за сарадњу са дијаспором. Очекује се да ће Радна група израдити текст новог Меморандума до краја 2023. године.