Разлози за доношење Ребаланса буџета Републике Српске за 2025. годину су промјене у структури и висини буџетских средстава и буџетских издатака, као и промјена приоритета који се финансирају из буџетских средстава. 

Пројекције укупних буџетских прихода и примитака за нефинансијску имовину у Ребалансу за 2025. годину износе 5.409,1 милиона КМ, што представља увећање од 323,1 милиона КМ, односно 6,4% у односу на средства планирана Буџетом Републике Српске за 2025. годину.

Порески приходи износе 4.979,7 милиона КМ, што је више за 248,3 мииона КМ или за 5,2% у односу на пореске приходе планиране Буџетом Републике Српске за 2025. годину.

Приходи по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање биће остварени у износу 1.772,1 милион КМ, што је увећање за 125,6 милиона КМ или 7,6% у односу на средства планирана Буџетом Републике Српске за 2025. годину.

Од пројектованих укупних прихода од индиректних пореза, Приједлогом ребаланса Буџета Републике Српске за 2025. годину планиран је износ од 2.306,2 милиона КМ, што представља увећање од 82,8 милиона КМ или 3,7% у односу на средства планирана Буџетом Републике Српске за 2025. годину.

С циљем побољшања материјалног положаја запослених у 2025. години је усвојен сет закона о платама којима је прописано повећање платних коефицијената за запослене у: МУП - у, органима управе, основном, средњем и високом образовању, ђачким домовима, и студентским центрима, институцијама културе, институцијама правосуђа, као и за запослене у јавним службама и јавним установама у области здравства Републике Српске.

Расходи за лична примања запослених Ребалансом буџета за 2025. годину износе 1.321,2 милиона КМ, што представља увећање од 123,8 милиона КМ, односно 10,3% у односу на средства планирана Буџетом Републике Српске за 2025. годину. 

Са овим измјенама укупна издвајања за образовање у Ребалансу износе 714,8 милиона КМ, што је повећање за 54,4 милиона у односу на Буџет усвојен у децембру 2024. године. 

На расходовној страни Ребаланса буџета, субвенције су увећане за 10,5 милиона КМ или 4,5% и износе 242,8 милиона КМ. Најзначајнија средства у оквиру ове групе расхода су субвенције за подстицај развоја пољопривреде и села у износу од 174,5 милиона КМ.

Ребалансом је планирано повећање буџета на позицији јавне инвестиције, које ће укупно износити 119,2 милиона КМ. 

Предложена су укупна издвајања за здравство у износу 602,6 милиона КМ, што је за 50,9 милиона КМ више у односу на планирани Буџет. Од укупног износа за здравство, на инвестиције се односи 72 милиона КМ, што је више за 5,4% у односу на усвојени Буџет.

На позицији Министарства здравља и социјалне заштите планирано је да се посебно помогне јавним здравственим установама са 18,9 милиона КМ, што није било планирано у усвојеном буџету. 

Дознаке на име социјалне заштите које се исплаћују из Буџета, предложеним Ребалансом износе 537,3 милиона КМ, што је увећање од 5,7 милиона КМ у односу на планирани Буџет. Увећање на овој позицији је у највећој мјери резултат увећања дознака за унапређење материјалног положаја бораца са навршених 65 година живота, које ће бити повећане за 2,7 милиона КМ и дознака социјалним институцијама које ће бити веће за 2 милиона КМ.

На позицији Фонд здравственог осигурања Ребалансом је предложено 259 милиона КМ, што је за 4,4 милиона КМ више у односу на планирани Буџет за 2025. годину.

Ребалансом су планирана и средства за финансијску подршку општинама у Федерацији БиХ са већинским српским становништвом које ће бити подржане са укупно 4 милиона КМ. 

Уз Приједлог ребаланса Буџета, Влада Републике Српске на данашњој сједници утврдила је и Приједлог закона о измјенама Закона о извршењу Буџета Републике Српске, који прописује начин извршења Буџета, односно Ребаланса за 2025. годину.

Владa Републике Српске утврдила је  данас и Приједлог закона о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима, по хитном поступку.

Разлог за доношење овог закона садржан је у потреби да се Законом утврде формално-правни услови за успостављање помоћног састава полиције, ради подизања безбједности на виши ниво, посебно у периодима хитних стања изазваних хуманитарним кризама. У претходном периоду свједочило се изненадним опасностима по живот, здравље и имовину становништва изазваних природним или људским факторима, односно елементарним непогодама у виду великих поплава, пожара, клизишта и других непредвидивих ситуација које су се дешавале широм Републике Српске, некад у појединим дијеловима, некада би захватиле велики дио Републике Српске, али и глобалних дешавања попут епидемије изазване вирусом ковид 19, која је захватила и цјелокупну територију Републике Српске и као таква захтијевала организовани институционални одговор. Формирањем помоћног састава полиције Министарство би могло ефикасније одговорити на наведене изазове јер се кроз праксу показало да активни број полицијских службеника у ванредним ситуацијама није довољан и да одређене околности захтијевају ангажовање већег броја полицијских службеника, односно лица која су прошла одређену обуку и стекла адекватна знања, а све с циљем пружања ефикасног одговора у наведеним ситуацијама у којима је често брза реакција кључ успјеха.

Осим ванредних ситуација изазваних елементарним непогодама и кризама изазваним епидемијама, већ дужи период суочавамо се и са проблемом прилива илегалних миграната, а који, поред хуманитарне кризе, изазива и кризу безбједносног карактера. Министарство може доћи у ситуацију да из редовног састава полиције не може издвојити на дужи период довољан број својих припадника у те сврхе, односно за обављање задатака спречавања и отклањања безбједносних инцидената и очувања саме безбједности у вези са мигрантском кризом која је у континуитету присутна већ неколико година јер би се на тај начин могла угрозити унутрашња безбједност у Републици Српској.

Овакво законско рјешење за наведене ситуације познају и законодавства држава Европске уније и држава у региону, а законска рјешења су иста или слична у Хрватској, Словенији и Србији.

Поред наведеног, а из разлога безбједносног ризика до којег долази употребом беспилотних летјелица (дронова), а имајући у виду технолошка достигнућа у овој области и потребу да се на адекватан начин одговори на све безбједносне изазове, дефинисана је могућност предузимања полицијских мјера и радњи у смислу употребе система и опреме у наведену сврху. 

На данашњој сједници, Влада Републике Српске утврдила је и Приједлог закона о измјени Закона о оружју и муницији, по хитном поступку. 

Разлог за доношење Закона о измјени Закона о оружју и муницији садржан је у потреби да се изврши легализација оружја, а чија је набавка дозвољена у складу са Законом о оружју и муницији. Циљ Закона о оружју и муницији није одузимање оружја и прекршајно кажњавање, него евидентирање оружја и власника на начин да се у одговарајућим поступцима изврши преиспитивање испуњености услова за набављање и држање оружја и издавање исправе о оружју, а чему нови рок за легализацију може допринијети. На тај начин Министарство постиже виши степен контроле оружја и самих власника у контексту одредаба овог закона, а што је од значаја за оцјену цјелокупне безбједности на територији Републике Српске.

Министарство унутрашњих послова континуирано врши анализу и примјену законских рјешења у пракси, те је на основу тога оцијенило да постоји потреба да се лицима која евентуално посједују оружје, а за које немају одговарајућу дозволу, омогући да до краја године поднесу захтјев за издавање дозволе за оружје које посједују, а да при томе не сносе посљедице у виду прекршајне или кривичне одговорности, те на овај начин изврше легализацију. Наиме, са једне стране, грађанима ће се омогућити да оружје које посједују држе у легалном посједу, а са друге стране, омогућити Министарству унутрашњих послова да евидентира власнике оружја и оружје које посједују.