Одбор државне управе за жалбе је независан другостепени орган, основан Одлуком Владе Републике Српске број: 02/1-020-1112/02 од 27.12.2002. године, у складу са чланом 9. став 1. Закона о административној служби у управи Републике Српске („Службени гласник Републике Српске", број 16/02, 62/02, 38/03, 42/04, 49/06 и 20/07).
Одбор државне управе за жалбе има предсједника и два члана, који се именују на период од четири године, са могућношћу обнове мандата и немају статус државних службеника. Први сазив Одбора Влада Републике Српске је именовала 22.05.2003. године, након проведеног поступка јавне конкуренције, a почео je с радом 11.06.2003. године. Други сазив Одбора, Влада је именовала 15.11.2007. године, у складу са измијењеном Одлуком о оснивању Одбора државне управе за жалбе, којом је утврђено да сви чланови Одбора, а не само предсједник, како је то било претходно прописано, заснивају радни однос, а почео је с радом 01.01.2008. године, док је трећи сазив Одбора именован 30.01.2013. године, а почео је са радом 01.03.2013. године.
Пети сазив Одбора почео је са радом 05.05.2022. године у складу
са Рјешењима Владе Републике Српске број: 04/1-012-2-1320/ од 14.04.2022. године; 04/1-012-2-1322/22 од 14.04.2022. године и број: 04/1-012-2-1324/22 од 14.04.2022. године („Службени гласник Републике
Српске", број 39/22 од 04.05.2022. године ).
Чланови Одбора су:
- Маријана Петровић - предсједник Одбора,
- Гордана Дринић - члан Одбора,
- Јелена Станивуковић - в.д. члана Одбора.
НАДЛЕЖНОСТ ОДБОРА
Надлежност Одбора државне управе за жалбе дефинисана је чланом 109. Закона о државним службеницима, којим је прописано да Одбор, у складу са наведеним законом и подзаконским актима, одлучује у другом степену о жалбама које се односе на статусна питања државних службеника, и то на захтјев државног службеника, учесника јавног конкурса и републичког органа управе у ком државни службеник обавља своју дужност. Под статусним питањима Закон подразумијева заснивање радног односа, распоређивање, оцјењивање, напредовање, дисциплинску и материјалну одговорност и престанак радног односа, те дефинише да је поступак за заштиту права државног службеника пред Одбором обавезан прије покретања судског поступка. Одбор одлучује и о жалбама намјештеника на које се такође примјењују одредбе Закона о државним службеницима (члан 113.), изузев одредаба којима се дефинишу радна мјеста државних службеника и питање стручног испита, као и одредаба које се односе на заснивање радног односа на радном мјесту за које је предвиђен статус државног службеника. Осим тога, чланом 97. Закона о државним службеницима прописано је да се у циљу остваривања права из радног односа државни службеник писмено обраћа руководиоцу органа, те да против акта којим је одлучено о његовим правима или обавезама, изузев о статусним питањима, има право да поднесе приговор, а у случају да руководилац органа не одлучи по приговору у предвиђеном року или државни службеник није задовољан одлуком поводом поднесеног приговора, утврђено је право жалбе Одбору, које право имају и намјештеници, тако да Одбор одлучује о жалбама које се тичу и нестатусних питања државних службеника и намјештеника.
Одлуке Одбора су коначне и против њих се може покренути радни спор пред надлежним судом.
КАКО СЕ ОБРАТИТИ ОДБОРУ
Државни службеник, намјештеник и учесник јавног конкурса који има потребу да се обрати Одбору државне управе за жалбе, у правилу, треба да то уради посредством првостепеног органа. То не значи да ће Одбор одбацити жалбу која му се достави непосредно или путем поште, али се губи на времену, јер се у том случају, прије било каквог разматрања и одлучивања, жалба доставља првостепеном органу да би испитао да ли је иста допуштена, благовремена и изјављена од овлаштеног лица и траже сви списи предмета, те детаљно изјашњавање првостепеног органа по сваком жалбеном наводу, на посебном обрасцу. Када се упућује жалба путем првостепеног органа онда се, у правилу, одмах доставља комплетан спис предмета, па брже може да започне поступак пред Одбором. У колико Одбор треба додатне чињенице, обраћа се првостепеном органу са конкретним захтјевима.
Веома је важно да жалба која се упућује Одбору буде конкретна, да се јасно каже на шта се подносилац жалбе жали, те да садржи све битне елементе и чињенице на основу којих жалитељ побија одређену одлуку првостепеног органа. Опширна прича и сувишни детаљи, могу бити замка да се изоставе битне чињенице, што не иде у прилог жалитељу.
ШТА СЕ ОЧЕКУЈЕ ОД ОДБОРА
Темељна обавеза Одбора је да, досљедно примјењујући закон и подзаконске акте, независно и непристрасно одлучује по жалбама државних службеника, намјештеника, као и учесника јавног конкурса и буде у функцији остваривања и заштите њихових права. То подразумијева да је Одбор дужан да, прије доношења рјешења, сваку чињеницу посебно и у њиховој свеукупности пажљиво сагледа и оцијени да ли су важећи прописи, дефинисана правила и процедуре примијењени објективно, досљедно и правично, да ли је жалитељ поштено и разложно третиран у складу са утврђеним правима и обавезама.
Функција Одбора није да одлучује умјесто министарстава, републичких управа или републичких управних организација, иако може и то учинити, већ првенствено својим рјешењем треба да укаже, када је то оправдано, да се мора провести прописана процедура, или да се мора преиспитати и допунити већ проведени поступак, односно да треба да се коригује или измијени већ донесена одлука.
Одбор може значајно да утиче на отклањање грешака и пропуста које првостепени органи чине приликом одлучивања о статусним питањима и осталим правима и дужностима државних службеника и намјештеника. С тим у вези, Одбор утиче и на смањење потребе запослених у републичким органима управе за судском заштитом њихових права, што у коначници представља не само растерећење судова, уштеду личних и средстава пореских обвезника, него је и у функцији јачања ауторитета и угледа републичких органа управе.