Директорица Центра за једнакост и равноправност полова Републике Српске Маја Векић посјетила је у четвртак, 18. јуна 2026. године, Слађану Симиџију, прву жену у Републици Српској која је постала мајка током лијечења хемодијализом. Посјета је организована као знак подршке жени чија животна прича свједочи о изузетној снази, истрајности и вјери да су и највећи животни снови достижни упркос тешким здравственим изазовима.
Слађана Симиџија од своје девете године живи са дијабетесом, а током година суочавала се са бројним компликацијама које су озбиљно угрозиле њено здравље. Шира јавност упознала је њену животну причу 2018. године, када је покренута хуманитарна акција за операцију ока како би сачувала вид. Касније су услиједила тешка оштећења бубрега и лијечење дијализом, али ни у најтежим тренуцима није одустала од жеље да једног дана постане мајка.
Данас је Слађана поносна мајка дјевојчице Марије и прва жена у Републици Српској која је родила током дијализног лијечења. Према наводима стручњака, трудноће код жена на хемодијализи и даље су изузетно ријетке и високоризичне, због чега овај случај представља значајан медицински и људски подвиг.
Током посјете, директорица Векић истакла је да Слађанина прича превазилази оквире медицинске статистике и представља снажну поруку охрабрења свим женама које се суочавају са животним и здравственим изазовима.
„Када су јој пријетили губитак вида, тешка болест и живот везан за дијализу, мало ко је могао замислити да ће једног дана у наручју држати своје дијете. Слађанина прича свједочи да истрајност, вјера и љубав могу надјачати и најтеже прогнозе. Иза сваке статистике стоји стварна особа, њена борба, нада и право да оствари своје животне снове", истакла је Векићева.
У Центру за једнакост и равноправност полова Републике Српске наглашавају да је подршка женама, посебно онима које се суочавају са здравственим, социјалним и другим животним изазовима, један од важних сегмената дјеловања институције. Промовисањем позитивних примјера и животних прича које инспиришу, Центар настоји да допринесе већој видљивости жена, њиховом оснаживању и изградњи друштва које препознаје и цијени њихову снагу, допринос и успјехе.
Слађанина животна прича остаје снажан подсјетник да ниједна препрека није несавладива када постоје упорност, подршка и вјера у боље сутра.