Народна скупштина Републике Српске изабрала је вечерас нову Владу Републике Српске на челу са премијером Радованом Вишковићем. Чланови 17. сазива Владе Републике Српске су:
Зора Видовић, министар финансија Републике Српске је. Рођена је 1954, године у Доњим Срђевићима, Општина Србац. Основну школу и Гимназију завршила је у Српцу, а Економски факултет 1978. године у Београду. У професионалној каријери била је финансијски руководилац у предузећу "Стирокарт" Србац, директор Управе прихода у Српцу, директор Филијале "Бањалучке банке" и директор филијале "Балкан инвестмент банке" у Српцу, директор "Живинопродукта" у Српцу, директор Микрокредитне организације "Микрокредит" у Српцу, посланик у Народној скупштини Републике Српске у два мандата, директор Пореске управе Републике Српске и министар финансија у Влади Републике Српске. По националности је Српкиња.
Синиша Каран, министар унутрашњих послова Републике Српске. Рођен је 1962. године у Грабовцу, Општина Бели Манастир. У Купресу је завршио основну школу и гимназију, а дипломирао је на факултету Политичких наука у Сарајеву. Магистарске студије завршио на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци, гдје је одбранио и докторску дисертацију. Редовни је професор на Правном факултету Паневропског Универзитета „АПЕИРОН", Бања Лука и Факултету за безбједност и заштиту Независног Универзитета Бања Лука. Радио је у органима унутрашњих послова на радним пословима и задацима: командира станице полиције Купрес, секретара СУП-а Купрес, начелника Одјељења криминалитета Станице јавне безбједности Центар Сарајево, начелника Управе за сузбијање криминалитета МУП-а Републике Српске, начелника кривичних истрага СИПА-е, те начелника Финансијско обавјештајног одјељења СИПА-е. У Служби предсједника Републике Српске обављао је послове савјетника предсједника за безбједност, те Генералног секретара предсједника Републике Српске, а у последњем сазиву Владе Републике Српске обављао је послове Генералног секретара Владе Републике Српске. По националности је Србин.
Жељко Будимир, министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске. Рођен је 1977. године у Санском Мосту, гдје је живио са породицом. Од 1995. године живи у Бањој Луци, гдје завршава Правни факултет. На Факултету политичких наука магистрира, а на Факултету политичких наука у Београду стиче звање доктора политичких наука. Изабран је у звање доцента на Универзитету у Бањој Луци. На почетку професионалне каријере радио је у компанији Телеком Српске Бања Лука као руководилац сектора за правне послове. Од 2020. године савјетник је српског члана Предсједништва БиХ за међународне односе. По националности је Србин.
Недељко Чубриловић, министар саобраћаја и веза Републике Српске. Рођен је 1953. године у Крупи на Врбасу. Дипломирао је на Машинском факултету Универзитета у Бањој Луци. Радио је у привреди, на пословима од конструктора до директора. Обављао је функцију предсјeдника Извршног одбора Бање Луке. Више пута је биран за одборника у Скупштини Града Бања Лука и за посланика у Народној скупштини Републике Српске. У два мандата обављао је функцију министра саобраћаја и веза у Влади Републике Српске. Био је предсједник Деветог и Десетог сазива Народне скупштине. По националности је Србин.
Петар Ђокић, министар енергетике и рударства Републике Српске. Рођен је 1961. године у Брчком. По занимању је дипломирани економиста. Обављао је више високих политичких дужности на нивоу града Брчко. У више мандата је биран за народног посланика у Народној скупштини Републике Српске, а два пута је биран за предсједника Народне скупштине Републике Српске. Обављао је дужност министра рада и борачко инвалидске заштите у периоду од 2011. до 2014. године. Од 2014. до 2018. године обављао је функцију министра индустрије, енергетике и рударства Републике Српске, а у другом мандату Владе од 2018. до 2022. године обављао је дужност министра енергетике и рударства Републике Српске. По националности је Србин.
Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске. Рођен је 1977. године у Бањој Луци, гдје је завршио основну школу и Гимназију. Медицински факултет је завршио на Универзитету у Бањој Луци. Завршио је и додатну едукацију из породичне медицине, те специјализацију из епидемиологије. Мастер тезу одбранио је у оквиру програма Кил Универзитета у Великој Британији. По завршетку факултета, као доктор медицине, радио је три године у Дому здравља Кључ, након чега je каријеру наставио на различитим позицијама у Министарству здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске. У мају 2018. године именован је на функцију министра науке и технологије у Влади Републике Српске, а од октобра 2018. године, по овлашћењу предсједнице Владе Републике Српске обављао је и функцију министра просвјете и културе. У претходном сазиву Владе Републике Српске, од децембра 2018. године, био је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске. По националности је Бошњак.
Златан Клокић, министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске. Рођен је 1983. у Прњавору, гдје је завршио основну и средњу школу, док је Електротехнички факултет завршио у Бањој Луци. Радио је у предузећу „Електрокрајина" а.д. Бања Лука, радна јединица „Електро-дистрибуција" Прњавор, а обављао је и послове руководиоца радне јединице. Крајем децембра 2014. именован је за министра за економске односе и регионалну сарадњу, док је у периоду од 2018. до 2022. године обављао функцију министра за европске интеграције и међународну сарадњу. По националности је Бошњак.
Жељка Стојичић, министар просвјете и културе Републике Српске. Рођена је 1959. године у Мркоњић Граду. Основну и средњу школу завршила је Мркоњић Граду, а Економски факултет у Сарајеву. Радила је на пословима плана и анализе у Радној заједници „Мањача" Мркоњић Град, била је Шеф рачуноводства у Шумском газдинству "Лисина" Мркоњић Град, Начелник Одјељења за финансије у општини Мркоњић Град, Начелник Одјељења за привреду и финансије у општини Мркоњић Град, Помоћник министра у Ресору за буџет и јавне финансије у Министарству финансија Републике Српске, те два пута је бирана за посланика у Народној скупштини Републике Српске. У оба мандата обављала је функцију потпредсједника Народне скупштине Републике Српске. По националности је Хрватица.
Бојан Випотник, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске. Рођен је 1982. године. Дипломирао је на Универзитету за пословни инжењеринг и менаџмент у Бањој Луци. Радио је у Комерцијалној банци Бањалука као стручни сарадник и виши стручни сарадник, био директор предузећа Нова консалтинг д.о.о, те шеф Кабинета министра просвјете и културе. По националности је Хрват.
Војин Митровић, министар привреде и предузетништва Републике Српске. Рођен је 1961. године у бијељинском селу Доњи Бродац. Основну и средњу школу је завршио у Бијељини, док је диплому машинског инжињера стекао на Факултету техничких наука у Новом Саду гдје је и магистрирао, а затим и докторирао. Радио је на Факултету техничких наука у Новом Саду, у фабрици „Мајевица" у Бачкој Паланци, у Фабрици „Панафлеx" у Бијељини, те је био директор у фирми „Октан промет". У октобру 2014. осваја посланички мандат у Народној скупштини Републике Српске. На Општим изборима 2018. године је освојио мандат у Представничком дому Парламента БиХ. Од децембра 2019. именован је за министра комуникација и транспорта у Савјету министара БиХ. На општим изборима 2022. године освојио је мандат посланика у Народној скупштини Републике Српске. По националности је Србин.
Саво Минић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Рођен је 1974. године у Шамцу. Основну школу је завршио у Доњој Дубици, Општина Оџак, а средњу школу у Шамцу и Бијељини. Завршио је Правни факултет у Бањој Луци, те стекао звање магистра, а потом и доктора правних наука. Положи је и правосудни и адвокатски испит. БАвио се адвокатском дјелатношћу, два мандата је обављао дужност начелника општине Шамац, био директор Агенције за аграрна плаћања, те директор привредног друштва „Калдера Компани" Лакташи. По националности је Србин.
Севлид Хуртић, министар трговине и туризма Републике Српске је. Рођен је 1970. године у Добоју. Оснвну и средњу школу завршио је у Добоју, а дипломирао је на Економском факултету, гдје је касније стекао звање магистра, а потом и доктора економских наука. Био је одброник у Градској скупштини Добој, предсједник Скупштине Града Добоја, а на посљедњим изборима изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Српске. По националности је Бошњак.
Милош Букејловић, министар правде Републике Српске. Рођен је 1989. године у Добоју. Основну и средњу школу завршио је у Добоју, а Правни факултет у Новом Саду. Радио је у Агенцији за развој малих и средњих предузећа Добој, Градској управи Добој, био је секретар Скупштине Града Добој, потпредсједник и предсједник Скупштине Града Добој, те директор предузећа „Електро Добој". По националности је Хрват.
Драгослав Кабић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Рођен је 1972. године у Приједору. Основну школу и средњу грађевинску школу завршио је у Приједору. По занимању је мастер инжењер грађевинарства, а звање је стекао на Универзитету у Београду. У досадашњој пословној каријери био је руководилац техничких послова у АД Водовод Приједор и Начелник Одјељења за саобраћај, комуналне послове и заштиту животне средине и имовинско стамбене послове у Градској управи Приједор. Био је одборник у Скупштини града Приједора у два мандата и посланик је у Народној Скупштини Републике Српске. По националности је Србин.
Сенка Јујић, министар управе и локалне самоуправе Републике Српске. Рођена је 1963. године у Босанској Дубици. Дипломирала је на Правном факултету у Бањој Луци. Радила је у Општинској управи друштвених прихода у Босанској Дубици, Станици јавне безбједности Босанска Дубица, у Општинском секретаријату за привреду и финансије у Козарској Дубици, у Јавној установи Центар за социјални рад у Козарској Дубици, а од 2020. године је министар управе и локалне самоуправе у Влади Републике Српске. По националности је Бошњакиња.
Дадо Доган, министар за породицу, омладину и спорт Републике Српске. Рођен је 1988. године у Јајцу. Средњу техничку школу завршио је у Брчком, а дипломирао је на Високо грађевинско-геодетској школи струковних студија, одсјек архитектура у Београду. Радио је у Јавном предузећу „Комунално Брчко", био запослен у општинској управи Пелагићево, те у Јединици за имплементацију Регионалног стамбеног програма у оквиру Републичког секретаријата за расељена лица и миграције. По националности је Бошњак.