Циљ пројекта је успостављање социјалне карте као јединственог информационог система - регистра који би требао да садржи податке о социјално-економском статусу лица корисника права и услуга из области социјалне заштите.

Развојем информационог система - регистра социјалне карте, као и доношењем Закона о социјалној карти, успоставила би се база социјално - економског статуса појединца корисника одређеног права и са њим повезаних лица, начин обједињавања, садржина, коришћење и чување података, формирање и просљеђивање нотификација са другим информационим системима. Циљ успостављања информационог система - регистра је стварање јединствене евиденције у области социјалне заштите, као и успостављање механизама за провођење рационалне и ефикасне социјалне заштите засноване на подацима о социјално-економском статусу појединца и породице у којој живи.

Предвиђено је да Пројекат израде социјалне карте Републике Српске буде реализован кроз три фазе: фазу анализе постојећег стања у областима релевантним за израду социјалне карте и израда приједлога пројектног задатка техничког рјешења; фазу успостављање интероперабилног информационог система за социјалну карту, те фазу аутоматизованог провођења управних поступака у информационом систему за социјалну карту. 

По изради приједлога пројектног задатка – приједлога техничког рјешења, упоредо са другом фазом, планиран је и завршетак Нацрта закона о социјалној карти.

Влада је задужила Министарство здравља и социјалне заштите и Министарство рада и борачко-инвалидске заштите да приступе идентификацији свих надлежних органа који воде управне и друге поступке и/или посједују податке релевантне за израду социјалне карте.

Задужује се Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво и Генерални секретаријат да, у сарадњи са надлежним органима, управља и проводи процес успостављања интероперабилног информационог система за социјалну карту Републике Српске.

Задужује се Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво да предузме активности на изради детаљног приједлога пројектног задатка за успостављање интероперабилног информационог система за социјалну карту Републике Српске с циљем идентификације и анализе релевантних прописа, квалитета постојећих електронских евиденција, регистара, података и техничке спремности институција за провођење пројекта, као и идентификовања потенцијалних ризика у реализацији и вриједност укупне инвестиције.

Задужује се Министарство финансија да обезбиједи финансијска средства у износу од 250.000,00 КМ без ПДВ-а за израду приједлога пројектног задатка.

Задужују се сви органи надлежни у областима релевантним за израду социјалне карте да, у сврху ефикасне реализације пројекта, обезбиједе и доставе потребне информације које се односе на провођење управних поступака у њиховој надлежности, као и да омогуће увид у регистре и базе података из њихове надлежности.

Влада Републике Српске усвојила је Електроенергетски биланс Републике Српске за 2023. годину.

Из Електроенергетског биланса за 2023. годину види се да ће електроенергетски субјекти из Републике Српске у потпуности обезбиједити уредно снабдијевање свих потрошача електричне енергије у Републици Српској, али и остварити значајан билансни вишак.

Укупно планирана производња електричне енергије за 2023. годину износи 7.469,26 GWh. Планирана производња електричне енергије у термоелектранама за 2023. годину износи 4.695 GWh, у хидроелектранама 2.332,49 GWh и у малим електранама укључујући индустријске 441,77 GWh.

Електроенергетским билансом за 2023. годину, уз задовољење потреба за електричном енергијом свих потрошача, планиран је билансни вишак у количини од 3.012,09 GWh електричне енергије.

Влада Републике Српске упознала се са Информацијом о реализацији програма прекограничне сарадње у 2022. години.

Република Српска учествује у три програма прекограничне сарадње и то: Програм прекограничне сарадње БиХ-Црна Гора, Програм прекограничне сарадње Србија-БиХ и трилатерални Интеррег програм Хрватска-БиХ-Црна Гора. 

У 2022. години спроведен је Трећи позив у програму са Србијом. Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу је обавјештење о позиву доставило на 527 адреса представника републичких органа управе, јединица локалне самоуправе и других потенцијалних апликаната у Републици Српској. Организована је радионица у вези са припремом и кандидовањем пројеката у оквиру Трећег позива на којима је учествовало 27 представника институција потенцијалних апликаната, а спроведене су активности подршке проналаску партнера из Србије за апликанте из Српске. Резултат Трећег позива и спроведених активности је да су апликанти из Републике Српске укључени у реализацију пет пројеката предложених за финансирање док је шести пројекат на резервној листи. Укупна вриједност пројеката је 1.78 милиона евра од чега су 1.5 милиона грант средстава. Пројекти из Трећег позива ће почети са реализацијом у 2023. години. 

У 2022. години усвојена су сва три програма за период до 2027. године. Буџет сва три програма износи 140 милиона евра а реализоваће се у позивима за пријаву пројеката. Приоритетне области за финансирање пројеката су животна средина, управљање климатским промјенама, запошљавање, туризам и културно-историјско насљеђе, здравље те иновације и предузетништво.

Влада Репубике Српске донијела је Рјешење о постављењу Виктора Нуждића за вршиоца дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица на период од 90 дана. Досадашњи директор Милорад Којић изабран је за посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о давању сагласности на Пројекaт бањске рехабилитације ратних војних инвалида и чланова породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске за 2023. годину.

Овај пројекат предвиђа упућивање до 750 ратних војних инвалида и чланова породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске у бањско-климатске здравствене установе Републике Српске. За ове намјене предвиђен је износ од  500.000,00 КМ. 

Здравствене установе у Републици Српској ће бити изабране на основу Закона о јавним набавкама.

Од 2006. године, закључно са 2022. годином бањску рехабилитацију је користило укупно 9.777 корисника за шта је је утрошено скоро пет милиона КМ (4.884.459 КМ).

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о давању сагласности на План утрошка средстава за финансирање дјелимичне санације објекта Центра за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида а.д. Бања Лука у укупном износу од 208.264,29 КМ.

Дјелимичном санацијом објекта обезбједиће се бољи услови за обављање дјелатности Центра, а нарочито процеса  професионалне рехабилитације лица са инвалидитетом.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о проглашењу Споменика природе „Црвене стијене“, којом се ово подручје ставља под заштиту ради очувања репрезентативних и атрактивних геоморфолошких и пејзажних обиљежја западног обода планине Романије. 

Најмаркантнији облик рељефа су саме Црвене стијене, као репрезентативан примјер широких чела навлака масива Романије, која су рељефно истакнута претежно вертикалним стјеновитим литицама високим преко 100 m. Теренским истраживањима регистровано је 300 таксона васкуларних биљака, од којих је 10 ендемично за Балканско полуострво. Од појединачних стабала, истиче се бреза  испод сипара, која је необичне грађе, коре и станишта, те црни бор, изузетног положаја на литици, хабитуса и станишта.

У поступку проглашења овог заштићеног подручја утврђена је категорија III, Споменик природе. Споменик природе је мања, неизмијењена или дјелимично измијењена природна просторна цјелина, објекат или појава, физички јасно изражен, препознатљив и јединствен, репрезентативних геомофолошких, геолошких, хидрографских, ботаничких и других обиљежја, као и људским радом формирана ботаничка вриједност од научног, естетског, културног или образовног значаја. 

Споменик природе „Црвене стијене“ простире се на подручју општина Пале и Соколац, у укупној површини од 15,1 ha.

Управљање Спомеником природе „Црвене стијене“ повјерава се Јавном предузећу шумарства „Шуме Републике Српске“, Шумском газдинству „Јахорина“ Пале и Шумском газдинству „Романија“ Соколац.

Након стављања Црвених стијена под заштиту, у Републици Српској постојe 34 заштићена подручја, чија укупна површина износи 73.038,43 ha, а што представља 2,96 % територије Републике Српске.