Влада Републике Српске прихватила јe данас, на 35. сједници, одржаној у Бањалуци, Информацију о реализацији пакета енергетске подршке енергетски сиромашним потрошачима.
Након спроведених процедура, утврђено је да је укупан број лица чија домаћинства испуњавају услове за додјелу финансијске помоћи за трошкове гријања у Републици Српској - 67.731, те да финансијска помоћ за трошкове гријања по домаћинству износи 476,46 КМ.
Подсјећамо, у складу са одлуком Владе Републике Српске о начину реализације пакета енергетске подршке, енергетски сиромашним потрошачима, односно угроженим домаћинствима, сматрају се корисници права на новчану помоћ, корисници права на додатак на дјецу, дефинисане борачке категорије, лица старија од 65 година која не остварују лична примања, као и корисници самосталне пензије у износу до 350 КМ.
Предвиђено је да исплату средстава за борачке категорије и кориснике пензије изврши Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, док ће исплату финансијске помоћи корисницима права на новчану помоћ, корисницима права на додатак на дјецу и лицима старијим од 65 година која не остварују лична примања извршити Министарство здравља и социјалне заштите.
За ове сврхе Министарство финансија дозначиће Министарству рада и борачко-инвалидске заштите средства у износу од 23.730.090,30 KM, a Министарству здравља и социјалне заштите средства у износу од 8.541.021,96 KM.
Влада Републике Српске усвојила је Информацију о активностима у вези преговора око закључивања Посебног колективног уговора за запослене у органима управе Републике Српске и Приједлога посебног колективног уговора за запослене у органима управе Републике Српске.
Влада је подржала приједлог текста Посебног колективног уговора за запослене у органима управе Републике Српске који су усагласили чланови тима за преговоре које је предложило Министарство управе и локалне самоуправе по овлаштењу Владе Републике Српске и чланови Одбора за преговоре који чине представници репрезентативних синдиката: Синдикат управе Републике Српске и Синдикат локалне самоуправе, управе и јавних служби Републике Српске.
У наведеном Посебном колективном уговору није дошло до умањења права запослених у органима управе Републике Српске. Одређена права, која су имали у ранијем периоду су побољшана а поједина јасније прецизирана.
Влада Републике Српске овластила је министра Министарства управе и локалне самоуправе, да у име Владе Републике Српске, заједно са именованим представницима Одбора за преговоре репрезентативних синдиката у овој области и грани, потпише усаглашен текст Посебног колективног уговора за запослене у органима управе Републике Српске.
Влада Републике Српске прихватила је данас Информацију о закључцима Радне групе за израду Нацрта закона о спречавању фемицида у Републици Српској и задужила Министарство породице, омладине и спорта да у Нацрту закона о заштити од насиља у породици, чија је израда у току, и то посебним поглављем, уреди фемицид као и друге облике насиља према женама и да се, између осталог, овим законом пропише да само едуковани сертификовани полицајци, тужиоци и судије могу радити на предметима насиља над женама и насиља у породици.
Имајући у виду да је фемицид најекстремнија манифестација насиља према женама, да се ради о родно заснованом насиљу према женама због њиховог родног идентитета, родних улога, да је манифестација неједнаких односа моћи на штету жена, Влада Републике Српске и на овај начин поручује да Република Српска има нулту толеранцију према насиљу и да ће тако бити и убудуће.
Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о апотекарској дјелатности, по хитном поступку. Основни разлог за доношење овог закона је усклађивање са новим Законом о здравственој заштити. Такође, предложене су измјене и допуне одређених одредаба Закона о апотекарској дјелатности с циљем додатног и прецизнијег уређивања одређених питања и отклањања недоумица у примјени Закона.
Влада Републике Српске донијела је данас Одлуку о усвајању стратегије развоја науке и технологије, високог образовања и информационог друштва у Републици Српској за период 2023–2029. године.
За разлику од претходних стратешких докумената, ова стратегија је припремана као интерсекторска тако да њено тежиште, осим на специфичностима развоја сваког од ова три сектора, буде на њиховим интеракцијама, у настојању да се дође до синергијског ефекта њиховог развоја на укупан развој Републике Српске.
Стратегија има 4 циља подијељена у 9 приоритета, који обухватају 27 мјера са 12 кључних стратешких пројеката. Оквирни финансијски план за предвиђени стратешки период (7 година).
Први стратешки циљ заснива се на првом стратешком фокусу, одређеном након ситуационе и SWOT анализе. Њиме се истраживање и развој, базирани на развоју и примјени науке и технологије, одређују као главна полуга за будући развој Републике Српске. Да би се то остварило, неопходно је да ова област буде знатно привлачнија, посебно за младе људе, да се постепено изграде одговарајући стручни, организациони и физички капацитети, те да се осигура знатно снажнија веза између истраживања и развоја, с једне стране, и свих области развоја Републике Српске, с друге стране.
Други стратешки циљ заснива се на другом стратешком фокусу и наглашава високо образовање као другу полугу, уско повезану са истраживањем и развојем, као првом полугом, за будући развој Републике Српске. Притом је овдје, уз унапређивање атрактивности високог образовања, акценат на његовом квалитету и утицају на квалитет људских потенцијала у Републици Српској
Трећим стратешким циљем стреми се убрзаном развоју информационог друштва, уз висок степен остварене информационе безбједности што представља једну од највећих шанси за Републику Српску, како због високог нивоа додатне вриједности који остварује и атрактивних радних мјеста за младе, тако и због каталитичког утицаја на иновације и конкурентност у другим привредним секторима. Уз то, олакшава се уклапање у глобални тренд дигитализације свих сфера економије и друштва, како би се смањило заостајање за развијеним земљама, пружале боље и брже услуге јавног сектора и олакшало одржавање наших привредних субјеката у ланцима вриједности у којима учествују.
Четвртим стратешким циљем паметна специјализација се одређује као главни фокус интеракција и концентрације ресурса, усмјеравајући их на препознавање, развијање и боље коришћење компаративних и конкурентских предности којима као економија и друштво располажемо.