Г-дин Томас Хамарберг

Комесар за људска права

Канцеларија комесара за људска права

Савјет Европе

F-67075 Стразбур Цедекс

ФРАНЦУСКА

Поштовани г. Хамарберг,

Дана 6. јуна 2009. године, врло увјерљиво сте описали потребу да се међународне организације које дјелују као квази-владе сматрају одговорним за своје поступке, наводећи Канцеларију високог представника (ОХР) у Босни и Херцеговини као примјер. Истог дана, ОХР је донио двије одлуке које наглашавају ургентну потребу за овакав вид одговорности. Ове одлуке су у супротности са фундаменталним принципима Савјета Европе и крше основна људска права грађана Босне и Херцеговине.

У складу са Вашим препорукама, ово пишем како бих од Вас затражио подршку за успостављање механизма којим би се омогућило улагање правних средстава лицима којима су прекршена људска права. У прилогу Вам достављам приједлог, који на детаљнији начин, обрађује ово питање, чије основне црте износим у даљем тексту.

Смјењивање грађана БиХ са јавних функција извршним наредбама

Високи представник је 6. јуна 2009. године, неодложно и са непосредним правним дејством, смијенио са својих дужности двојицу полицијских службеника и забранио им на неодређено вријеме обављање било каквог радног односа на јавној функцији. Процес је спроведен иза затворених врата, без било каквог осврта на транспарентност или законитост односно владавину права. Упркос тешкој штети нанијетој њиховој егзистенцији и угледу, службеницима нису били омогућени саслушање или прилика да оспоре основаност оптужби које су садржане у одлукама, као ни упутство о правном лијеку. Цјелокупни систем судства и тужилаштва у БиХ (који укључује велики број међународних судија и тужилаца) у потпуности је заобиђен.  Још од 1997. године и преузимања „бонских овлашћења“, високи представник је, извршним наредбама, смијенио скоро 200 грађана Босне и Херцеговине, без икакве најаве или саслушања, управног или судског поступка или могућности подношења жалбе.

Повреде основних људских права

Одлуке ОХР-а представљају у суштини владавину декретима и у супротности су са најосновнијим обавезама чланица Савјета Европе, споразумима о људским правима предвиђеним Дејтонским мировним споразумом, и са Уставом БиХ. Међу правним принципима који су гарантовани грађанима БиХ су: (1) право на ефективну жалбу; (2) право на поштено саслушање; (3) нема кажњавања без закона; (4) слобода изражавања; (5) слобода окупљања и удруживања; (6) право на слободне изборе; (7) заштита својине; и (8) право узимања учешћа у јавним дјелатностима.

БиХ и европски извори осуђују смјењивање извршним наредбама

Једнострани акти смјењивања од стране високог представника, настављају се без обзира на снажну осуду Парламентарне скупштине Савјета Европе, Венецијанске комисије и Комитета за правне послове и људска права Европског парламента. Уставни суд БиХ је такође заузео став да акти смјењивања крше људска права која штити Устав БиХ. Повреде међународног права и међународних споразума у тако великим размјерама, угрожавају поштовање владавине права и међународне споразуме на којима су засновани Савјет Европе, друге регионалне, економске и безбједносне организације, као и саме Уједињене нације.

На располагању нема правних средстава

Лица која су оштећена поступцима високог представника данас на располагању немају правна средства. Високи представник је наредио институцијама и судовима у Босни и Херцеговини, укључујући и Уставни суд, да не контролишу његове радње или стављају било какав правни лијек на располагање грађанима БиХ поводом губитка или повреде њихових права који би произишли спровођењем одлука високог представника. Високи представник је пред Европским судом за људска права изнио став да је ОХР међународна организација, а не држава, па је тај Суд одлучио да није надлежан да одлучује по захтјевима оштећених лица насталих из радњи високог представника и да његове радње за собом не повлаче одговорност БиХ. Чија је онда одговорност за кршење дугогодишње кршење људских права?

Механизам улагања правних лијекова против кршења људских права од стране високог представника

Неопходно је да се примијени механизам спречавања кршења људских права од стране високог представника и омогући улагања правних лијекова. Још прије четири године, Венецијанска комисија је препоручила окончање оваквих поступака високог представника и позвала на формирање независног панела правних експерата који би размотрио смјењивања извршним наредбама. И недавно, у Вашем мишљењу од 6. јуна 2009. године, упутили сте позив да се успостави комисија за жалбе или захтјеве како би се осигурало прихватање одговорности.

Апелујем на Вас да радимо на успостављању независне међународне комисије састављене од угледних и цијењених међународних правника како бисмо лицима која су смијењена са својих дужности обезбиједили мјесто за расправу преко кога би могли да траже накнаду.  Мандат комисије би се састојао у саслушању доказа оштећених лица односно у утврђинвању тога да ли су поједини поступци високог представника прекршили важеће прописе из области људских права. Ако се прекршај утврди, комисија би одлучивала о одговарајућем правном лијеку и обиму накнаде за проузроковани губитак или повреду. Република Српска (БиХ) је посвећена мирном рјешавању ове неподношљиве и непрестане праксе кршења људских права грађана БиХ. Вјерујем да бисмо у најскорије вријеме трабали да се састанемо како бисмо размијенили мишљења о неопходним корацима.

Закључак

У Вашем чланку из 6. јуна, навели сте: ,,Када међународне организације врше извршну и законодавну контролу као сурогат државе, морају бити везане истим системом кочница и равнотежа које захтијевамо од демократских влада”. Када употријеби императивна овлашћења у циљу смјењивања грађана са јавних функција и радних мјеста, високи представник поступа без икаквих кочница.

Ваш чланак заокружујете оцјеном: ,,Нико, нарочито не међународна организација, није изнад закона.”[1] 

Позивам Вас да помогнете одбрану овог принципа кроз пружање подршке стварању независне међународне комисије која би обавила надзор над употребом императивних овлашћења смјењивања од стране високог представника.

С поштовањем,

Предсједник Владе Републике Српске

Милорад Додик, с.р.