Његово преосвештенство владика бањалучки Јефрем освештао је Храм Христа Спаситеља у центру Бање Луке и служио свету архијерејску литургију, уз саслужење архијереја Српске православне цркве. 

Свечаности су присуствовли предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић, предсједник Народне скупштине Игор Радојичић, премијер Милорад Додик, руски амбасадор у БиХ Константин Шувалов, министри у Влади Републике Српске, посланици Народне скупштине, те лидери политичких странака из Републике Српске.

Кумови  Храм Христа Спаситеља су предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик, бивши предсједник Републике Драган Чавић и градоначелник Бање Луке Драгољуб Давидовић.

Освештању Храм Христа Спаситеља присуствовали су чланови Академије наука и умјетности Републике Српске, бањалучки бискуп Фрањо Комарица, многобројне личности културног и политичког живота Републике Српске, као и велики број вјерника.

“Орден Светог Саве“ додјељен кумовима храма

Највише одликовање Српске православне цркве ''Орден Светог Саве'', додијељен је кумовима храма предсједнику Владе Републике Српске Милораду Додику, градоначелнику Бање Луке Драгољубу Давидовићу и бившем предсједнику Републике Српске Драгану Чавићу.

На приједлог владике Јефрема, Свети Синод Српске православне цркве додијелио је кумовима Храма ово одликовање „за дјелатну љубав према светој мајци цркви, нарочито показану њиховим великим доприносом, напретком црквеног живота и изградњи храмова, посебно приликом обнове изградње Храма Христа Спаситеља у Бањој Луци“.

Премијер Милорад Додик изразио је задовољство што је био кум храма Христа Спаситеља у и у прилици да помогне обнову храма и истакао да је захвалан Српској православној цркви и епископу бањалучком Јефрему што су му указали ту част и додијелили високо одликовање.

„Мислим да је то велика част за Владу коју представљам и за мене лично. Ово је велики догађај и доказ да важне ствари за људе и народе не могу да нестану, ако их срушите и да се увијек и изнова могу обновити, дати им нова вриједност и значај“, рекао је премијер Додик.

Он је додао да је управо освештање храма доказ дуготрајне вјере у праве вриједности српског народа који поштује своју Српску православну цркву

Владика Јефрем се захвалио донаторима и приложницима који су помогли изградњу храма 

Владика бањолучки Јефрем рекао је, послије освештања Храма Христа Спаситеља и Свете архијерејске литургије, да је дуготрајна, мукотрпна и истрајна борба српског народа и његове цркве израз несаломљиве воље, жеље и стварне духовне потребе да се у Бањој Луци подигне, а затим и обнови порушени саборни Храм Христа Спаситеља.

„Храм је наша духовна вертикала која нас уздиже ка небу. Она нас повезује са Богом, али и са нашим прецима који су жељели доживјети овај моменат славе и радости, те нашим потомцима који ће нас по овом дјелу помињати и са поносом истицати због величине жртве уложене у овај посао”, рекао је владика Јефрем.

Он је нагласио да је овдје кроз вијекове рушено готово све што је припадало Српској православној цркви и народу, али да је задужбинарски дух Срба остао јачи од свих рушилачких стихија овога свијета.

„Све што је насилно рушено, прије или послије је обновљено. То је света обавеза према Богу, Цркви и отаџбини, а народ је то савјесно извршавао, без обзира на величину жртве и потешкоће које је требало савладати“, истакао је владика Јефрем.

Он је рекао да су систематским рушењем православних средњовијековних храмова српског народа на овим просторима од турских завојевача и осталих рушитеља и забраном да се те светиње обнове – створене истинске потребе и унутрашња духовна чежња да све порушено буде обновљено.

Владика Јефрем је подсјетио да је више од једног вијека потрајала упорна борба бањалучких Срба да се оствари право на изградњу Храма Христа Спаситеља.

Захваљујући бројним донаторима и приложницима који су помогли изградњу храма, владика Јефрем је посебно захвалио кумовима Храма. Он је захвалио и пројектантима, градитељима, надзорним лицима и умјетницима.

Храм Христа Спаситеља један од најљепших у Српској првославној цркви 

Српска православна црквена општина Бања Лука инвеститор је изградње Храма Христа Спаситеља, а захваљујући добрим људима и установама успјела је да изгради овај храм.

На истом мјесту од 1925. до 1939. године градио се Храм Свете Тројице, који је, у Другом свјетском рату, 12. априла 1941. године бомбардован.

Приликом инсценираног њемачког бомбардовања, храм је погођен и знатно је оштећен олтарски дио (апсида). У мају исте године усташе су храм прогласиле "руглом града" и наредили Србима, Јеврејима и Ромима да га, циглу по циглу, у потпуности сруше.

Послије Другог свјетског рата, за више од пола вијека, многе су грађевине обновљене, али за порушени Саборни храм није била дозвољена обнова, већ је на мјесту на коме се налазио храм изграђен споменик палим борцима.

Почетком деведесетих година прошлог вијека бањалучка Црквена општина добила је дозволу за обнову порушеног храма, а споменик палим борцима премјештен је на оближњу локацију.

Храм је обновљен под именом Храм Христа Спаситеља, јер је у међувремену у Бањој Луци (1963-1969) изграђен храм који је добио име Свете Тројице, као успомену на онај порушени.

Обнова храма покренута је 1992. године, а 1993. године Његова светост патријарх српски Павле освештао је темеље.

Садашњи обновљени храм архитектонски је идентичан са претходним, са звоником високим 47 метра и куполом од 22,5 метра.

Због рата који је услиједио и недостатка средстава, радови су мировали наредних седам година, а обнова, у којој су учествовали најцјењенији стручњаци и мајстори, настављена је 2000. године.

Унутрашњости храма је опремљена инвентаром који је набављен у Москви, Атини и Србији, како би био припремљен за освештавање.

Храм Христа Спаситеља може да прими од 800 до 1 000 особа, први је у Европи, који је изграђен од црвеног и жутог травентина, камена посебне врсте набављеног са Блиског истока.

Храм је зидан од црвеног и жутог камена травертина, поријеклом из Месопотамије, зидана је трослојним зидом: камен, армирани бетон, цигла. Куполе су покривене златним прохром лимом, довезеним из Сибира.