Влада Републике Српске донијела је данас, на 103. сједници у Бањалуци, Одлуку о Плану кориштења средстава за подстицање развоја пољопривреде и села у 2025. години.
Буџетом Републике Српске за 2025. годину у оквиру Агенције за аграрна плаћања, на позицији субвенције за подстицај развоја пољопривреде и села планирана су средства у укупном износу од 180.000.000,00 КМ. Укупна средства подстицаја распоређена су на три главне позиције или групе мјера и то:
1) подршку текућој производњи, у висини од 110.715.000,00 КМ,
2) подршку дугорочном развоју, у висини од 45.100.000,00 КМ и
3) системске мјере, у висини од 24.185.000,00 КМ.
Подршка текућој производњи има за циљ повећање обима и продуктивности пољопривредне производње. Уважавајући тешкоће с којима се пољопривредни произвођачи суочавају у финансирању текуће производње, као и проблеме везане за тржиште пољопривредних производа, ова средства заузимају доминантно учешће у укупном обиму средстава. Подршка текућој производњи предвиђена је за:
- текућу производњу у сточарству и
- текућу производњу у области биљне производње
Подршка дугорочним улагањима односи се на инвестиције на пољопривредним газдинствима и у прехрамбеној индустрији као и на мјере подршке инвестицијама од заједничког интереса. Циљ подршке дугорочним инвестицијама на пољопривредним газдинствима је подићи капацитете произвођача и прерађивача пољопривредних производа и укрупњавање производње, што ће допринијети бољој конкурентској способности на тржишту.
Системске мјере подршке имају за циљ обезбјеђење услова за несметано одвијање пољопривредне производње, осигурање здравствене заштите животиња и биљака, производња сјемена за вјештачко осјемењавање у говедарству, унапређење капацитета лабораторија, вођење евиденција и регистара и друге мјере подршке.
Влада Републике Српске утврдила је на својој данашњој сједници Консолидовани извјештај о извршењу Буџета Републике Српске за период од 01.01.2024. до 30.09.2024. године.
У поменутом периоду приходи и примици планирани буџетом на општем фонду остварени су у износу од 4,381.7 милиона КМ (четири милијарде 381 милион 700 хиљада КМ), што је за 2% више у односу на Буџет за девет мјесеци 2024. године.
У девет мјесеци 2024. године приходи од директних пореза износили су 1,738.8 милиона КМ, што је за 3% више у односу на усвојени Буџет за девет мјесеци, односно за 2% мање у односу на финансијски план за прва три квартала 2024. године.
Индиректни порези су за девет мјесеци 2024. године износили 1,537.2 милиона КМ, што је за 2% више у односу на усвојени Буџет за девет мјесеци, а за 1% више у односу на финансијски план за прва три квартала 2024. године.
Расходи и издаци планирани буџетом на општем фонду у прва три квартала 2024. године исказани су у износу од 3,971.2 милиона КМ, што је за 8% мање у односу на Буџет за девет мјесеци 2024. године.
Расходи и издаци који се односе на пројекте који се финансирају из Програма јавних улагања Републике Српске за финансирање из Буџета у 2024. години, у првих девет мјесеци 2024. године евидентирани су у износу од 65.1 милион КМ.
Ино-дуг је у периоду обухваћеним извјештајем редовно сервисиран и за те потребе издвојено је 335.4 милионa КМ. Настављена је континуирана амортизација унутрашњег дуга и из редовних буџетских средстава издвојено је 407 милиона КМ.
На данашњој сједници Влада је усвојила Стратегију управљања дугом Републике Српске до 2027. године. Овим документом се утврђује средњoрочни циљ и план активности у области управљања дугом које Влада Републике Српске намјерава да проведе у средњорочном периоду. Спровођењем наведених мјера и активности, обезбиједиће се жељена структура портфолија дуга имајући у виду преференције трошкова и ризика Владе Републике Српске.
Главни циљ задуживања и управљања дугом Републике Српске је обезбјеђење финансијских средстава потребних за извршење буџета Републике Српске, финансирање одобрених инвестиционих пројеката, те рефинансирање посматраног дуга уз најниже трошкове и прихватљив ниво ризика.
Влада Републике Српске је размотрила Информацију о обавезама које за Босну и Херцеговину и Републику Српску проистичу из процеса придруживања Европској унији са прегледом мјера и активности реализованих током 2024. године.
Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу је у капацитету републичког координатора процеса европских интеграција, израдило овај документ с циљем да се Влади и Народној скупштини Републике Српске обезбиједи свеобухватан преглед остварених резултата у домену политике интегрисања, аналитике и извјештавања у оквиру предметног процеса; усклађивања републичког законодавства са правном тековином Европске уније и праксом и стандардима Савјета Европе; фондовима и развојној помоћи Европске уније; превођењу и одржаним обукама због потреба европског интеграционог процеса.
Информација садржи преглед активности које су у 2024. години провођене у оквиру израде Радног материјала за Програм интегрисања БиХ у ЕУ, као и преглед и оцјену резултата остварених у примјени система координације процеса европских интеграција у БиХ.
Тако су, између осталог, у информацији садржани подаци о томе да су, током 2024. године, укупно 262 прописа прошла кроз поступак усклађивања и давања оцјене усклађености, а у вези са усклађивањем законодавства Републике Српске са правном тековином ЕУ и праксом и стандардима Савјета Европе.
Влада Републике Српске прихватила је Информацију о завршетку реализације пројекта ''Социјализација дјеце Републике Српске 2024. године''.
У 2024. години обухваћено је 2.025 лица, од тога 1.586 дјеце и 439 одраслих лица (стручног особља, васпитача и родитеља у пратњи). Пројекат је реализован у временском периоду од 01.06.2024. до 24.09.2024. године у укупно 13 смјена.
ЈУ Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске, двадесет и двије године реализује право на ''задовољавање развојних потреба дјеце'', дефинисано Законом о дјечјој заштити учешћем дјеце у пројекту „Социјализација дјеце Републике Српске“. У Пројекту је до сада учествовало преко 40.000 лица, односно дјеце из најосјетљивијих категорија, као и одраслих лица, васпитача, стручног особља, родитеља-пратилаца дјеце са сметњама у развоју.
Пројектом су обухваћена дјеца из цијеле Републике Српске, чије је одрастање осујећено неповољним породичним, социјалним и материјалним условима, здравственим и развојним проблемима. Они заједно са талентованом дјецом и истакнутим спортистима (побједницима на републичким и државним такмичењима), на инклузивном принципу, проводе десет, односно осам (дјеца са сметњама у развоју) дана у одмаралишту Омладински хостел „Ужице“ у Бечићима на црногорском приморју. Узрасна доб дјеце-учесника је од 6 до 15 година, за лица са сметњама у развоју и хроничним обољењима до 18 година и изузетно старија лица до 30 година са тежим сметњама.
Влада Републике Српске упознала се са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јавним установама у области здравства, и исти прихватила. Влада Републике Српске овластила је министра здравља и социјалне заштите Алена Шеранића да, у име Владе Републике Српске, потпише Посебни колективни уговор за запослене у јавним установама у области здравства.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о усклађивању Одлуке о оснивању Центра за једнакост и равноправност полова Републике Српске.
Овом одлуком врши се усклађивање Одлуке о оснивању „Gender центра Републике Српске“ (Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске) са Законом о Влади Републике Српске и врши се измјена назива „Gender центра Републике Српске“ у назив Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске.
Уставни суд Републике Српске својом одлуком од 30. октобра 2024. године, утврдио је да појам/ријеч „Гендер” у Одлуци о оснивању Гендер центра Републике Српске (Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске) није у сагласности са Уставом Републике Српске.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о изради Стратегије дигиталне Српске.
Стратегијом ће се успоставити оквир даљег развоја електронске управе, дигиталних идентитета, науке и научноистраживачке дјелатности у области ИК технологија, те дигитализације кључних сектора и то: јавне управе, правосудног сектора, здравстеног сектора, енергетског сектора, финансијског сектора, сектора образовања, сектора културе, медијског сектора, комуналног сектора и сектора хране и воде, а којим ће се, заједно са посебним стратешким оквиром информационе безбједности, створити предуслови за остварење визије динамичнијег, ефикаснијег и безбједнијег развоја ИК технологија Републике Српске.
Влада Републике Српске данас је донијела и Одлуку о изради Стратегије информационе безбједности Републике Српске.
Стратегија је интегрисани секторски документ који дефинише циљеве, приоритете и мјере усмјерене за убрзаном обезбјеђењу високог степена заштите кибернетичког простора Републике Српске, као и отпорности на рачунарско-безбједносне пријетње и инциденте на критичној, кључној и другој информационо-комуникационој инфраструктури.
Сврха стратегије је да понуди стабилан оквир даљег развоја кроз информационог друштва кроз успостављање јасних смјерница за заштиту информација, управљање ризицима и усклађивање са релевантним стандардима, чиме се осигурава јачање отпорности система на пријетње, повећање безбједности пословних процеса и очување кибернетичког простора Републике Српске.