Влада Републике Српске утврдила је данас, на 83. сједници у Бањалуци, Приједлог Закона о самосталним предузетницима. У Републици Српској је на снази Закон о занатско-предузетничкој дјелатности, а примјеном истог, уочени су недостаци важећих законских рјешења, те је Министарство привреде и предузетништва предузело низ активности на изради текста Приједлога Закона о самосталним предузетницима, приликом чега је промијењен назив закона из разлога сврсисходности. Циљ доношења овог закона је развој и унапређивање пословања самосталних предузетника, развој и очување занатских дјелатности. Законом се уређују: пословна обиљежја, регистрација и вођење регистра предузетника, занатске дјелатности и организовање предузетника. Након што је Народна скупштина Републике Српске одлучила да се Нацрт закона о самосталним предузетницима упути на јавну расправу и спровођења исте, Министарство привреде и предузетништва је сачинило извјештај о резултатима јавне расправе са мишљењима и приједлозима изнесеним у тој расправи. Након разматрања свих датих приједлога и сугестија, у тексту Приједлога закона у односу на Нацрт закона извршене су корекције у већем броју чланова. Основне разлике у односу на Нацрт су:
- Задржава се концепт додјеле статуса традиционалног заната, који је прописан и у важећем закону.
- Tаксативно сe наводe активности које се сматрају обављањем нерегистрованог рада, са циљем ефикаснијег инспекцијског надзора над лицима која на тржишту наступају без регистрације код надлежног органа, и као такве чине дио сиве економије.
Осим наведеног овим приједлогом закона предлаже се сљедеће:
1) Увођење могућности за пренос обављања дјелатности са једног на друго лице.
2) Рјешава се питање привременог и трајног наставка обављања дјелатности након смрти предузетника.
3) Јачање коморског система предузетника у циљу стварања снажније организације која може боље да заступа интересе и пружа подршку предузетницима.
4) Дефинисање да се једно лице може једном регистровати као предузетник.
5) Уводи се могућност стицања статус традиционалног заната, који у односу на садашње рјешење поред предузетника, могу стећи и привредно друштво, удружење и задруга.
6) Увођење могућности да свим предузетницима, помоћ у пословању могу пружати чланови породичног домаћинства који су старости од 15 до 18 година, чланови који су редовни ученици средње школе односно редовни студенти до 26 године старости и чланови који су корисници пензије.
7) Увођење могућности за периодично пословање, а што представља повећање трајања сезонског пословања са шест на девет.
8) Програме за мајсторски испит доноси Министарство просвјете и културе на приједлог Завода за образовање одраслих.
9) Укида се заједничко (ортачко) обављање дјелатности због проблема који су чести код прекида пословања.
10) Укида се регистрација припремних радњи.
Приједлогом закона је предложено да ће Министар у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу закона донијети подзаконске акте чије је доношење предвиђено законом, као и да ће АПИФ уз сагласност министра у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона донијети Правилник о централном регистру предузетника. Министарство је добило позитивна мишљења Министарства финансија, Министарства правде, Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу и Републичког секретаријата за законодавство и осталих релевантних органа, организација и субјеката. За реализацију овог Закона нису потребна додатна финансијска средства.
Влада Републике Српске прихватила је Информацију о издвајању средстава за финансирање пројекта Развој домаћег драмског текста „Реци наглас“, активности која је утврђена Стратегијом развоја културе Републике Српске 2023 – 2030. Задужено је Министарство просвјете и културе да из средстава гранта намијењеног за финансирање пројеката и програма у складу са Законом од игара на срећу издвоји срeдства у износу 50.000,00 КМ у сврху реализације ове активности. Једно од стратешких опредјељења Министарства просвјете и културе Републике Српске је развој домаћег драмског текста, као и афирмација домаћих драмских аутора и позоришних редитеља, а све с циљем развоја позоришне сцене и позоришних средина у Републици Српској, а то су Приједор, Требиње, Бијељина, Градишка и Источно Сарајево.
Идеја пројекта је да се у сарадњи са градским позориштима бијенално расписује јавни конкурс који ће подржати и наградити најбоље драмске ауторе у Републици Српској, а најбољи текст постави на сцену. Министарство просвјете и културе Републике Српске планира пројекат Развој домаћег драмског текста „Реци наглас“ за 2024. годину, реализовати у сарадњи са ЈУ Позориште „Приједор“, као носиоцем активности. Овакав вид подршке развоју домаћег драмског текста планирамо континуирано наставити у наредним годинама и са осталим градским позориштима у Републици Српској, а према плану сарадња на реализацији пројекта за 2026. годину, требала би се остварити са ЈУ Градско позорште „Семберија“ Бијељина, чиме би у потпуности био остварен план из Стратегије развоја културе Републике Српске 2023 - 2030.
На данашњој сједници, Влада је прихватила и Информацију о расподјели средстава гранта предвиђених Буџетом Републике Српске установама секундарне здравствене заштите. Расподјела средстава гранта установама секундарне здравствене заштите за 2024. годину вршиће се на идентичан начин као и претходних година из Буџета, те ће се тренутна средства гранта у износу од 3.600.000,00 КМ процентуално распоредити сљедећим јавним здравственим установама: ЈЗУ Болница Приједор, ЈЗУ Болница Градишка, ЈЗУ Болница „Св. Апостол Лука“ Добој, ЈЗУ Специјална болница за хроничну психијатрију Модрича, ЈЗУ Болница „Свети Врачеви“ Бијељина, ЈЗУ Болница Зворник, ЈЗУ Болница „Србија“ Источно Сарајево, ЈЗУ Специјална болница за психијатрију Соколац, ЈЗУ Универзитетска болница Фоча, ЈЗУ Болница Требиње, ЈЗУ Институт за физикалну медицину, рехабилитацију и ортопедску хирургију „Др Мирослав Зотовић“, ЈЗУ Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију „Мљечаница“ Козарска Дубица, те ЈЗУ Болница Невесиње, за измирење дијела текућих обавеза. Такође, предвиђена је расподјела средстава гранта за капиталне инвестиције у износу од 400.000,00 КМ јавним здравственим установама ЈЗУ Болница Приједор, ЈЗУ Специјална болница за психијатрију Соколац и ЈЗУ Болница Невесиње.