​Влада Републике Српске утврдила је данас на 46. сједници у Бањалуци Приједлог закона о електронском новцу којим се стварају правни услови за развој тржишта електронског новца на домаћем тржишту, те постављају сигурне основе за коришћење дигиталног облика новца не само у свакодневном начину живота грађана, већ и за ефикасније и економичније пословање привредних субјеката.

Предложеним законом о електронском новцу прописују се издаваоци електронског новца, услови за оснивање, пословање и престанак рада друштва за издавање електронског новца, укључујући и одредбе које се односе на бонитетне захтјеве ових друштава, заштита средстава имаоца електронског новца, надзор над пословањем издаваоца електронског новца у Републици Српској, те заштита права и интереса ималаца електронског новца.

Нацрт закона о електронском новцу је Народна скупштина Републике Српске усвојила у јулу, а након скупштинске расправе разматрани су сугестије и коментари релевантних субјеката из ове области и заинтересованих страна, те је, у сарадљи са Агенцијом за банкарство Републике Српске, израђен Приједлог закона. Закон је оснажен у погледу овлашћења Агенције за банкарство Републике Српске у односу на пословање хибридног друштва за издавање електронског новца, као и у питањима мјера које овај надзорни орган изриче према друштвима за издавање електронског новца. Такође, унапређене су и одредбе о заштити права ималаца електронског новца, те су прецизиране обавезе редовног извјештавања и ванредних обавјештења о пословању субјеката надзора. Извршена су и одређена нормативно техничка усклађивања текста закона с циљем утврђивања прецизнијих норми и лакше примјене овог закона.

Министарство финансија, као обрађивач прописа из области платног промета, пратиће спровођење закона и вршити континуирану модернизацију правног оквира којим се уређују платне услуге у складу са захтјевима праксе и потребама обезбјеђења поузданог, ефикасног и приступачног платног промета.

Влада Републике Српске је дала сагласност Министарству енергетике и рударства на утрошак средстава у износу од два милиона КМ.

Ова новчана средства су планирана буџетом Министарства енергетике и рударства за 2023. годину и биће утрошена у виду подстицаја који ће, на основу јавног позива, бити додијељени привредним друштвима у Републици Српској.

На овај начин се желе додатно унаприједити пословни процеси, ефикасност пословања и конкурентност привредних друштава, повећати број запослених радника, створити додатне вриједности код готових производа и производњи базираној на иновацијама. Поред тога, на овај начин се жели увести или унаприједити систем квалитета производње и производа и унаприједити други општи елементи пословања привредних друштава из ресорне надлежности Министарства енергетике и рударства.

Јавни позив за додјелу подстицаја привредним друштвима из ресорне надлежности Министарства енергетике и рударства у укупном износу од два милиона КМ биће објављен на интернет страници овог министарства.

Влада Републике Српске утврдила је данас Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о пољопривредним задругама и упутила га у скупштинску процедуру.

Закон је усвојен након што је у јулу ове године усвојен нацрт овог закона који је потом прошао јавну расправу.

Очекивани резултат предложених измјена и допуна, јесте у првом реду оснивање нових задруга, промовисање задруга као што су женске задруге или пољопривредне задруге органских произвођача.

Предложеним рјешењима извршена је подјела пољопривредних задруга на опште, специјализоване и сложене задруге, а њени оснивачи, поред домаћих могу бити и страна физичка лица. Оснивачи задруге не могу бити чланови заједничког домаћинства што ће омогућити отвореност задруге према другим заинтересованим задругарима и кооперантима, те већу транспарентност у функционисању задруге. Надаље, лица која приступе задрузи послије њеног оснивања имала би једнак статус као и оснивачи задруге.

Рјешења у овом закону ће омогућити квалитетнији пословни амбијент у пословању задруга као организационог облика удруживања и пословања у постојећем привредним амбијенту Републике Српске.

Основна разлика између нацрта и приједлога овог закона односи се на допуну одредбе којом се прописују улози задругара. Овом допуном прецизирају се оснивачки улог, додатни улог и укупан улог задругара.

Влада Републике Српске усвојила је на данашњој сједници План интервентних набавки производа, робе и средстава за 2024. годину.

Одредбама Закона о интервентим набавкама Влада Републике Српске једном годишње, на приједлог Министарства трговине и туризма, најкасније до 30. новембра текуће године, доноси План интервентних набавки производа, робе и средстава, којим се дефинишу врста, количина и вриједност производа, робе и средстава, као и носиоци снабдијевања у јединицама локалне самоуправе.

Министарство трговине и туризма у сарадњи са јединицама локалне самоуправе сачињава листу носилаца снабдијевања, а носиоци снабдијевања у јединицама локалне самоуправе су привредна друштва и друга правна и физичка лица која су оспособљена да на најбољи начин, благовремено и ефикасно, учине доступним производе, робу и средства.

Планом интервентних набавки сачињена је листа од 795 добављача у 50 локалних заједница у Републици Српској, а општине Купрес, Оштра Лука, Рудо, Источни Дрвар, Калиновик, Петровац, Кнежево, Источни Мостар, Источни Стари Град, Крупа на Уни, Станари и Сребреница изјасниле су се да немају регистрованих привредних друштава, правних и физичких лица која су оспособљена, организационо, кадровски и материјално-технички да врше улогу носиоца снабдијевања, док град Бања Лука није доставио тражене податке. Интервентно снабдијевање у овим локалним заједницама ће се, у случају потребе, спроводити у складу са одредбама закона.

Владе Републике Српске усвојила је данас Информацију о стању у привреди у Републици Српској за 2022. годину.

Програмом рада Владе Републике Српске за 2023. годину предвиђена је израда Информације о стању у области привреде за 2022. годину, са приједлогом мјера. Главни акценат у Информацији је стављен на 2022. годину и прво полугодиште 2023. године. Информација обухвата детаљне макроекономске показатеље, ограничења пословања, реализоване активности и приједлоге мјера и активности за побољшање пословања привреде у цјелини и појединачно по секторима привреде. У  2022. години забиљежен је опоравак производних активности,  и то:

- остварена је стопа реалног раста БДП-а од 3,9% у односу на 2021. годину,

- просјечна стопа индустријске производње се задржала на нивоу претходне године,

- просјечна нето плата исплаћена је у износу од 1.144 КМ, те је номинално већа за 13,9%, а реално за 1,1% у односу на претходну годину. Раст плата је настављен и у 2023. години, те је у првом полугодишту  2023. године иста износила 1.284 КМ и реално је већа за 4,6% у односу на исти период претходне године,

- oстварен је раст финансијских показатеља пословања привредних субјеката из реалног сектора, тако да су остварени укупни приходи у 2022. години већи за 23,6% у односу на претходну годину (исти су износили око 27,9 милијарде КМ),

- раст извоза за 22,7% у односу на претходну годину, а важно је нагласити да је остварени извоз у 2022. години превазишао остварни извоз из 2018. године,

- Број запослених у Републици Српској у 2022. години је највећи од када се исти показатељ прати - 286.679 запослених лица, што је више за 7.649 запослена или 2.74% у односу на 2021. годину.

Влада Републике Српске је низом мјера и активности у 2022. години допринијела побољшању пословног амбијента, а посебно усвајањем сета закона омогућила повећање плата радницима.