Приједлогом буџета пројектовани укупни буџетски приходи и примици за нефинансијску имовину у 2025. години износиће 5.086.100.000 КМ, што представља увећање од 313,1 милион КМ.

Порески приходи за 2025. годину износиће 4.731.000.000 КМ и биће већи за 328,8 милиона КМ или 7,5% у односу на овогодишњи Ребаланс.

Према Приједлогу буџета, пројектовани приходи од пореза на добит у 2025. години биће већи за 9,1% у односу на средства из Ребаланса за 2024. годину и износиће 491,7 милиона КМ, док је код пореза на доходак планирано повећање од 9,3% у односу на Ребаланс и износиће 348,5 милиона КМ. Приходи од индиректних пореза пројектовани су за 6,5% више у односу на средства планирана Ребалансом, што представља увећање за 135,1 милион КМ, а износиће 2.223.400.000 КМ.

Непорески приходи у Приједлогу буџета износе 354,4 милиона КМ, а увећани су за 11% или 35,2 милиона КМ у односу на Ребаланс.

Приходи по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у Приједлогу буџета Републике Српске за  2025. годину износе 1.646.500.000 КМ, што је за 122,4 милиона КМ или 8% више од прихода пројектованих Ребалансом за ову годину. 

Укупни буџетски расходи и издаци за нефинансијску имовину у 2025. години пројектовани Приједлогом буџета за 2025. годину износе 5.184.500.000 КМ.

На расходовној страни буџета, за исплату пензија је планиран износ 1.946.000.000 КМ, а овај износ је планиран према досадашњем кретању корисника пензија.

Расходи за лична примања запослених предложени Буџетом износе 1.197.400.000 КМ, већи су за 3,6% у односу на Ребаланс или 41,5 милион КМ.

Дознаке на име социјалне заштите које се исплаћују из Буџета, према овом приједлогу, износиће у 2025. години 531,6 милиона КМ и већи су за 2,5% или 13,2 милиона КМ.

Најзначајнија издвајања односе се на дознаке за борачки додатак у износу од 225,7 милиона КМ, породичне инвалиднине у износу од 94,8 милиона КМ, цивилне инвалиднине у износу од 6,8 милиона КМ, док су капиталне дознаке за стамбено збрињавање породица погинулих бораца и ратне војне инвалиде планиране у износу 5.000.000 КМ.

На позицији субвенција најзначајнија издвајања су на име подстицаја развоју пољопривреде и села у износу од 180 милиона КМ, док ће подстицаји за повеаћње плата радника износити 10 милиона КМ.

Грантови су приједлогом буџета смањени за 9,3% у односу на Ребаланс за 2024. годину. Најзначајнија издвајања су планирана у оквиру Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање и Министарства здравља и социјалне заштите. 

На позицији трансфера, која је Буџетом за 2025. годину увећана за 97 милиона КМ или 32,6% у односу на Ребаланс, Фонду за здравствено осигурање биће дозначено 142,5 милиона КМ по основу Закона о здравственом осигурању, за посебан програм лијекова 79,6 милиона КМ, а за здравствено осигурање борачких категорија 14,5 милиона КМ. За личне инвалиднине планиран је трансфер од 18,5 милиона КМ.

Планиран је и трансфер за вантјелесну оплодњу у износу 3,5 милиона КМ, те средства у износу од 7 милиона КМ за дијагностичку процедуру (NIPT тест).

У складу са Законом о социјалној заштити, планиран је трансфер 47 милиона КМ општинама и градовима у Републици Српској за право на новчану помоћ и право на додатак за помоћ и његу другог лица, те здравствено осигурање корисника тих права и финансирање права на подршку у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју.

На позицији трансфера планирано је и 45 милиона КМ за финансирање права из Закона о дјечијој заштити, док је још 900.000 КМ планирано за финансирање права пронаталитетног додатка који остварује мајка за свако трећерођено и четврторођено дијете, без обзира на материјални статус породице. 

Издаци за отплату дугова у Приједлогу Буџета Републике Српске за 2025. годину износе 815,9 милиона КМ, што представља умањење од 10,7 милиона КМ, односно 1,3% мање него што је било у Ребалансу за 2024. годину.

Приједлогом Буџета за 2024. годину планиран је буџетски дефицит у износу 98,4 милиона КМ, што је за 8% мање у односу на дефицит планиран Ребалансом за 2024. годину.

Влада Републике Српске утврдила је на данашњој сједници и Приједлог програма економских реформи Републике Српске за период 2025-2027. године, који ће као и Буџет по хитном поступку бити упућен на разматрање у Народну скупштину Републике Српске.

Према овом акту, пројектоване стопе привредног раста Републике Српске у периоду 2025–2027. године износе 2,8%, 3,1% и 3,3% респективно.

У периоду 2025–2027. године биће настављене иницијативе и реформски процеси који су започети у претходном периоду, имајући у виду да се ради о сложеним и опсежним вишегодишњим реформским процесима, чија имплементација ће допринијети реализацији главних циљева утврђених Програмом рада Владе Републике Српске, у кључним реформским областима.

Структурне реформе организоване су у оквиру три области, а које одговарају дефинисаним реформским стубовима Владе: конкурентност, одрживост и отпорност и људски капитал и социјалне политике. 

У оквиру дефинисаних области предложено је седам структурних реформи и у оквиру њих 22 реформске мјере.

Ове мјере су усмјерене на унапређење конкурентности привреде кроз подршку технолошком развоју у различитим областима које између осталог обухватају унапређења услова пословања, модернизацију платног промета, унапређења у области пољопривреде, шумарства и водопривреде, ефикаснији систем управљања научноистраживачким и иновационим потенцијалом. 

Структурне реформе обухватају повећање ефикасности пословања јавних предузећа и њихово реструктурисање, енергетску и зелену транзицију, убрзану дигиталну трансформацију, модернизацију и обнову транспортне инфраструктуре у складу са циљевима Зелене агенде.

Такође, планирано је повећање запослености кроз унапређење усклађености образовања и развоја практичних знања и вјештина на тржишту рада и унапређење квалитета и ефикасности институционалних механизама за пружање услуга социјалне и здравствене заштите.

Основ за израду овог значајног документа су Програм рада Владе Републике Српске, Смјернице Европске комисије и допринос социјалних партнера: Привредне коморе Републике Српске, Уније послодаваца Републике Српске и Савеза синдиката Републике Српске, те усвојени стратешки документи Републике Српске.

На 97. сједници Владе Републике Српске утврђен је и Приједлог закона о извршењу Буџета Републике Cрпске  за 2025. годину, који прописује начин коришћења прихода буџетских корисника и властитих прихода појединих буџетских корисника. Овим актом, између осталог је прописано приоритет у исплатама имају пензије и остала права из пензијског и инвалидског осигурања, затим породичне, личне и цивилне инвалиднине, а затим порези и доприноси на лична примања запослених, нето лична примања запослених, остала права из борачко-инвалидске заштите, обавезе према добављачима, те поврат јавних прихода на основу аката надлежних органа и остале обавезе.

Влада је утврдила и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о буџетском систему Републике Српске којим се, између осталог, уређује припадност и расподјела прихода од индиректних и директних пореза, као и непореских прихода у Републици Српској.

На иницијативу Савеза општина и градова Републике Српске, а с циљем постизања финансијске стабилности и развоја неразвијених и изразито неразвијених јединица локалне самопураве предложена је мјера да се развијеним јединицама у наредном периоду од три године умање износи прихода од индиректних пореза за одређени износ и тај износ средстава усмјери у складу са критеријумима предложеним овим законом, у развој неразвијених јединица локалне самоправе. 

Овим законом, такође предложена је и расподјела дијела прихода од пореза на добит као изузетак Граду Источно Сарајево, као јединој јединици локалне самоуправе у Републици Српској која, за разлику од осталих, нема могућност увођења или повећања властитих прихода. 

Због специфичности структуре финансирања Града Источно Сарајево предложено је издвајање од прихода од пореза на добит који плате привредна друштва на територији Града Источно Сарајево и то у омјеру 85:15 у корист Буџета Републике Српске.

На бази процјене остварења прихода од индиректних пореза за јединице локалне самоуправе у 2025. години, очекивани износ средстава за расподјелу јединицама локалне самоуправе које имају мање од 50.000 становника ће износити око 9 милиона КМ. Наведено значи да би јединице локалне самоуправе које остварују веома ниске приходе у укупном износу добиле око 5,9 милиона КМ, док би осталима припало 3,1 милион КМ, осим три града који имају између 50.000 и 100.000 становника. 

Влада Републике Српске утврдила је на 97. сједници Приједлог закона о измјенамa и допунама Закона о порезу на доходак. Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби подизања  прага за улазак у режим малог предузетника са 50.000 КМ на 100.000 КМ, изједначавајући га са прагом за обавезни улазак у систем индиректног опорезивања, као и са прагом за паушал у Федерацији БиХ. 

На основу Анализе политике опорезивања самосталне дјелатности, коју је урадило Министарство финансија, закључено је да постоје оправдани разлози да се прошири број самосталних занимања која по својој природи и јесу посебне професионалне или интелектуалне услуге, те да се опорезују према стварно оствареном дохотку, односно према економској снази. 

Опорезивањем према економској снази, који је прописан Уставом Републике Српске, опорезовани су сви редовни предузетници и правна лица који обављају исте дјелатности (10% на основицу која представља разлику прихода и расхода). 

У предложеном закону, паралелно са удовољавањем захтјева за подизање прага за малог предузетника са 50.000 КМ на 100.000 КМ, подигнут је и доњи износ пореза који је мали предузетник дужан да плати, са 600 КМ на 1.200 КМ, уз изузетак за најмање предузетнике чији годишњи приход не прелази 50.000 КМ, задржан је постојећи принцип најнижег износа пореза од 600 КМ.

Према овом приједлогу,  уколико је пореском обвезнику у 2024. години опозван статус малог предузетника искључиво из разлога што је остварио приход преко 50.000 КМ, може одмах у 2025. години тражити статус малог предузетника. 

Овим законским рјешењем предлаже се проширење броја самосталних занимања која по својој природи и јесу посебне професионалне или интелектуалне услуге, а иста лица не могу поднијети захтјев за плаћање пореза као мали предузетник. 

Влада Републике Српске утврдила је на 97. сједници и Приједлог закона о измјенамa и допунама Закона о доприносима. Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби правилнијег одређивања доприноса, водећи рачуна о правичности и начелу економске снаге обвезника.

Овим законом прецизира се да је обвезник доприноса, између осталих, и лице које обавља предузетничку дјелатност или самостално занимање као основно занимање, под условом да није корисник права на пензију. Такође, усклађују се појмови предузетничке дјелатности и самосталног занимања са значењем ових појмова предложених у измјенама и допунама Закона о порезу на доходак, а које се заједно са овим законом достављају Народној скупштини на усвајање.

Поред наведеног, прописано је да се минимална основица доприноса за лица која обављају самостално дјелатност постепено повећава са досадашњих 60% просјечне бруто плате у Републици на 80% просјечне бруто плате у Републици, тако да ће у 2025. години основица доприноса износити 70%, а од 1. јануара 2026. године износиће 80% просјечне бруто плате у Републици.

Такође, утврђује се обавеза плаћања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за лица која остварују доходак од самосталне дјелатности, а корисници су права на пензију, те за лица која самосталну дјелатност обављају као допунску дјелатност, на основицу која износи 30% просјечне бруто плате у Републици. Ова лица су до сада била у цијелости ослобођена обавезе плаћања доприноса, међутим усљед потребе спречавања нелојалне конкуренције или суштински њеног смањења, водећи рачуна о правичности и начелу економске снаге обвезника, уводи се минимална обавезу доприноса за ова лица. 

Потребно је напоменути, да лица која остварују примање на основу уговора о допунском раду плаћају допринос за пензијско и инвалидско осигурање на основицу коју чини цјелокупна бруто накнада остварена по основу таквог ангажмана, па је уведена основица за предузетнике који обављају допунску дјелатност и даље повољнија од допунског рада. 

Са друге стране, лица која дјелатност обављају као додатну су и даље изостављена од обавезе плаћања доприноса, због чињенице да се ради о лицима која ту дјелатност не могу обављати личним радом, већ искључиво преко запослених радника.

Плаћања доприноса ослобађају се лица која остварују право на пензију из Фонда пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске уколико остварују примања за рад у оквиру хуманитарних организација или организација које се баве пружањем социјалне помоћи лицима која су у стању социјалне потребе. 

На данашњој сједници Владе утврђен је и Приједлог одлуке о дугорочном задуживању Републике Српске за 2025. годину који је планиран Буџетом за 2025. годну на позицији примици од задуживања. Овом одлуком одбрава се дугорочно задуживање Републике Српске за 2025. годину у максималном износу до 862.000.000 КМ.

Начин и извори обезбјеђења ових средстава биће: емисија дугорочних дужничких хартија од вриједности на домаћем финансијском тржишту, кредитно задужење код домаћих кредитора, зајам код  међународних кредитора, односно зајмодаваца, међународних организација, међународних финансијских институција и страних влада, емисија обвезница на међународном финансијском тржишту.

Овом одлуком дефинисани су индикативни услови задуживања на домаћем и међународном финансијском тржишту, као и задуживање код међународних кредитора, односно зајмодаваца, међународних организација, међународних финансијских институција и страних влада, а коначни услови биће одређени у току преговора и прецизније дефинисани појединачним одлукама о задужењу Владе Републике Српске.

Влада је утврдила и Приједлог одлуке о краткорочном задуживању Републике Српске емисијом трезорских записа за 2025. годину, у максималном износу до 8% прихода остварених у претходној фискалној години. Задуживање по основу емитованих трезорских записа, током буџетске године, може се вршити по каматној стопи максимално релевантни Еурибор +1,5%, а са роком доспијећа трезорских записа најдуже до годину дана.

На 97. сједници Владе утврђен је и Приједлог одлуке о износу гаранција које може издати Република Српска у 2025. години. Овом одлуком одобрава се издавање гаранција Републике Српске за задужења у 2025. години до износа од 800.000.000 КМ, с тим да укупна изложеност Републике Српске по издатим гаранцијама не може бити виша од  законом дефинисаног ограничења, које износи 15% бруто домаћег производа у тој години.

На основу извршених процедура, анализа и процјена, Влада Републике Српске ће доносити појединачне одлуке о издавању гаранција за задужења за која се анализом и процјеном утврди да су оправдана и да испуњавају услове прописане позитивним законским прописима у Републици Српској.

У складу са овом одлуком, планирано је издавање гаранција Републике Српске за задужења у сектору саобраћаја, енергетике, трговине и туризма, заштите животне средине, здравства и осталим субјектима локалне самоуправе и институцијама јавног сектора.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог законa о измјенама и допунама Закона о развоју малих и средњих предузећа, који је Програмом рада Народне скупштине Републике Српске за 2024. годину предвиђен за доношење. Разлози за доношење овог закона су: потпуније прописивање сврхе и намјене подстицајних средстава, која се додјељују у области малих и средњих предузећа и прецизније одређивање корисника тих средстава, усклађивање начина доношења стратешких докумената и израде извјештаја са прописима у вези стратешког планирања и усклађивање појмова и назива у закону у складу са законодавством Републике Српске (појмови предузетништво жена, друштвено предузетништво, називи министарстава и комора).

Прописи из области стратешког планирања уређују да Влада Републике Српске доноси секторске стратегије те се овим законом мијења поступак и надлежни орган за доношење Стратегије развоја малих и средњих предузећа у Републици Српској, као свеобухватног развојног документа у овој области. У дијелу Закона, којим се уређује поступак додјеле подстицајних средстава за развој малих и средњих предузећа, боље су прецизиране врсте подстицаја, њихови корисници те формирање комисија за додјелу средстава. На овај начин се додатно унапређује основ за спровођење поступака додјеле подстицајних средстава у овој области. Поред суштинских измјена и новина, овим законом врши се и формално усаглашавање назива органа и организација које имају активности и задужења у области малих и средњих предузећа, те прецизније нормирају дефиниције појединих појмова из ове области.  

  

Влада Републике Српске утврдила је и Приједлог закона о измјенама Закона о страним улагањима. 

Разлози за доношење измјена овог закона садржани су првенствено у потреби усклађивања одредаба важећег закона са одредбама Закона о републичкој управи, према којем је послове који се тичу страних улагања у свој дјелокруг рада преузело Министарство привреде и предузетништва, а који су до тада били у надлежности Министарства за економске односе и регионалну сарадњу. Уједно се врши и усклађивање са одредбама прописа који уређују стратешко планирање. Осим наведеног, разлози за измјене налазе се и у потреби да се унаприједе одређена рјешења узимајући у обзир праксу у примјени Закона, а нарочито у сегменту сарадње републичког нивоа и јединица локалне самоуправе с циљем привлачења и подстицања улагања у Републику Српску, као и потребе дораде одређених одредаба у техничком смислу.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о провођењу поступка додјеле подстицаја за повећање плате радника са ефектима додијељених подстицаја за обрачунски период јануар - јун 2024. године. Законом о подстицајима у привреди Републике Српске и Правилником о поступку додјеле подстицаја за повећање плате радника уређен је поступак додјеле подстицаја. У складу са наведеним законским рјешењима, министарство је у сарадњи са Пореском управом провело процедуру додјеле подстицаја за десети обрачунски период, од 01.01 - 30.06.2024. године. За додјелу подстицаја, за десети обрачунски период, пријавило се 1.465 привредних субјеката који запошљавају 67.014 радника. Подстицај у десетом обрачунском периоду одобрен је у износу од 12,91 милион КМ за 1.320 привредних субјеката који су повећали плату за 38.661 радника. Највећи износ подстицаја за повећање плата радника одобрен је привредним субјектима из прерађивачке индустрије у укупном износу од 4,33 милиона КМ (или 33,55%). Најзначајнији  ефекти подстицаја у десетом обрачунском периоду су:

- повећање просјечне плате радницима за 15,03% у односу на период почетне плате код привредних субјеката који су остварили право на подстицај или у апсолутном износу за око 79,18 милиона КМ,

- повећање броја запослених за 496 или 0,74% у јуну 2024. године у односу на јануар 2024. године и

- повећање износа подстицаја за 22,66% у односу на претходни обрачунски период. 

Такође, поред других активности Владе, ова мјера је допринијела повећању просјечне плате, повећању износа плаћених доприноса и континуитет у исплати увећане плате. У свих десет обрачунских периода (од јула 2019. до јуна 2024. године) одобрени су подстицаји у укупном износу од 85,69 милиона КМ, при чему је одобрено 6.940 поднесених захтјева привредних субјеката или 92,4%. Корисници подстицаја били су 2.069 различитих привредних субјеката који су повећали плате за 73.727 радника. С обзиром да досадашње анализе ефеката додјеле подстицаја за повећање плата указују на позитивна кретања, сматрамо да су додијељени подстицаји постигли одговарајуће ефекте и оправдали очекиване резултате.

Влада Републике Српске утврдила је по хитном поступку Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској и Приједлог закона о измјени Закона о платама запослених у области културе Републике Српске.

Разлог за доношење ових закона је усклађивање платних коефицијената запослених са високом стручном спремом у области образовања и културе Републике Српске, а који имају платни коефицијент нижи од платног коефицијента пете платне групе дефинисаног законом којим се уређују плате запослених у органима управе, с циљем побољшања материјалног положаја ове категорије радника.

Имајући у виду и чињеницу да је у васпитно-образовним установама и у установама културе у Републици Српској запослен велики број радника са вишом стручном спремом, с циљeм побољшања материјалног положаја и унапређења услова живота ове категорије радника, приступило се увећању плата и запослених са вишом стручном спремом у износу до 100 КМ. Такође, извршена је промјена назива појединих радних мјеста ради усклађивања са важећим законским и подзаконским прописима, а све ради побољшања текста предложених  закона.

Измјене ових закона представљају још једну од мјера Владе Републике Српске које доприносе привредном расту и повећању плата радника, као и побољшању економско-социјалног положаја запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима те запослених у области културе Републике Српске.

За планирано увећање плата за запослене у области образовања и културе са високом и вишом стручном спремом биће издвојено из Буџета Републике Српске преко 19.500.000 КМ.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о помиловању, којим се утврђује институција надлежна за давање помиловања, облици помиловања, прописују кривична дјела за која се помиловање не може дати, поступање по молби за помиловање, надлежност Комисије за помиловање, садржај одлуке о помиловању, као и друга питања везана за одлучивање по молби за помиловање.

Важећи Закон о помиловању донесен је 2006. године и истим је прописан поступак везан за давање помиловања, облици помиловања, као и кривична дјела за која се помиловање не може дати.

Народна скупштина Републике Српске, 2021. године усвојила је Закон о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске, којим је уведена нова казна – казна доживотног затвора за најтежа кривична дјела као и најтеже облике тешких кривичних дјела. Истим законом је допуњена одредба члана 101. којим је прописан садржај института помиловања на начин да је прописано да се помиловање не може дати лицу које је осуђено на казну доживотног затвора прије него што је издржало 25 година затвора. 

Закон о извршењу кривичних и прекршајних санкција Републике Српске такође прописује да се затвореник отпушта из Установе на основу Одлуке о помиловању, а такође прописује услове и поступак отпуштања затвореника из Установе.

Имајући у виду наведено, као и чињеницу да је у надлежности Министарства правде именовање и рад Комисије за помиловање која поступа по молбама за помиловање, било је неопходно ускладити одредбе Закона о помиловању са одговарајућим одредбама Кривичног законика Републике Српске и Закона о извршењу кривичних и прекршајних санкција Републике Српске, али и новелирати измјене у дјелу именовања Комисије за помиловања у смислу прописивања трајања мандата на који се именују чланови Комисије, као и обавеза доношења подзаконског акта којим ће се уредити начин и функционисања Комисије, те се из тих разлога приступило изради овог закона.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о давању сагласности на План утрошка средстава Министарству породице, омладине и спорта за период 1.1 – 30.11.2024. године, у укупном износу од 289.787,63 КМ. Средства се распоређују за субвенционисање каматне стопе за стамбено кредитирање младих и младих брачних парова (286.120,96 КМ) и текуће грантове удружењима од јавног интереса (3.666,67 КМ).