​Влада Републике Српске утврдила је данас, на 74. сједници у Бањалуци, Приједлог закона о измјени Закона о отпису потраживања по хитном поступку, којим се за шест мјесеци продужава рок пореским дужницима који имају проблеме са ликвидношћу усљед економских поремећаја на глобалном нивоу да плате порески дуг доспио за плаћање до 31.12.2022. године.

Намјера предлагача је да се продужењем овог алтернативног правног основа избјегне гушење привредних активности изазваних дуготрајним економским поремећајима, односно да се олакша финансијски положај привредних субјеката погођених ефектима економске кризе, да се одржи текућа ликвидност и подстакне запошљавање у привреди.

Влада Српске је усвојила Консолидовани извјештај о извршењу буџета за период 1.1. до 31.03.2024. године који се креће у планираним оквирима.

Приходи и примици планирани буџетом на општем фонду у првом кварталу 2024. године остварени су у износу од 1,344.1 милионa КМ, што je за 6% мање у односу на  Буџет, а за 9% више у односу на  финансијски план за прва три мјесеца 2024. године.

Буџетски приходи остварени су у износу од 1,144.3 милион КМ, што је за 2% мање у односу на  Буџет, а за 9% више у односу на финансијски план за први квартал 2024. године.

Приходи од директних пореза су остварени у износу од 609.3 милиона КМ, што је за 9% више у односу на Буџет, а за 8% више у односу на финансијски план за први квартал 2024. године, индиректни порези у износу од 455.3 милионa КМ, што је за 9% мање у односу на Буџет, а за 12% више у односу на финансијски план за прва три мјесеца 2024. године.

Непорески приходи су у првом кварталу износили 79.5 милионa КМ, што је за 21% мање у односу на Буџет, а за 2% мање у односу на финансијски план за прва три мјесеца 2024. године.

Расходи и издаци планирани буџетом на општем фонду у првом кварталу 2024. године исказани су у износу од 1,217.2 милиона КМ, што је за 15% мање у односу на  Буџет, а за 2% мање у односу на финансијски план за први квартал 2024. године.

Буџетски расходи и издаци за нефинансијску имовину исказани у износу од 1,003.2 милиона КМ, што је за 17% мање у односу на Буџет, а за 2% мање у односу на финансијски план  за први квартал 2024. године.

Издаци за отплату дугова у првом кварталу 2024. године износе 205.9 милиона КМ, што је у нивоу са износом планираним Буџетом, а за 1% више у односу на финансијски план за први квартал 2024. године. У првом кварталу 2024. године задужење је било 130,4 милиона КМ. Из наведених података произлази да је Република Српска у првом кварталу отплатила 76 милиона КМ више него што се задужила.

Влада је усвојила и годишњи Извјештај о додијељеној државној помоћи у Републици Српској за 2023. годину. На основу података достављених од давалаца државне помоћи у 2023. години, евидентирана је укупно додијељена државна помоћ у апсолутном износу од 247.314.729 КМ коју чини:

-    помоћ сектору индустрије и услуга и пољопривреде у укупном износу од 212.775.229 КМ од чега се на сектор пољопривреде односи 202.420.863 КМ а на сектор индустрије и услуга 10.354.366 КМ,

-    de minimis (помоћ мале вриједности) помоћ у износу од 20.259.070 КМ,

-    помоћ за услуге од општег економског интереса у износу од 14.280.430 КМ (у оквиру ове помоћи додијељена су средстава привредним субјектима који обављају услуге јавног превоза путника, комуналне услуге и сл.

Увођење интерног система контроле државне помоћи представља обавезу која произилази из Споразума о стабилизацији и придруживању. Ступањем на снагу Закона о систему државне помоћи у БиХ Влада Републике Српске, као орган за спровођење Закона у Републици Српској, обавезна је да на основу података добијених од давалаца државне помоћи припреми Годишњи извјештај о додијељеној државној помоћи у Републици Српској и достави га Савјету за државну помоћ БиХ који сачињава целокупни извјештај за БиХ који усваја Савјет министара, а у циљу испуњавања обавезе извјештавања Европске комисије.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о активностима у вези са финализацијом извјештаја о напретку импелементације Стратешког оквира и Акционог плана за реформу јавне управе у БиХ 2018-2027. година, под условом да се прихвате сви коментари представника Републике Српске укључених у наведени процес.

Процес израде предметног Извјештаја вршио се кроз јединствени информациони систем за сваки управни ниво у складу са закључком Координационог одбора за реформу јавне управе уз подршку Владе Републике Српске за учешће представника у овом процесу.

Наведени извјештај садржи податке о реализацији мјера и активности Акционог плана за реформу јавне управе по реформским областима за сва четири управна нивоа.

Према подацима наведеним у извјештају у имплементацији мјера и активности дефинисаних Акционим планом, најбоље резултате остварила је Република Српска.

Такође, Влада је на данашњој сједници усвојила Информацију у вези са поступком преговара за закључивање Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске и Радној верзији Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске.

Радна верзија Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске обухвата права, обавезе и одговорности градских, односно општинских службеника, намјештеника и других запослених који немају статус службеника, која проистичу из рада и по основу рада, плате запослених, коефицијенте за обрачун плата, друга примања запослених, право на помоћ, права у случају престанка радног односа, услове за рад синдиката, као и друга питања од значаја за уређивање односа између запослених, с једне стране, и јединице локалне самоуправе као послодавца, с друге стране.

Влада Републике Српске је сагласна да министар Министарства управе и локалне самоуправе на основу овлашћења утврђеног Законом о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе потпише текст Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске који је усаглашен од стране преговарачког тима Министарства управе и локалне самоуправе са једне стране и Одбора за преговоре који чине представници репрезентативних синдиката с друге стране.

Влада позива Одбор за преговоре који чине два репрезентативна синдиката да у наредном периоду, не дужем од седам дана од дана доношења закључка, потпише усаглашени текст Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске.

Влада Републике Српске донијела је одлуку о одобравању средстава за социјално збрињавање радника, у износу од 587.230,00 КМ за потпуну и дјелимичну уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 260 радника из 25 предузећа, који су процесом стечаја или ликвидације предузећа остали без запослења.

Средства ће се дозначити Фонду ПИО Републике Српске у износу од 587.230,00 КМ, од чега је износ од 135.315,47 КМ предвиђен за дјелимичну уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 59 радника предузећа Трудбеник ФПА д.о.о. из Добоја, а износ од 312.316,77 КМ предвиђен за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 184 радника из осам предузећа: А.Д. за производњу и снабдијевање паром и топлом водом „Гријање“ из Брода, „Хемопродукт“ а.д. из Добоја, Соко ФТС А.Д. из Љубиња, „Соко Гума“ А.Д. из Љубиња, ЈП за информисање Радио Мајевица са п.о. из Лопара, „Игриште“ А.Д. из Власенице, ЈУ Центар за културу и спорт из Власенице и Матично државно предузеће УПИ са п.о. из Источног Сарајева.

Износ од 139.597,76 КМ предвиђен је за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 17 радника из 16 предузећа који су се пријавили на Јавни позив Фонда ПИО Републике Српске, отворен до 31.12.2024. године, а који са уплатом наведених средстава стичу услове за старосну пензију.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о проведеним активностима на регулисању радног ангажовања сезонских радника.

Министарство рада и борачко-инвалидске заштите задужено је да припреми приједлог рјешења о именовању чланова радне групе за израду Нацрта Закона о радном ангажовању на сезонским пословима у области пољопривреде.

Доношењем посебног закона омогућило би се поједностављено радно ангажовање сезонских радника без заснивања радног односа, могућност закључивања усменог уговора чиме би се додатно олакшале и убрзале процедуре пријаве и одјаве сезонских радника у Пореској управи путем електронске платформе.

Влада је на данашњој сједници донијела Одлуку о усвајању Плана управљања спомеником природе „Врела Сане“ за период 2024-2034. године.

Планом управљања одређује се начин спровођења заштите, коришћења и управљања заштићеним подручјем Споменик природе „Врела Сане“, затим смјернице и приоритети за заштиту и очување природних вриједности, као и развојне смјернице, уз уважавање потреба локалног становништва.

Предметни план управљања садржи дугорочне циљеве заштите и очувања подручја на принципима одрживог развоја, анализу и оцјену услова за остваривање дугорочних циљева, приказ главних вриједности подручја, у њему садржаних природних ресурса и њихових корисника, приоритетне активности на очувању, одржавању и мониторингу природних и у њима садржаних културних и других вриједности и успостављања техничке и биолошке заштите уважавајући факторе природе, програм научноистраживачких дјелатности и праћења стања заштићеног подручја, планиране активности на одрживом коришћењу природних ресурса, развоју и уређењу простора, у складу са постојећим плановима газдовања у заштићеном подручју, активности на спровођењу мјера управљања, са динамиком спровођења по годинама, носиоцима спровођења и оцјеном успјешности примјене, облике сарадње и партнерства са локалним становништвом и другим власницима и корисницима непокретности и планирана средства за остваривање Плана управљања.

Подручје Споменика природе „Врела Сане“ представља изворишни дио ријеке Сане, заједно са карстним врелима, пећином Мрачај и доњим током ријеке Коране. Одликују га изузетне природне вриједности представљене хидролошком, хидрогеолошком, геоморфолошком и пејзажном разноврсношћу, које су међусобно увезане у једну цјелину и као такве чине ово подручје веома атрактивним и привлачним за посјетиоце.

Споменик природе „Врела Сане“ налази се на територији општина Мркоњић Град и Рибник, а управљачи су Шумско газдинствo “Лисина” Мркоњић Град и Шумско газдинствo “Рибник” Рибник.