Република Српска ће градити Бук Бијелу, а Црна Гора се о томе неће питати јер тај пројекат не може да утиче на њу, рекао је Радован Вишковић, предсједник Владе РС, у интервјуу за "Независне новине".
"Црна Гора би се питала да се ради висока Бук Бијела која би задрла на територију Црне Горе. Ми смо се опредијелили за ниску електрану која је комплетна на простору РС. Према томе, извините", рекао је Вишковић, коментаришући став Владе Црне Горе да су они на овај пројекат ставили тачку.
Упитан за коментар изјаве премијера ФБиХ Нермина Никшића да је с њим договорио изградњу електрана на Дрини, одговорио је да би било неозбиљно да се о томе разговара прије него што се изјасни Србија, која у том подручју дијели границу с БиХ.
Што се тиче криминализације клевете, устврдио је "с великим степеном сигурности" да ће клевету тешко бити доказати на суду, те да не очекује пуно пресуда по том основу, а најавио је ускоро и нацрт закона о медијима.
Рекао је да му је жао што није испунио обећање да његова влада изради социјалну карту, али да је проблем што ИТ компаније траже пуно новца за софтвере.
"Мени је речено да би то коштало пуно новца, а ја нисам био спреман да одвојим толики новац јер сматрам да се оно што нама треба у почетку може урадити за пуно, пуно мање", казао је он. Негирао је забринутост послодаваца да ће нови минималац угрозити радна мјеста, тврдећи да је тренутно у РС рекордан број запослених.
НН: Било је доста незадовољства послодаваца око повећања минималца, неки чак тврде да су морали отпуштати раднике у неким мањим срединама. Како се Вама чини како функционише нови минималац?
ВИШКОВИЋ: Нисам сигуран да се нешто епохално десило. Подаци Завода за запошљавање у суштини говоре супротно.
НН: Да има више запослених?
ВИШКОВИЋ: Не, него нема значајног помјерања. Има случајева као што је било и сваке године, што је сасвим нормално, да неки привредни субјекти престану, а други почињу с радом. Најбољи показатељ који осликава стање је укупна запосленост у РС, која је сада на нивоу од скоро 300.000, што је највећи број откад постоји РС. Међутим, морате водити рачуна о економском статусу тих радника. Могу да разумијем послодавца, али не он може очекивати да радник ради за примање од којег не може да прехрани своју породицу.
НН: Некако ми се чини да постоје шумови између Владе и привредника, који су, ипак, ти од којих држава убире приходе. Постоје ли проблеми у комуникацији?
ВИШКОВИЋ: Апсолутно мислим да не. Чак је РС према својим привредницима била најиздашнија у посљедњих барем пет година. Могу да говорим барем о периоду откад сам ја предсједник Владе. Уводили смо разне олакшице, неопорезиви дио, смањење пореских стопа итд. То су ствари гдје се РС у корист послодаваца одрекне на годишњем нивоу више од 400 милиона марака. Дакле, то је у ових пар година преко милијарду марака.
НН: А опет су неки послодавци рекли да ће трошкове пренијети на потрошаче дизањем цијена. Хоће ли на крају и они који добију већи минималац то изгубити на већим цијенама?
ВИШКОВИЋ: Влада има и ту механизме и ту радимо неке мјере. Знате да смо донијели уредбу са ограничењем маржи на основне животне намирнице. Она ће претрпјети и одређене измјене у наредним данима. Увијек неко покушава нешто заобићи. Па ако је речено да је маржа на паковање толико и толико, они онда смање паковање, па кажу да се одлука не односи на ту грамажу. Тако да ћемо и то промијенити, па да уредба важи за све. Видјели сте и око цијене хљеба до чега дођемо. Најскупљи хљеб је у Бањалуци. Па ваљда је трошак да припремите хљеб исти и у Добоју и Бањалуци.
НН: Већи град, веће накнаде, ренте...
ВИШКОВИЋ: Па чекајте мало, не можемо заснивати цијену на тај начин. Шта је скупље? Живот? Не мора свако живјети у Бањалуци. Али није нормално да имате исти хљеб тамо негдје марку шездесет или седамдесет, а да у Бањалуци буде двије и по до три. То је значајна разлика. Не може се тако, држави и радницима не треба да платите јер сте, Боже драги, упали у проблеме. А погледајте некретнине, па и ван РС, у чијем су власништву по разним дестинацијама.
НН: То је можда два, три одсто ових највећих, а ми говоримо о 95 одсто, и оних малих с неколико радника...
ВИШКОВИЋ: Занатско-предузетничка комора РС, која управо окупља таква предузећа, дакле то су те услужне, трговинске бранше, они су овдје били и од мене тражили да Влада донесе одлуку да минималац буде 1.050 марака. То је њихов захтјев! Молили су нас да се то донесе, да се избјегну фамозне коверте и рад на црно.
НН: Треба да раде инспекцијски органи, зар не? То је на држави?
ВИШКОВИЋ: Па није све на држави. Свака локална заједница, сваки град, има своју инспекцију. Па што би се само држава тиме бавила? Ту су и локалне заједнице, и инспектори. На крају крајева, сви приходи који се избјегну убрани су приходи и те локалне заједнице. Ми ћемо као Влада послије првог квартала сагледати комплетно стање и погледати како се минимална плата рефлектује на одређене гране и донијети одлуке како заиста помоћи онима за које се покаже да трпе искључиво због поремећаја на свјетском нивоу, због руско-украјинског сукоба, сукоба на Блиском истоку итд. На крају крајева, није никаква тајна да и Европа има озбиљну рецесију у посљедње вријеме. А све се то, наравно, одмах рефлектује и на нас јер већина наших привредника послује с ЕУ.
НН: Рецимо, да ли је увођење социјалне карте нешто што држава може урадити да се уреди питање колико ко добија и да ли се средства правилно додјељују?
ВИШКОВИЋ: Свако добије оно што треба, али има појединаца који добију с више извора. Тачно је, мени је жао што нисам испунио обећање да социјална карта буде урађена онако како сам мислио да би требало. Она је сад у фази завршних радњи.
НН: Значи, биће брзо?
ВИШКОВИЋ: Релативно брзо. Нећу поново да дајем рокове, али главни разлог зашто се "касни" је што нисам био расположен да за израду социјалне карте дајем превелик новац. Ви знате да у том ИТ сектору шта год поменете, одмах се неко игра милионима. Ја сам сматрао да већ постоје базе које само треба објединити и да то буде база социјалне карте, а онда да се у наредном периоду то проширује на друге сегменте.
НН: Дакле, ако сам добро разумио, касни се јер постоје ИТ лобији који желе да узму неки новац?
ВИШКОВИЋ: Мени је речено да би то коштало пуно новца, а ја нисам био спреман да одвојим толики новац јер сматрам да се оно што нама треба у почетку може урадити за пуно, пуно мање новца. А никад расписан јавни позив или тендер.
НН: Ви сте неколико пута јавно говорили да на Вас постоје разни притисци лобија с разних страна, не мислим само на ИТ него и на друге секторе. Да ли ти притисци и даље постоје?
ВИШКОВИЋ: Слушајте, тих притисака је увијек било и увијек ће бити, али ја им никад нисам подлегао. Све одлуке доносим скупа с мојим министрима самостално.
НН: То је као кад је додијељена помоћ ЕУ за енергетику, чини ми се да сте јако добро одредили из постојећих база коме помоћ треба?
ВИШКОВИЋ: Апсолутно. Ми већ имамо одређене филтере и то кад смо дијелили за енергетски сиромашне купце, направили смо тај филтер.
НН: Кад сте постали премијер, најавили сте отвореност за медије, и хвала и на овом интервјуу. Али ипак постоји страх да се криминализацијом клевете жели угушити слобода јавног говора. Како то видите?
ВИШКОВИЋ: Закон је у примјени ево годину и више дана.
НН: Али још нисмо видјели процесе?
ВИШКОВИЋ: За сада нема ниједна потврђена оптужница за клевету као кривичном дјелу, нема још пресуда. Али мислим да је и то злоупотријебљено, неком ће се онемогућити рад, медијске слободе. То апсолутно није тачно. Од прије неколико дана имам информацију да је за годину и више дана примјене само два случаја да је неко пријавио медије. А све остало грађани користе тај закон.
НН: Али, ево, постоји судски процес против предсједника Додика за који тврдите да је политички мотивисан. Шта може новинар да очекује ако би био вођен политички мотивисани процес због његовог писања ако се ово може десити најмоћнијем политичару у РС? Ко ће њега да штити?
ВИШКОВИЋ: Чекајте мало. А шта ако се покрене процес против предсједника Владе? Па сви смо ваљда подложни...
НН: Али нисте ли Ви ипак мало моћнији од неког локалног медија...?
ВИШКОВИЋ: Нисам ја ништа моћнији, нико није моћнији ни од кога. Закон је исти за сваког.
НН: Али закон оставља много дискреционог права судијама на тумачење, не постоји ли ту могућност...?
ВИШКОВИЋ: Вјерујте, ја могу с великим степеном сигурности сада да вам кажем ту ће бити најмање пресуда по том закону за клевету као кривичном дјелу. То је чак и тешко доказиво као дјело. Али не може се користити ни медиј као параван да бисте ви намјерно и свјесно неког оклеветали, а унапријед знате да клевећете.
НН: Али већ постоји закон који то регулише, Закон о парничном поступку, зар не?
ВИШКОВИЋ: Нема, пустите ви парнични поступак, неко вас казни са 5.000 марака. Али знате да је због тог дјела било и смртних случајева. Шта ћемо с тим?
НН: Али то је било на интернету...
ВИШКОВИЋ: Али и интернет је медиј...
НН: Интернет је јавни простор...
ВИШКОВИЋ: Извините, друштвене мреже су медиј 21. вијека. Данас су чак, и то је мени тешко да кажем, али они су данас читанији и посјећенији него писани медији. Некад су сви куповали новине, данас се не информишу преко новина.
НН: Али постоје дјела изазивања опште опасности, ако неко направи нешто тако, има закон. Због чега се морала увести криминализација клевете?
ВИШКОВИЋ: Зато што су поједини новинари, користећи ту празнину или "малу казну", ишли свјесно да растурају породице, брак, нечији живот. И у припреми је и закон о медијима.
НН: Шта је с тим законом?
ВИШКОВИЋ: Ево, има двадесетак чланова радне групе, ту су професори, људи из медија, главни и одговорни уредници скоро свих медија. То је закон који врло брзо очекујем у драфту. Ја га још нисам видио, и не желим у томе да учествујем на такав начин. Дато је медијској заједници, струци, правницима... У том закону ће бити све оно што треба да уреди медијски простор РС и заштити праве новинаре и праве медије.
НН: Прије неколико дана је премијер Никшић изјавио да је постигнут договор о изградњи електрана на Дрини. Шта је ту тачно?
ВИШКОВИЋ: Он је то изнио као идеју. Ако желе РС и ФБиХ то да раде, могу, рецимо, на Угру, који је на међуентитетској граници. Али ако желите да градите на Дрини, гдје је Дрина граница између двије сусједне државе, БиХ и Србије, а да претходно нисте разговарали са Србијом, мало је неозбиљно. Неки медији су тврдили да је он то рекао о Бук Бијелој. Бук Бијела је већ ријешено питање.
НН: Црна Гора је казала да не жели тај пројекат, је ли тако?
ВИШКОВИЋ: Црна Гора може да каже да не жели, али не може да се пита јер не може утицати на њу. Ми ћемо радити у границама РС. Црна Гора би се питала да се ради висока Бук Бијела, која би задрла на територију Црне Горе. Ми смо се опредијелили за ниску електрану која је комплетна на простору РС. Према томе, извините. Ово што је рекао Никшић је добра идеја, али претходно треба сјести са Србијом. То је средња Дрина, ту би се могле саградити три-четири електране са значајним капацитетима.
Ако нас неће ЕУ, размотрићемо да се придружимо БРИКС-у
НН: Очекујете ли почетак преговора с ЕУ и колико је то важно за РС?
ВИШКОВИЋ: Битно је свима, да скинемо мало хипотеку са ових простора да смо неко ко жели или не жели. На све и једном састанку с представницима ЕУ сам им поновио да је западни Балкан, коме припада и БиХ, у Европи, географски. Ми смо практично срце Европе.
НН: Да ли нама почетак преговора сада значи или не значи, ако га добијемо?
ВИШКОВИЋ: Значи нам датум за почетак и то би била порука да Европа није одустала од ових простора. Међутим, уколико ЕУ опет пошаље поруку да јој није стало до нас, онда ћемо и ми тражити друга рјешења, па и БРИКС је рјешење.
НН: Значи, БРИКС постаје могућа алтернатива?
ВИШКОВИЋ: Зашто не би било? Не могу очекивати да ми сједимо и чекамо, и ми ћемо се кретати и тражити рјешења која нам у том тренутку буду одговарала. Нисам рекао да је наш први избор БРИКС. Али ако нас Европа неће, ми морамо тражити алтернативу.