Вишковић за СРПСКАИНФО: Република Српска оснива своју фармацеутску кућу
Кренућемо у борбу против фармацеутских лобија како би грађанима обезбиједили боље и јефтиније лијекове без обзира одакле долазе.
Рекао је ово у интревјуу за Српскаинфо предсједник Владе Републике Српске, Радован Вишковић, најављујући да је РС покренула иницијативу за формирање властите, односно републичке фармацеутске куће преко које би грађанима обезбиједили већи избор квалитетних лијекова по повољним цијенама.
– Радимо већ на томе. Наше ресорно министарство већ припрема документацију и ми ћемо регистровати фармацеутску кућу, која ће бити сто одсто у власништву Републике Српске. Желимо да кренемо у борбу против фармацеутских лобија. Наш циљ није да се обрачунавамо са било којом фармацеутском кућом већ да нашим грађанима омогућимо што боље лијекове по што повољнијим цијенама. То је наша мисија и то нам нико не може оспорити нити забранити. Немам ништа против ниједне фармацеутске куће, али када могу да на неком другом тржишту нуде лијекове по знатно јефтинијим цијенама него у БиХ, па нека уђу и овдје у конкуренцију са цијенама као што то раде у окружењу – каже Вишковић.
Недавно сте боравили у Санкт Петербургу у Русији, гдје сте се састали с представницима фармацеутске компаније "Биоцад", која је заинтересована за пословање на тржишту БиХ. По чему је значајна ова фармацеутска компанија?
Одређени лијекови те фармацеутске компаније су већ на простору Републике Српске из сфере онколошких болести. Према информацијама које сам добио из здравствених установа, њихови лијекови су показали добре ефекте у лијечењу најтежих болести. Ако узмете у обзир дјелотворност лијекова и повољну цијену, онда се постави питање како је могуће да у Агенцији за лијекове БиХ, чланови који представљају ФБиХ гласају против да лијекови компаније "Биоцад" дођу на наше тржиште. У БиХ смо превише заслијепљени политиком и мржњом. Политика је изгледа постала важнија од живота.
Најављене су нове инвестиције из Русије у области гасне индустрије. О каквим се инвестицијама ради и када ће тачно оне бити реализоване?
У Русији сам имао низ састанака, па смо тако у компанији „Гаспром" имали три одвојена састанка са три „кћерке" фирме те компаније. Разговарали смо око изградње магистралног гасовода од Бијељине према Бањалуци, па даље према Приједору. То је нека обавеза коју Република Српска са Руском Федерацијом већ проводи пар година. Та прича је кренула још од такозваног Јужног тока, али је дошло до компликација на том пројекту, па се покренуо Турски ток и слично. Оно што нас све у Републици Српској треба да радује је то што се у Руској Федерацији све више користи термин „Српски ток". Он је већ преко Турске и Бугарске дошао до Србије. Ових дана се и Мађарска прикључује на тај гасовод из Србије, што би требали да учинимо и ми из Српске. У наредном периоду требамо да ријешимо ту тачку конекције гасовода из Србије у Српску. Та тачка би требала бити на локалитету Богатић са србијанске стране, а Ново село или Павловића мост са стране Српске. Међутим, то је нека обавеза коју треба ријешити на нивоу заједничких институција и покушаћемо да разговарамо с надлежнима у ФБиХ, јер су они заинтересовани за Јужни ток, који треба доћи из Хрватске ка БиХ.
Поред тога, с руским партнерима смо разговарали и о градњи гасне електране два пута по 32 мегавата у Зворнику. У том граду већ има гасовод који иде ка Сарајеву и руски партнери су изразили спремност да они то раде. Као што је познато, руски партнери ту већ имају комплетну производњу. Замолили су нас да они дођу на лице мјеста, сниме локацију и виде колика је количина гаса који је тренутно могуће транспортовати кроз тај постојећи цјевовод и да нам онда на основу тога дају техничко рјешење. Чак су показали интересовање да учествују и у власничкој структури те нове гасне електране. Битно је напоменути да Република Српска данас користи негдје око 50 милиона кубика гаса на годишњем нивоу. То није нека значајна количина, али сама изградња гасне електране би ту потрошњу повећала на више од 200 милиона кубика. Са већом потрошњом гаса можемо рачунати на мање цијене, а осим ње, добијамо и еколошки чисти енергент.
Са руководством треће фирме у саставу компаније „Гаспром" разговарали смо о утечњавању гаса у Зворнику. Руски партнери су већ купили земљиште на подручју Зворника за изградњу тих капацитета. Сада су у фази припреме пројектно-техничке документације, прикупљању сагласности и дозвола. Инвестиција је вриједна преко 75 милиона КМ. Добили смо увјеравање да нема неког застоја у тој инвестицији, а партнер у том новом предузећу ће бити и наша компанија "Гас-Рес".
Са губернатором Санкт Петербурга, Александром Бегловом, потписали сте документ "Мапа пута 2021 – 2023". Шта тај документ конкретно значи?
Тај документ подразумијева сарадњу, од културе, спорта, омладине, образовања, здравства, економије, па до политичке подршке. Представили смо идеју, коју је губернатор Беглов прихватио, а ријеч је о отварању „Српске куће" у Санкт Петербургу. То још треба да се регулише преко нашег представништва у Москви. Договорили смо да „Српска кућа" буде смјештена у ужем центру града и у њој ће се продавати производи наших, домаћих произвођача из Српске. Влада РС ће у првој години суфинансирати одређене трошкове за ту кућу. Када видимо који ће производи имати највећи број купаца у Руској Федерацији онда ћемо покушати да путем руских дистрибутера те производе учинимо доступнима у њиховим трговинским ланцима широм Русије. На овај начин ћемо помоћи нашим домаћим произвођачима, а уједно ћемо имати туристичку и гастрономску промоцију Републике Српске у Русији. Такође, разговарали смо и са можда једном од њихових водећих туристичких организација о могућности да њихови грађани долазе у Српску и обиђу наше туристичке потенцијале. Туристичка организација је показала интересовање за туристичке потенцијале РС. За почетак смо разговарали о могућности да се с једном од руских авио-компанија направи аранжман како би имали чартер летове из Српске за Санкт Петербург. На тај начин би олакшали њиховим туристима да долазе код нас и обиђу наше туристичке потенцијале.
Када се могу очекивати ти чартер летови?
То тек треба да се договара. Ово су били почетни разговори и наши партнери су изразили спремност и жељу да се крене у реализацију тих идеја. Сада треба повезати туристичке агенције Српске и ресорно министарство да понуде садржај који ће бити прихватљив за партнере из Русије.
Долазак руских компанија у Српску се у дијелу ФБиХ тумачи као ширење руског утицаја у БиХ. Како гледате на те критике?
Не треба трошити вријеме на коментаре на ову тему. Ако сам рекао да је циљ гасификација Српске, утечњавања гаса и изградња гасних електрана тај да постанемо већи потрошачи гаса и добијемо јефтиније цијене, онда не видим шта је ту спорно. Ако је посјета компанији "Биоцад" била да добијемо конкуренте лијекове за наше грађане и по квалитету, а и по цијени, шта даље објашњавати. Ако стручњаци кажу да лијек те компаније има најбоље дјеловање код карцинома плућа, која је једна од најчешћих болести у сфери карцинома, мени је то довољан разлог да разговарам с тим људима. Сама чињеница да су у Србији лијекови много јефтинији од ових код нас у БиХ говори да код нас владају нека посебна правила. Докле више толерисати нечије лобије и нечије профите на простору Српске, чиме се наноси огромна штета нашим грађанима. Овдје имате компаније које су присвојиле овај простор за себе и ко год се појави нови лобира се до те мјере да се забрани улазак било коме или било чему. Морамо се борити против тога.
Епидемиолошка ситуација се погоршава. Да ли сте задовољни одзивом грађана на вакцинацију и на који начин „анимирати" оне који се не желе вакцинисати да то ипак учине?
Институције Српске су урадиле све да се обезбиједи довољно вакцина. У нашим складиштима тренутно имамо преко 700.000 доза вакцина различитих произвођача, што је велики успјех за тако малу Републику, као што је наша. Дакле, обезбиједили смо вакцине и за то издвојили више од 40 милиона КМ. Ако грађанима није довољан мотив да се вакцинишу чињеница да вакцина даје велику заштиту, да и ако се заразе корона вирусом неће имати тешке симптоме, онда не знам шта им је мотив. Примјера ради, прошле седмице смо имали преко 100 пацијената у Српској на респиратору и међу њима није било ниједног пацијента који је вакцинисан. Дакле, сви су невакцинисани. Преко 97 одсто оних који заврше на респираторима су они који нису вакцинисани. Нико није рекао да они који су вакцинисани не могу добити корона вирус, али се стално понавља да она штити од теже клиничке слике. Очекивао сам да ћемо до данас имати бар неколико процената изнад 50 одсто вакцинисаних. То се није десило, али није до нас већ до оних који не желе да се вакцинишу.
Синдикат управе Републике Српске ускоро ће званично упутити иницијативу у НСРС за враћање топлог оброка и регреса за запослене у јавном сектору, као и рачуницу како у буџету доћи до тих пара. Какав је Ваш став по том питању?
Свако има право на иницијативу. Задужио сам ресорну министарку да обави разговор с представницима тог синдиката. У неким медијима се појавила информација да је предсједник тог синдиката Божо Марић тражио састанак с премијером. Морам их подсјетити да је и законом, а и Пословником о раду, тачно дефинисано ко је коме социјални партнер. Ако би премијер требао са свима разговарати, онда се поставља објективно питање зашто нам требају министри, министарства и неке друге институције. Мора се испоштовати хијерархија и процедура. Дакле, њихова адреса је ресорно министарство. Очекујем од ресорне министарке, након што се састане с представницима синдиката, да ми поднесе детаљан извјештај о томе шта се тачно тражи и колико је новца за то потребно. По неким информацијама које су до нас дошле, то би коштало око 100 милиона КМ. Питам само гдје обезбиједити толико новца. Исто тако, шта је са осталим радницима? Поново се на прво мјесто ставља „државни апарат", како то грађани тумаче. Шта је са осталим грађанима, који не раде у јавном сектору? Да ли би то право требали да имају сви радници у Српској, а не само у јавној служби? Много је питања, али причекаћемо да добијемо детаљан извјештај од ресорне министарке након чега ће Влада РС заузети свој став.
Из опозиције тврде је прилив директних инвестиција у Српску „на нивоу статистичке грешке", наводећи да у последњих пет година у просјеку износи 260 милиона КМ. Како коментаришете ове критике?
Опозиција је ту да критикује и не очекујем од њих да хвале власт. Међутим, често њихове критике немају везе са реалношћу. Нека погледају економске показатеље Републике Српске и онда причају. Подсјетићу их на инвестиције које смо договорили са Србијом, од којих се неке већ реализују, а неке тек требају, попут аеродрома у Требињу, Бук Бијеле, ауто-пута Рача – Бијељина и многи други. Помињао сам већ руске инвестиције које смо договорили и које се реализују. Имао сам недавно састанак с америчким инвеститорима, који су изразили спремност да раде у РС. Крајем септембра имам састанак с њемачким инвеститором, који има већ своју инвестицију на подручју Бијељине, а који жели да договори детаље око пресељења њихових производних капацитета из Румуније у Српску. Кинески партнери у наредне двије седмице требају почети са изградњом ауто-пута Бањалука – Приједор. Такође, са Кинезима у наредним данима треба да потпишемо коначно уговор око изградње ХЕ „Дабар". У завршној фази су преговори о хидроцентрали на ријеци Бистрици. Појављује се пољски инвеститор који би требао да настави инвестицију везано за блок термоелектране „Угљевик 3". Много је тога још, али зашто се само фокусирати на стране инвестиције, зашто се не прича и о домаћим?! Корона вирус је показао да се морате ослонити на домаће. Границе се затворе и стране инвестиције се блокирају. Подржавам стране инвестиције и учинићу све да их овде буде што више, али нећу да занемарим ни домаће инвеститоре. Захваљујући домаћим инвестицијама ми имамо овакве економске показатеље које имамо.
Нисмо могли штедјети у здравству
Посланица Јелена Тривић је објавила да је из одговора Министарства здравља РС на њено посланичко питање сазнала да је дуг здравства преко милијарду КМ, односно да је увећан у односу на период од прије три године. Да ли је то тачно и шта је утицало на ово повећање дуга?
Укупан дуг здравственог сектора јесте преко милијарду КМ. Међутим, није увећан, већ је нешто мањи него што је био 2019. године. Мора се имати у виду да смо већ двије године у пандемији и да смо у једном моменту трошили више кисика у нашим болницама него хљеба. Све је то требао неко да плати. Имали смо бесплатну здравствену заштиту за све грађане Српске, а не само оне који имају осигурање. И то је неко морао да плати. Нисам био у позицији да правим уштеде у здравству, јер ми корона вирус то није дозволио. Тачно је да сам у експозеу најавио да ћемо радити реформу здравственог система али да сам тада знао да ће ме у првој години мандата снаћи глобална несрећа у виду корона вируса, не бих ни прихватио мандат. Неке ствари не можете да предвидите. Није, дакле, повећан дуг већ смањен, али не онолико колико сам желио. Од 1.1.2020 године све здравствене установе плаћају порезе и доприносе, што нису радили претходних година. Подсјетићу да смо много улагали у здравствени сектор у посљедњих неколико година. Отворено је или реновирано много болница широм Српске, гради се нова болница у Добоју и идемо у припрему пројектно-техничке документације за изградњу нове болнице у Требињу. Све те инвестиције су коштале много више од те милијарде која се помиње као дуг здравства.
УСКОРО И СПУТЊИК ЛАЈТ У РС
Током наше посјете Русији договорили смо набавку 300.000 доза вакцине Спутњик лајт. Уговором је предвиђено да не морамо искористити све те вакцине ако нам не требају. Дакле, можемо узети само онолико колико процијенимо да нам треба. Подсјетићу да се вакцина Спутњик лајт може користити као трећа „бустер" доза вакцине и за оне који су претходно примили Фајзер, Синофарм или Синовак, а не само Спутњик. С друге стране, Спутњик лајт се даје у једној дози онима који уопште нису вакцинисани. Дакле, нема ревакцинације. Та вакцина се показала као дјелотворна у више од 85 процената, рекао је Вишковић у интервјуу за Српскаинфо.