Премијер Вишковић: Очекујемо да ћемо потписати споразум о дугорочним испорукама гаса из Русије до краја 2023.
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић коментарисао је у интервјуу за Известија пројекте са Руском Федерацијом, успостављање директних летова са Москвом и улазак БиХ у НАТО.
Република Српска планира да са Москвом потпише споразум о дугорочним испорукама гаса до краја 2023. године , рекао је у интервјуу за Известија Вишковић. Према његовим ријечима, о томе је постигнут договор са потпредсједником руске владе Александром Новаком на Руској енергетској недјељи, одржаној у Москви 11–13. октобра. Истовремено, он се нада да ће предсједник Русије Владимир Путин доћи на отварање руско-српског храма, које би требало да буде завршено у блиској будућности. Осим тога, очекује да ће странке ускоро моћи да наставе преговоре о успостављању директних летова између Руске Федерације и Републике Српске.
Сарајево не пристаје на гасовод од Србије до Босне и Херцеговине
- Током посјете Руској Федерацији у оквиру Руске енергетске недјеље, састали сте се са потпредсједником Владе Александром Новаком и са њим разговарали о закључивању дугорочног уговора о испоруци руског гаса и расту његових обима. Како ће овај гас бити испоручен?
- Пријатељство између наших земаља развија се не само посљедњих година, већ и током много векова. Захвални смо на снабдијевању гасом по цијенама много нижим него на берзи.
Очекујемо да ћемо до краја ове године потписати уговор о дугорочним испорукама гаса из Руске Федерације. Потврду смо добили на састанку са господином Новаком, коме је присуствовало и руководство Гаспрома. Сада смо у фази преговора и вјерујемо да нећемо имати проблема по овом питању.
Што се тиче путева снабдијевања, питање је теже. Снабдијевање је компликовано, али не у мјери у којој би то могло да спријечи њихову примјену. У Мађарску гас иде преко територије Украјине , а у Србију преко Бугарске. Очекујемо да ће гасовод из Србије бити изграђен како је планирано и преко њега ћемо добијати гас.
Сарајево га и даље блокира – највјероватније због притиска америчке амбасаде – и не пристаје на изградњу гасовода од Србије до Босне и Херцеговине. Међутим, паралелно се припрема пројекат изградње гасовода од Хрватске до града Мостара (Босна и Херцеговина). И немамо ништа против њега, али смо изјавили да ће Република Српска одобрити изградњу овог гасовода ако Сарајево дозволи изградњу нашег гасовода из Србије. Очекујемо одлуку о овом питању у наредних пар мјесеци.
Наш став је изречен на састанку са Новаком и вјерујемо да може помоћи да се постигне договор са Сарајевом. Али ако се то не догоди, имамо резервну опцију, коју ћемо примијенити са Гаспромом. Ријеч је о гасификацији Републике Српске и изградњи двије гасне електране снаге по 100 МВ. Пошто су Србија и Босна и Херцеговина већ повезане гасоводом који иде на подручју Зворника, користићемо постојећи гасовод, који ћемо модернизовати. Очекујемо састанак са нашим руским партнерима по овом питању у блиској будућности.
- Коју отприлике цијену гаса Република Српска преговара са Русијом? Ниже од Србије?
Нека ово за сада остане тајна, пошто је ријеч о комерцијалним уговорима.
- Са Александром Новаком сте разговарали и о условима рада Рафинерије нафте Брод. Шта сте успели да се договорите?
Управо данас (13. октобар) имам заказан састанак са компанијом Зарубежњефт, која је већ неколико година присутна у Републици Српској. И то није само Рафинерија Брод, већ и Рафинерија уља Модрича.
Ријеч је о сарадњи у различитим областима – прије свега о томе како безболно пребродити тежак период који се развио у садашњим околностима. Сви знају да су залихе и методе преноса новца постале компликованије. Са своје стране, ми помажемо Зарубежњефту: разговарамо о томе шта му треба.
Ми смо га снабдијевали гасом из Хрватске. Такође продаје компримовани природни гас. Поред тога, разматра се и пројекат изградње соларне електране на територији електране Модрича. На овај начин ће моћи да покрену сопствену производњу електричне енергије. Разматра се и изградња гасне електране на територији Рафинерије нафте Брод. О свему томе ћемо разговарати на нашим састанцима, а сада је главна тема како да помогнемо једни другима.
- Испада да су све расправе тек пред нама?
Наравно.
- Када следећи пут планирате да дођете у Русију?
На састанку (12. октобра) са потпредсједником Владе Новаком искористио сам прилику и позвао га у Бањалуку. Пред крај ове године посјетиће предсједник Милорад Додик, током које ће се састати са предсједником Владимиром Путином, па је могуће да у блиској будућности поново дођем у Русију.
"Разумијемо позицију Руске Федерације и не инсистирамо на брзим одлукама"
- Русија је прошле године најавила да планира да отвори своје представништво у Републици Српској, али се то није догодило. Да ли знате када би се могло појавити?
Надам се да ће се то десити у врло блиској будућности. Али сада разумијемо позицију Руске Федерације и не инсистирамо ни на каквим брзим одлукама и корацима. Имамо разумијевање за постојеће проблеме са којима се Русија суочава, укључујући и послије увођења санкција. Али, руски амбасадор у Босни и Херцеговини Игор Калабухов наставља да ради на овом питању уз пуну подршку свих неопходних институција у Републици Српској.
Обавјештавам вас и да се у Републици Српској тренутно гради руско-српски храм, чијем освећењу је присуствовао и министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров. Надамо се да ће у блиској будућности бити завршен и да ће на његово отварање доћи руски предсједник Владимир Путин. Храм ће постати одраз веза наших народа, као и вековног пријатељства, културе и историје.
- Како Република Српска планира да привуче руске туристе?
Много смо разговарали на ову тему током моје претходне посјете Русији, Санкт Петербургу, која је била пре скоро двије године. Нажалост, избио је руско-украјински сукоб и били смо приморани да ово питање одложимо док се ситуација не нормализује. Тада је било ријечи прије свега о успостављању директних летова између Москве или Санкт Петербурга и Бањалуке, гдје бисмо могли да позовемо организоване групе туриста из Русије.
Прије свега, то се тиче медицинског туризма: Република Српска је позната по својим балнеолошким одмаралиштима. Одржавамо контакте по овим питањима, али смо, нажалост, због недавних догађаја принуђени да паузирамо преговоре. Ипак, надамо се да ћемо им се вратити у блиској будућности. Постоји и перспектива за развој зимског туризма. Као што знате, 1984. године у Босни и Херцеговини су одржане Зимске олимпијске игре и од тада је остала моћна инфраструктура.
"Све док је Србија неутрална, и ми ћемо се држати овог става"
- Босна и Херцеговина је крајем 2022. године постала кандидат за приступање Европској унији. Какви су изгледи за улазак Босне и Херцеговине у ЕУ и НАТО?
Идемо ка европским интеграцијама, али не по сваку цијену. Идући овим путем, не намјеравамо да изгубимо било који дио нашег суверенитета, чиме кршимо Дејтонски мировни споразум. И не мислимо да је то брз процес. Идемо у овом правцу, али без великих очекивања.
Не видимо брз напредак по овом питању, па размишљамо о минималном периоду од десет година. Тренутно имамо важнија питања за рјешавање. На сваком састанку са званичницима ЕУ потврђујемо своје намјере да се придружимо, али не прихватамо никакве услове који би нас на било који начин умањили.
Што се тиче НАТО-а, сутра би у алијансу приступио и други босанскохерцеговачки ентитет – Федерација Босне и Херцеговине. Али што се тиче Републике Српске, ми о томе и не размишљамо. Наш став је јасан - ово не долази у обзир. Према одредбама које је усвојила Народна скупштина Републике Српске, по овом питању пратићемо став Србије. Све док Србија остане неутрална, и ми ћемо се држати овог става.
- А када би се Босни и Херцеговини понудило да се придружи антируским санкцијама у замену за улазак у ЕУ...
Што се тиче става Сарајева, вјероватно би се сложили. Али што се Републике Српске тиче, апсолутно не. Овдје не може бити уступака. Али ја говорим о позицији власти која је сада на челу Републике Српске. Можда ће у једном тренутку на власт доћи људи другачијег мишљења.
- Предсједник Милорад Додик већ дуги низ година говори о могућем одржавању референдума о независности. Да ли руководство Републике Српске разматра реалну могућност да се у скорије вријеме одржи гласање о независности и одвајању од Босне и Херцеговине?
Ово је чисто политичко питање и вероватно ће сваки читалац и гледалац који је погледао овај интервју моћи да извуче своје закључке ако изненада предсједник Владе каже да да, желимо да донесемо одлуку и да се одвојимо од Босне и Херцеговине. Али у ствари, ми смо првенствено посвећени поштовању Дејтонског мировног споразума. Увијек понављамо да ако се поштује Дејтонски споразум, поштује Устав, Босна и Херцеговина може постојати онаква каква је зацртана 1995. године.
Нажалост, у Сарајеву сада превладавају сентименти и узастопни покушаји да се Републици Српској одузме што више овлашћења и пренесе на ниво Босне и Херцеговине у циљу стварања унитарне државе у којој доминирају Бошњаци. То је разлог за расписивање референдума о независности.
По Дејтонском споразуму сва имовина припада ентитетима и субјектима. Међутим, нелегитимни високи представник УН Кристијан Шмит предлаже да се препусти коришћење целокупне имовине на нивоу Босне и Херцеговине и потом га дистрибуирати између ентитета. Република Српска о овоме не жели ни да говори, будући да по Дејтонском споразуму имовина припада субјектима. Сходно томе, само њој припада 49 одсто имовине Републике Српске. Предсједник Додик је упозорио да ће, уколико закон о имовини буде усвојен, одмах бити одржана сједница Народне скупштине и донесена одлука о независности Републике Српске. То не значи да то желимо. Ово ће једноставно бити наш одговор на незакониту одлуку нелегитимног високог представника.
- Односно, Бањалука још не разматра могућност припојења Републике Српске Србији?
Можда неко размишља о овом кораку, али желим још једном да истакнем да се овим питањем не бавимо. Отцјепљење од Босне и Херцеговине или припајање Србији није нам приоритет. На овај корак можемо бити приморани само ако се наш став и мишљење не поштују. Једино и најважније што тражимо је поштовање Устава и Дејтонског споразума. Дакле, сада не говоримо о сецесији или анексији – све су то питања будућег развоја. Можда до овога никада неће доћи, или се може догодити врло брзо.