Афера „Кисеоник“ не постоји већ је ријеч о измишљеној причи с циљем деградирања власти Српске, и надам се да је и грађанима напокон јасно ко је и с којим циљем покренуо све ово.

Аутор: Сњежана Карић

Каже ово у интервјуу за Српскаинфо предсједник Владе Републике Српске, Радован Вишковић, који истиче да су болнице у Српској користиле кисеоник истог квалитета као онај у Федерацији БиХ, те да ни у једном моменту здравље грађана није доведено у питање.

Вишковић истиче да је Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ, односно њен директор, неосновано изазвао страх и панику међу грађанима тврдећи како је кисеоник који се користи у болницама у Српској опасан по здравље људи.

– Компанија „Месер“ из Сарајева једина има дозволу за производњу и промет медицинског кисеоника. Међутим, треба нагласити да је ту дозволу добила у марту ове године, па постављам питање ко је до тада испоручивао кисеоник здравственим установама. Исто тако, позивам одговорне особе из Агенције за лијекове да изађу и одговоре грађанима Републике Српске који се кисеоник користио у априлу, мају и цијеле прошле године у БиХ, региону, а који се користи данас. Нека објасне у чему је разлика – у игри ријечи или квалитету кисеоника – рекао је Вишковић.

Тврдите да се исти кисеоник користи годинама. О каквом кисеонику се ради?

Већ сам одговорио; ријеч је о кисеонику који по стандардима одговара медицинском и који је врхунског квалитета. Квалитет кисеоника који користе наше здравствене установе одговара медицинском кисеонику, а то је сваки онај који има чистоћу преко 99,5 одсто. Ми у нашим здравственим установа користимо кисеоник чистоће од 99,97 или 99,98 одсто. То је знатно изнад границе која је предвиђена. Морам нагласити да се кисеоник у БиХ третира као лијек у посљедњих пет до шест година. Прије тога се није третирао као лијек. Исти кисеоник који се користи данас кориштен је и прије 20 година, кориштен је и у бившој Југославији, као и у цијелом свијету. То ништа није било проблем све до септембра ове године када се открива такозвана афера „Кисеоник“. Треба напоменути да у окружењу, ни у Европи, данас немате резерве медицинског кисеоника који би био на располагању нашим грађанима, да га купимо и увеземо. Чак су многе земље из окружења забраниле извоз медицинског кисеоника ван територије своје земље како би имали довољно за своје грађане. До марта ове године у БиХ није постојао ниједан произвођач медицинског кисеоника. Од марта је дозволу за производњу добила компанија „Месер“ која не може да задовољи потребе за кисеоником ни у ФБиХ, а камоли у Српској. Из те компаније су нам одговорили да би могли да снабдијевају једино болницу у Бањалуци, али шта је са свим осталим болницама у Српској?! Тражили смо помоћ од Савјета министара БиХ и Министарства цивилних послова, које је надлежно Агенцији за лијекове БиХ. Обраћали смо се и Агенцији, те навели да је због корона вируса повећана потрошња кисеоника, те упозорили да би болнице могле остати без кисеоника ако се хитно не реагује. Ми смо прије корона вируса користили негдје око 600 тона кисеоника у Српској, а сада смо дошли у позицију да користимо и по 18 тона дневно. Тражили смо од Агенције да се дозволи и неким другим произвођачима пуњење и дистрибуцију кисеоника, наравно, уз њихову контролу. Није било слуха за то, умјесто да су реаговали као људи, јер су свјесни да је због короне и до десет пута већа потрошња кисеоника, и да се не смије набавка кисеоника свести на само једну фирму. А сада, када су се десиле поплаве и када су погони „Месера“ у Рајловцу поплављени, директор Агенција за лијекове хитно реагује и тражи од Министарства цивилних послова и Савјета министара БиХ рјешење проблема. Када смо ми тражили да се ријеши наш проблем и да се изда дозвола неком другом да пуни и дистрибуише кисеоник, није било реакције. Сада када је „Месер“ поплављен, директор Агенције за лијекове тражи да се хитно изда дозвола да се кисеоник привремено пуни у Мостару или Зеници. Па, пунионица у Мостару ни по чему се не разликује од пунионица у Лакташима, Петрову или Бијељини.

Предузеће „ТГТ Техногас“ Лакташи није имало дозволу за промет медицинског кисеоника, али је опет испоручивао болницама кисеоник. Да ли сматрате да би неко због тога требао да сноси одговорност?

Ми често долазимо у једну клопку да се бавимо посљедицама, а не узроцима. Зашто Агенција за лијекове БиХ раније није реаговала, ако су сумњали да постоји неки проблем с дистрибуцијом и квалитетом кисеоника? Зашто Агенција за лијекове није контролисала раније кисеоник, зашто нису узели узорке и радили анализу, па онда рекли да се користи кисеоник који не одговара стандардима? Какав кисеоник је кориштен у БиХ прије него што је компанија “Месер” добила дозволу у марту ове године?

На крају, какав се кисеоник користи сада након што је пуниоца компаније “Месер” у Рајловцу поплављена? Сада Агенција може да мијења правилник, а када смо ми тражили није се могло. Овдје је ријеч о двоструким аршинима и томе да неки људи раде у интересу одређених компанија, које желе да имају монопол. Морам нагласити да имамо коректан однос с људима из компаније “Месер”, али и да је цијена кисеоника сада значајно скупља него раније. Цијена коју су наше болнице раније плаћале је била 0,92 КМ по литри са ПДВ, а сада је 1,24 без ПДВ. То је за 50 одсто скупља цијена него што су наше болнице раније плаћале фирми од које су набављали кисеоник.

Српски члан Предсједништва, Милорад Додик, најавио је да ће у року од шест мјесеци бити донесени потребни закони за враћање надлежности. Да ли је Влада РС почела да ради на тим законима?

Народна скупштина је већ усвојила Закон о лијековима и медицинским средствима Републике Српске којим је предвиђено и оснивање агенције за лијекове РС. То је већ један од закона у том сету закона које ћемо урадити. Све што је најављено биће и испуњено и Влада РС већ интензивно ради на припремама.

Како коментаришете оптужбе да се због ових потеза власти Српске угрожава мир у БиХ?

Нас у Републици Српској стално оптужују да смо као неки реметилачки фактор, лоши момци и слично, а нико не жели да сагледа причу из свих углова. Шта је довело до тога да Република Српска повуче овакве потезе? Да ли нам је остављен икакав избор? Није. Прича с кисеоником вам је чисти доказ. Хиљаде људи је остављено на милост и немилост Агенцији за лијекове БиХ, која није жељела прстом да мрдне. Такве ствари се дешавају већ 20 година када су у питању институције БиХ. Морамо заштити Републику Српску и њене грађане. Имамо Уставни суд БиХ, који би требао да штити Устав и законе, а он доноси неуставне одлуке. То нема нигдје на свијету, осим у БиХ. У Уставу БиХ јасно пише да се ова држава састоји од два ентитета и три конститутивна народа, те да Српској припада 49 одсто територије, а ФБиХ 51 одсто. У међувремену, Уставни суд доноси одлуку да пољопривредно земљиште треба књижити на БиХ. У ком члану у Уставу се то помиње? Имовина је у власништву ентитета, дакле, земља, вода, шума…. Ако нам узму све ово, шта ми имамо у тих наших 49 одсто територије? И то се примјењују само на РС. Брчко дистрикт, на примјер, књижи као своју имовину и воде, и шуме, и пољопривредно земљиште. Је ли то нису двоструки аршини и шамар РС? Је ли ми у РС требамо да смо слијепи код очију? Шта значи Република ако нема своје имовине? Сутра се неко може сјетити да и ову зграду Владе укњижи на заједничке институције. Ми из Републике Српске само тражимо да се ради по законима и Уставу. Ако нешто у закону и Уставу није добро, морамо сјести и договорити се да то исправимо. Али, то морају да ураде домаћи лидери, а не да неко дође споља, као ванземаљац, и да нам каже да нешто није добро и да ће он то промијенити. Не може тако. Само ми унутар БиХ можемо да сједнемо и да се договоримо о будућности БиХ. Ми из РС то тражимо више од годину дана. Предсједница РС је позвала представнике друга два народа унутар БиХ да сједнемо и разговарамо о будућности БиХ. Никада до тог састанка није дошло. Желе да останемо у БиХ, а да не разговарају с нама. И онда смо опет ми проблем у БиХ, а сви други су добри момци. Извините, нешто вам математика није добра.

Прије пар дана обишли сте најтеже погођена домаћинства и општине погођене посљедњим поплавама, те најавили помоћ Владе РС. Да ли имате процјене колике су штете наступиле од поплава?

Још увијек немамо, јер то раде локалне комисије. Оне требају да обиђу домаћинства и саберу штету. Када они заврше свој посао, Влада ће покушати да надокнади дио штета тим људима. Понављам, дио штете, јер би било немогуће да надокнадимо сву штету. Цивилна заштита РС је од првог дана на терену и пружа помоћ људима на угроженим подручјима, достављају пакете, питку воду, гријалице за исушивање простора и слично. На терен су одмах послане и екипе из Електропривреде и Путева РС. Грађани поплављених подручја су нас питали за пластенике који су им уништени, и ми смо обећали да ћемо им то обезбиједити на прољеће. Подијелићемо пластенике преко локалне заједнице и обезбиједити потребан материјал за те пластенике. Оно што је најбитније у овом моменту јесте да нема људских жртава, а за остало ћемо лако.

Морам нагласити и да је Влада РС прије пар дана донијела одлуку да интервентно одобримо милион марака из буџета за уређење корита ријеке Жељезнице у насељу у Војковићима. Вода је пријетила и пословним и приватним објектима и морамо по скраћеној процедури да изаберемо извођача и уредимо корито. То ће радити наше јавно предузеће Воде РС. Уредиће корито и заштитити мост “Ратко Мочевић”, који је у суштини жила куцавица тог насеља, чиме ће се заштити пословни и приватни објекти у околини тог моста. Кроз пројекат подршке локалним заједницама ми смо раније одобрили општини Источна Илиџа неких 400.000 КМ за уређење шеталишта. У разговору с начелником и људима на терену они су тражили да се та средства сада преусмјере, па смо на сједници Владе РС изашли у сусрет и том захтјеву. Измјенили смо рјешење на начин да смо 300.000 КМ пребацили на уређење корита ријеке Жељезнице, па ће то са оних милион марака бити укупно 1,3 милиона за рјешење тог проблема. Преосталих 100.000 КМ ћемо пребацити на буџет општине Источна Илиџа како би они могли из тих средстава да исфинансирају неке трошкове које су имали током овим поплава. Исто ћемо урадити и за општину Трново.

Да ли сматрате да је потребно одржавање посебне сједнице НСРС на којој би тема било побољшање статуса бораца Војске РС, породица погинулих бораца и ратних војних инвалида?

Не желим се мијешати у рад НСРС. Парламент има своја овлаштења, а Влада своја. Да ли ће НСРС заказати сједницу или не, нећу се мијешати у то. Подсјетио бих само да је прије мање од мјесец дана, на приједлог Одбора за борачко-инвалидску заштиту НСРС у парламенту Српске, расправљано о положају бораца у Републици Српској. Пратио сам ту расправу и могу рећи да су се за ријеч јавила два или три посланика, док је у сали боравило тек 10 до 12 парламентараца. Гдје су били сви ти душебрижници, који се наводно залажу за бољи статус и положај бораца? Вјероватно су имали важнија посла, само не знам каква. То је била прилика да се разговара о проблемима борачке популације, али су сви нетрагом нестали. Толико о тим душебрижницима који се залажу за тобоже нека права борачке популације. Онда се Влади РС импутирати да не ради ништа по том питању. Подсјетићу да је ребалансом Буџета РС за 2021. годину за борачку популацију повећан издатак за 10 милиона марака у односу на планирани буџет. Исто тако, донијели смо уредбу везано за демобилисане незапослене борце у Српској који су у стању социјалне потребе. Ријеч је о борцима млађим од 60 година, од прве до пете категорије, који ће имати мјесечна примања у складу са бројем мјесеци који су провели на ратишту. Ријеч је негдје од око 9.200 бораца. На задњој сједници Владе смо проширили ту нашу уредбу и на оне демобилисане незапослене борце ВРС који живе у ФБиХ. Наш јавни позив је и даље отворен. Сви они који испуњавају услове могу да се пријаве. Влада ће и у наредном периоду, у складу са својим могућностима, водити рачуна о нашим борцима који су стварали Српску.

МАЂАРСКИ ФОНД СА 100 МИЛИОНА ЕВРА

Недавно је Српску посјетио премијер Мађарске Виктор Орбан. Какву конкретно корист Српска има од његове посјете?

– То је веома успјешна и значајна посјета за Српску. Сам његов долазак у Српску у вријеме оволиких насртаја на нашу Републику и институције је веома значајан. Састанак је трајао више од три сата и то довољно говори да то није била само куртоазна посјета у смислу “хајде да се усликамо, па идемо назад”. Разговарало се о многим темама, од економије, пројеката, па до регионалног повезивања. Договорили смо оснивање једног мађарског фонда у Српској, који ће имати на располагању негдје око 100 милиона евра. То ће бити бесповратна средства, која ће се дијелити малим и средњим предузећима на простору Српске, како би они што више унаприједили своје пословање и запослили нове раднике. Говорило се и одређеним инвестиционим пројектима у сфери енергетике, прерађивачке индустрије и слично. Било је још много ствари, које сада у суштини нису за јавност и медије.