У Сарајеву нису очекивали успех српског јединства јер су рачунали да могу имати некога ко ће искочити из те приче, па спиновима покушавају да наруше слогу у Српској

Бањалука – Није српском народу свака Босна и Херцеговина одбојна. Било би разумно да, као свугде у свету, већински народ, бошњачки, буде тај ком је највише стало и који ради тога даје највеће уступке народима који су нешто мање бројни, Србима и Хрватима. Но, уместо да већински народ да највећи допринос да се у овој земљи створе комфор довољан за све и преко потребна атмосфера поверења, ми од њих добијамо поруке да, ако се не повинујемо, можемо да се селимо с онолико земље колико можемо понети на опанцима. Нема заједништва уз поруке какве слушамо и акције које се у том смеру воде, према којима у БиХ за нас нема места, рекао је Радован Вишковић, председник Владе Републике Српске.

Он је у разговору за „Политику” истакао како је тешко и понекад неиздрживо живети у земљи у којој Сарајево вреба сваку прилику да проблематизује за нас најосетљивије и српском народу најважније питање – сарадњу са Србијом. На питање каква би БиХ била прихватљива за Србе Вишковић каже да би то морала бити земља где једни друге поштују и уважавају, не поткопавајући интересе других. „И то је могуће”, верује премијер РС и додаје да предуслов за то јесте да се за ту политику определе у Сарајеву, пре свега Бошњаци.

„Нису само Срби у проблему већ и Хрвати, којима се у Федерацији БиХ сваки дан понешто оспорава. И Хрвати најављују да може да се очекује да ће покушати да опструишу институције БиХ и ФБиХ ако се не реши питање Изборног закона БиХ. И они ће бити натерани на то како би се њихов глас чуо.” Упркос настојању Бошњака да натерају Србе да омрзну простор на ком живе, Вишковић је убеђен да се то неће десити: „Ово је наше огњиште већ хиљаду година, српски грунт је и овде и у другом ентитету где више не живе Срби.”

Република Српска је недавно понудила Федерацији БиХ разговор о будућности БиХ. Има ли одјека?

Председница РС је закључком Скупштине РС задужена да позове другу страну на договор. Партнерима у ФБиХ је представљена делегација РС, али одговор нисмо добили, чак се ситуација знатно закомликовала. Последње одлуке Валентина Инцка у вези са забраном негирања геноцида изазвале су оправдану реакцију у РС. Скупштина је донела закључке који обавезују све званичнике из РС да их поштују. Колико ми је познато, сви се придржавају тих закључака. На тој седници постигнуто је јединство свих политичких странака са седиштем у РС. То смета неким факторима из Сарајева који нису очекивали да ће доћи до српског јединства. Рачунали су да могу имати некога ко ће искочити из те приче, али се то није десило. Они, наравно, и даље спиновима покушавају да наруше јединство. Верујем да ће све странке из РС знати да провере информације које долазе из Сарајева пре него што донесу било какву одлуку.

Верујете ли да ће бити могуће одржати јединство, то јест договор свих српских странака да не учествују у раду органа БиХ док се проблем са наметнутим законом не реши?

Не видим ниједног представника из било које партије у РС који би себи могао дозволити луксуз да угрози интересе РС. Ако се појаве неке нејасноће, било би коректно да разговарамо, а не да исхитрено прибегнемо неком потезу који би наштетио српским интересима. Верујем да неће доћи до рушења јединства. Дошли смо до црвене линије испод које нико нема право да иде. У пракси, то значи да Инцкове одлуке неће бити објављене у Службеном гласнику РС, па институције РС неће по том закону ни поступати.

Да ли би могло бити неких безбедносних изазова?

Знамо да ту има мешања надлежности између безбедносних институција, оних са заједничког нивоа (СИПА) са МУП-ом РС. Ипак, сигурно је да се по захтевима, који по том основу буду ишли према МУП-у РС и другим институцијама у РС, неће поступати.

Да ли неучествовање српских представника у институцијама БиХ може да има било какве негативне последице по функционисање РС, у техничком смислу?

Не очекујем то јер је Скупштина РС јасно прецизирала да представници српског народа у заједничким органима треба да учествују у раду и гласају у случајевима када може да се произведе штета по РС. Сви наши представници на нивоу БиХ прате шта је на дневном реду, о чему се ради, шта се планира и онда када се процени да тематика или нека одлука може да донесе штету РС, наши представници ће се појавити и гласати против. Нећемо дозволити да нашим недоласком произведемо штету по РС. Све седнице, састанци, дневни ред у заједничким органима помно се анализирају од стране српских кадрова.

Ипак, иако се многе ствари у БиХ годинама намећу без договора и једнострано, Додик је често на мети критике да запаљивом реториком подгрева нестабилност.

Устаљена шема која нас не изненађује, толико смо се на то навикли. Срби су лоши момци од постанка РС, а неки други су цвећке јер се тобоже залажу за БиХ, заједнички живот, целовитост, права грађана и народа... Међутим, ако погледате, на простору РС живи преко 15 одсто Бошњака, а Срба у ФБиХ је 2,5 одсто. Из тога видимо где је било етничко чишћење, ко се залаже за мултиетничност и ко нуди права другима. У појединим кантонима у ФБиХ Србима се не признају конститутивна права, нашег народа уопште нема у тамошњим органима власти. Ми смо поносни на то што сви народи могу да живе у РС као своји на своме.

Појединачних инцидената има, али минимално. РС је најбољи показатељ како можемо заједно да живимо. Дописи које свакодневно добијамо од Срба из ФБиХ показују да у том ентитету није тако јер немају основне услове за живот. Чак смо покушали да нашим људима у Федерацији БиХ омогућимо вакцине против вируса корона јер нису били међу приоритетима Сарајева и кантоналних власти. По том питању велику захвалност дугујемо Србији, Александру Вучићу, затим покрајинском премијеру Мировићу, од којих смо добили више него коректну и конкретну помоћ за РС и Србе у ФБиХ.

Каква је привредна сарадња са Србијом и да ли је угрожена најављена енергетска инвестиција „Бук Бијела”, коју оспорава Уставни суд БиХ, тврдећи да о томе мора да се постигне договор на нивоу БиХ? Такав договор није био потребан ни за једну концесију досад, а стотине су издате у оба ентитета.

Имамо конкретне пројекте које радимо са Србијом. Од изградње ауто-пута од Раче према Бијељини до започетих послова на једном од највећих енергетских пројеката на Балкану на изградњи хидроцентрала на горњем току реке Дрине – „Бук Бијела”, „Фоча” и „Паунци”. Из Сарајева је кренула салва напада на РС и Србију до мере да су се за тај посао користили тако тешки термини као што су агресија и тиха анексија. Парадокс је да су корона и процес вакцинације показали да је Србија, заправо, највећи пријатељ комплетној БиХ. У најтежем моменту добили смо помоћ од Србије, која је на тај начин натерала и остале земље да помогну БиХ. Уз изузетне односе с Вучићем, Брнабићевом, Мировићем и дословно свим министрима, с којима имамо свакодневну и отворену комуникацију, без икаквих застоја, те везе су толико испреплетене да се понашамо као један тим. А то треба да буде у корист свих у Србији и БиХ. Као што изградња хидроцентрала треба да донесе добробити свим грађанима БиХ, а не само Србима. Поменућу само обавезу БиХ да повећа производњу енергије из обновљивих извора. Тренутно, БиХ производи преко 60 одсто енергије из термоелектрана, толико у наредних десетак година треба да имамо из обновљивих извора, а статистика се из оптике Брисела посматра на нивоу државе.

Да је имало мудрости, Сарајево би једва дочекало ту инвестицију, као што ми поздрављамо све активности у другом ентитету. Не разумем противљење, изузев што сам свестан патолошке мржње према Србији и српском народу, па све мора да се дочекује на нож ако долази из Београда. Чак је и прва донација вакцина која је стигла у БиХ од стране појединаца у Сарајеву морала бити малициозно прокоментарисана. Најбољи одговор су добили од властитих грађана који су похрлили у Србију када је Београд отворио границе и позвао суседе да дођу и заштите своје здравље.

Много полемике је било због именовања Кристијана Шмита, најпре због тога што није било одлуке Савета безбедности. Да ли би за БиХ било боље без високог представника?

Након тридесет година време је да одговорност за судбину земље преузму људи којима је народ дао поверење. Све док постоји високи представник и стране судије у Уставном суду, земља нема суверенитет, већ је протекторат, ког не желе да се реше они који се куну у БиХ. Некад мислим да је једино српском народу стало до БиХ. Једино ми позивамо на разговор. Волео бих да видим озбиљну анализу шта то РС подузима па да буде осуђена на такве анимозитете, да нам се прети забранама и наметањима. Зар је нормално да у 21. веку, усред Европе, што ми јесмо, имате забрану на властити став? То је горе од протектората јер су и у таквим уређењима људи имали право на став, а нама и то бране.

Шта бисте издвојили као најважније пројекте за РС који следе, најпре када је реч о новим великим инвестицијама?

Све најзначајније што радимо добрим делом се ради скупа са Србијом, као што су изградња ауто-пута од Раче до Бијељине, ХЕС „Горња Дрина”, аеродром у Требињу, постоји и договор за изградњу гасовода кроз РС. Водимо и неке наше активности, пре неки дан смо с инвеститорима из Кине разговарали о изградњи ауто-пута Бањалука–Приједор, а реч је о инвеститорима који граде ауто-пут од Новог Сада према Зрењанину.

Њихова је жеља да у истом термину када отворе градњу према Зрењанину, то исто ураде и према Приједору, вероватно у октобру. У завршној фази смо како би до краја месеца с Кинезима потписали уговор о изградњи и финансирању хидроцентрале „Дабар” у Херцеговини. То су пројекти стари неколико деценија, а у позицији смо да почнемо с тим инвестицијама. У завршним преговорима смо са Кинезима око хидроцентрала на реци Бистрици, а имамо преговоре са одређеним компанијама из ЕУ везано за пројекте у Угљевику. РС ће у наредних неколико година имати велики инвестициони циклус.

За Коридор 5-ц, то јест повезивање ЕУ према Сарајеву и мору, у делу кроз РС већ смо у провођењу прве и друге фазе, а очекујемо да договоримо последње две фазе. Расписали смо јавни позив за изградњу ауто-пута од Вукосавља до Брчког, то јест на траси до Београда. Брчко је исказало интерес да гради ауто-пут на својој територији, а са турским партнерима обављају се последње консултације и припреме за потписивање уговора за изградњу ауто-пута Бијељина–Брчко. А познато је да са Србијом радимо деоницу од Бијељине до Раче, чиме би ауто-пут од Градишке, преко Бањалуке до Београда био повезан. 

Каква је ситуација с вирусом корона у РС, да ли је обезбеђено довољно вакцина?

Искористио бих прилику да све грађане Србије и РС позовем да искористе обавезу и могућност да се бесплатно и добровољно вакцинишу. Имамо довољно вакцина. Нема другог начина да се вратимо у стање од пре короне, сем вакцинације. Необјашњиво је да и даље постоји велики број људи који избегава вакцине. Треба да се вакцинишу због себе и своје породице. Истраживања у свету показују, а то тврди и струка, да преко 95 одсто новозаражених јесу невакцинисани, што се поклапа и са стањем у РС. У РС још није алармантна епидемијска ситуација, али се повећава број заражених.

Вакцинисано је око 30 одсто грађана, уз покоји проценат више ако се додају и они који су вакцинисани у Србији. То је премало, нисам задовољан јер сам очекивао да ћемо у Србији и РС имати 70 одсто вакцинисаних грађана. Молим људе да не наседају на приче са којекаквих портала, послушајте струку и вакцинишите се што пре док је повољна епидемијска ситуација иако морам да прихватим став да неко то не жели.