Гост емисије „Очи у очи – објективно" коју реализује Бањалука.нет у сарадњи са Елта ТВ био је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.
Он је открио детаље разговора са руским партнерима, као и планове руководства када је у питању гасификација Републике Српске.
„Посјета је била више него успјешна и утисци су сигурно позитивни и сада остаје конкретизација свих договорених ствари. Сада су на потезу институције Републике Српске, које треба да реализују све оно о чему се разговарало", поручио је Вишковић.
Недавно сте боравили у радној посјети Русији. Шта је конкретно договорено, какве утиске носите из Русије?
Посјета је била више него успјешна и утисци су сигурно позитивни и сада остаје конкретизација свих договорених ствари. Сада су на потезу институције Републике Српске, које треба да реализују све оно о чему се разговарало. У Русији смо боравили неколико дана, а састанци су трајали скоро цијели дан у терминима од ујутру до поподнева, што говори да није у питању туристичка, него радна посјета Санкт Петербургу и сигуран сам да ће Република Српска у наредном периоду од ње имати бенефите.
У Русији су представљени наши домаћи производи?
Покушали смо колико је то било могуће да понесемо што више наших домаћих производа, те да, не само кроз причу, него и кроз једну малу презентацију И дегустацију нашим партнерима у Русији покажемо производе произвођача из Републике Српске. Република Српска има заиста много органских, здравих производа. Знамо да одређене европске дестинације могу да произведу пуно више производа него што може Република Српска, али не могу да произведу здраву храну, као што може Република Српска. Ми смо управо инсистирали на таквим производима, који су потпуно органски, без адитива и конзерванаса. Република Српска и читав овај наш простор БиХ може бити поносан и с правом да истиче у међународним оквирима, да имамо здраву животну средину која обезбјеђује и здраву храну. Данас је то привилегија, а ми у БиХ нисмо ни свјесни шта данас значи имати на европском или свјетском тржишту један такав производ. Ми смо управо такве производе презентовали нашим пријатељима у Русији и они су показали велико интересовање. Ексклузивно за ваш медији ћу саопштити да се разговарало и о пројекту "Српска кућа" у Санкт Петербургу, гдје би на једном мјести били представљени сви производи из "Херцеговачке куће", "Крајишке куће" и остали. У разговору са губернатором Бејровим добио сам подршку да ће нам и администрација Санкт Петербурга помоћи да добијемо и атрактивну локацију у самом центру града. Наша је жеља да уз помоћ Владе Републике Српске на једном мјесту окупимо све наше производе, како би их руском тржишту или у овом случају конкретно тржишту Санкт Петербурга које има 5,5 милиона људи, приближили и како би руски партнери могли доћи, видјети и пробати наше производе. То је пет пута бројније становништво само у једном граду, него што ми имамо у читавој Републици Српској. Онда у наредном кораку да идемо преко великих руских ланаца да такве производе за којима руско тржиште покаже интересовање пласирамо и у остале дистрибутивне центре широм Русије, не само у Санкт Петербургу. Према томе, то је нешто што сада треба да реализујемо у сарадњи са Министарством пољопривреде,Министарством трговине и туризма и Привредном комором. Размишљали смо чак да један дио производа из прехране, а које не производи Република Српска, већ наши људу у Србији, преко те „Српске куће" понудимо руском тржишту.
То значи да се нећемо затварати искључиво за простор Републике Српске. Приоритет је понудити производе из Републике Српске, а оно што ми не производимо, а сматрамо да би требало понудити руском тржишту, на тему "Српске куће" разговараћемо са пријатељима из Србије. Производи које не производи Република Српска, а у Србији постоји интересовање да се њихови производи нађу на руском тржишту заједно ћемо представити кроз пројекат "Српска кућа" И то ће бити знак коректне сарадње Србије и Републике Српске. Тако ће њихови ланци, дистрибутери видјети за којим производом је највећа потражња на руском тржишту и сигурно да ће ти производи у неком наредном периоду, у наредним годинама моћи озбиљније да се појаве на том тржишту. Трошкове почетне презентације, простора и адаптације ће обезбиједити Влада Републике Српске, тако да ће произвођачи да би понудили своје производе руском тржишту имати минималан трошак.
Руски партнери заинтересовани за вина из Српске
Руско тржиште је огромно тржиште и Република Српска није у позицији да произведе ни мали проценат онога што је потреба руског тржишта. Већ на првој презентацији показало се да Република Српска има квалитетна вина и руски партнери су показали интересовање за вина из Српске. Производња вина у Српској није на том нивоу да може задовољити потребе руског тржишта, али када је у питању квалитет и цијена, цијена је адекватна том квалитету. Када говоримо о конзументима, можемо рећи да опет није у питању цијело тржиште, него један број људи који себи може да приушти такву врсту задовољства. Тако да, по том основу мислим да треба у наредном периоду на томе озбиљно радити и припремити све те наше производе, али морамо сачекати да добијемо локацију и видимо да ли ће та локација у првом моменту задовољити услове једног маркета. Уколико је потребно да се уложи у тај објекат, да се он приведе намјени, Влада Републике Српске је спремна издвојити средства. Чим објекат буде приведен намјени ми ћемо наше производе и дистрибуирати и показати руском тржишту шта то Република Српска нуди, а и сам сам био изненађен шта све наши људи производе, прије свега у прехрамбеној индустрији. Имамо довољну лепезу производа коју можемо и по квалитету, али и по цијенама да понудимо и будемо конкурентни.
Винари из Републике Српске треба да се радују нашој посјети, јер смо са одређеним трговинским ланцима из Русије, прије свега са "Лудингом", једним од највећих дистрибутера на подручју Русије, на дегустацији договорили да у фебруару, када ће бити велики сајам вина у Русији, у Москви, промоцију свих вина из Српске. На штандовима "Лудинга" наћи ће се сва вина из Српске. Један такав дистрибутер, који на руском тржишту годишње пласира преко 70 милиона литара вина, а наша производња је 30 пута мања од тога, је препознао квалитет у нашим винима и понудио да они на сајму у својој лепези италијанских, француских и осталих вина имају и вина из Републике Српске. Ми ћемо помоћу нашег ресорног министарства доставити та вина, тако да ће се сва вина наћи на том сајму. Појављивање на том сајму је прилика да винари и њихови вина буду не само приближена руском тржишту, него да нађу пут и до осталих свјетских дестинација, чији дистрибутери ће бити присутни на сајму.
Можемо ли тај примјер пласирања домаћих производа слиједити и за неке друге земље, не само Русију?
Сигурно да може, али ми смо се у овом тренутку опредијелили за руско тржиште из неколико разлога. Није тако лако доћи на неко тржиште и да вас неко сачека раширених руку, прихвати вашу идеју и да вам обезбиједи локацију у центру града гдје ви можете да изложите производе. То могу да раде само пријатељи. То је тржишна економија гдје људи, између осталог, не желе да будете конкуренција њиховом ланцу или неким њиховим производима. То могу само да вам понуде људи са којима имате више него коректну сарадњу. Многе европске земље нису толико заинтересоване за такав вид сарадње. Тражиће вам да испоштујете 100 некаквих процедура, папира, сагласности, сертификата и слично. Када то све узмете у разматрање поставља се питање да ли ми уопште можемо поднијети једну такву врсту конкуренције и једну такву утакмицу. Довољно је само да вам траже сертификат који задовољавају само њихови тржни ланци и ви нисте у позицији то понудити. Овдје је, прије свега, и одлука власти Санкт Петербурга да помогну Републику Српску на један такав начин гдје неће захтијевати посебне захтјеве за наше производе.
Разговарали сте и са представницима компаније "Гаспром" о гасификацији Републике Српске. Шта то конкретно значи?
Током посјете Русији, са представницима "Гаспрома" обавили смо три састанка, три одвојена састанка са три одвојена правна субјекта, који су у саставу "Гаспрома". "Гаспром" је велика свјетска корпорација која је подијељена за њихове услове на „мање сегменте", а за наше услове то су поново огромне компаније, с огромним капиталом, а које су уско везане за одређену област. Једна компанија се бави дистрибуцијом гаса, друга се бави производњом гасних турбина, трећа се бави утечњавањем гаса и слично. Први разговор који смо имали био је на тему гасификације Републике Српске. Оно што је нашим планским документима предвиђено је изградња магистралног гасовода од Бијељине према Бањалуци, Приједору, па даље до Новог Града. На том потезу требало би да се граде гасне електране које би, поред производње електричне енергије имале и сегмент производње паре, а тиме и снабдијевања градова, прије свега Бањалуке и Приједора топлом паром и водом, а тиме би становништво имало и гријање и топлу воду. На тај начин би се производила електрична енергија и садашњи начин гријанаја у тим великим центрима би био превазиђен, а то је биомаса која се сада користи и у Бањалуци и Приједору.
Република Српска је прије пар година потписала споразум са "Гаспромом" везано за изградњу магистралног гасовода кроз Српску, у склопу пројекта "Јужни ток". Тај "Јужни ток" у одређеном моменту није могао да се реализује, па се прешло на тзв. "Турски ток" у оквирима Русије. Ова маршута која сада иде преко Турске, Бугарске и улази у Србију, па се чак назива и "Српски ток". На тај гасовод се већ сада конектују и Мађари, а онда ми треба да градимо крак од Бијељине према Приједору и Новом Граду. Представници компаније "Гаспром" су се интересовали за то шта смо ми у овом периоду урадили. У склопу изградње аутопута Бањалука – Београд, дио аутопута кроз Републику Српску, од Раче до Бијељине у дужини 20 км извршена је експропријација, завршени имовинско-правни односи и сада већ радимо на релацији Бијељина- Брчко. У том контексту рјешавамо и гасовод који би се у суштини радио у траси аутопута. То смо нашим пријатељима из "Гапрома" представили, рекли им шта су проблеми и шта очекујемо у наредном периоду. Са мном у делегацији је био и директор "Гас Рес", г. Гламочић, те они сада у кореспонденцији са "Гаспромом" треба да направе мапу пута тачно дефинисаних акционим планом, који је наредни корак, која је сљедећа активност како би се дошло до реализације пројекта.
Да се не би губило на времену и чекало на изградњу гасних топлана у Бањалуци и Приједору, с обзиром да већ имамо изграђен гасовод према Зворнику, изразили смо спремност, а они су то прихватили, да на подручју града Зворника у близини индустријске зоне Каракај, гдје се сада налази фабрика "Алумина" саградимо једну гасну електрану која би била два пута по 32 мегавата. Ту би се производила електрична енергија и пара, коју би била кориштена за потребе Алумине у производном процесу. Гасна електрана би производила пару, која би се већим дијелом користила за производњу "Алумине" и за потребе гријања града Зворника. Дио електричне енергије, који би се такође производио, ишао би у процес производње "Алумине", а вишкови би били понуђени на тржишту електричне енергије. С обзиром да је такав приједлог добро прихваћен, "Гас Рес" и "Електропривреда РС" су већ упутили писмо у којем је приказана жеља да људи из "Гаспрома" који се баве изградњом таквих објеката и гасних турбина дођу у Републику Српску и Зворник и конкретно на терену одаберу локацију, да сами издефинишу улазне параметре на терену и заједно са нама преложе која би то локација била најпогоднија и којег капацитета гасна електрана. Могуће да они понуде да то буде чак и већег капацитета од два пута по 32 мегавата. Представници "Гаспрома" су чак изразили спремност и да они имају одређену власничку структуру у једној таквој електрани.
Циљ наших разговора је био да са подизањем потрошње гаса, који "Гаспром" данас испоручује према БиХ, а тиме и Републици Српској, подигнемо на виши ниво и тиме остваримо одређене бенефите. Република Српска данас има потрошњу на 50 милиона кубика, што је за њихове оквире статистичка грешка. Са том електраном 2×32 потрошња гаса у Српској са 50 милиона ишла би у старту на 200 милиона кубика, односно неколико пута, а та потрошња је битна због улазне цијене.
Шта то конкретно значи за грађане?
Није исто да ли ви данас трошите једну или 100 јединица неког производа. Када имате већу потрошњу сигурно да би цијена тог производа била повољнија. Из тог разлога смо понудили опцију суфинансирања или учешћа "Гаспрома" у пројекту. За такве врсте пројеката добићемо специјалне цијене гаса, које ће сигурно бити два пута повољније него што су данас на тржишту Републике Српске. То је оно на чему морамо радити. Ја ћу у наредном периоду инсистирати код људи који су сада оперативно задужени да дође што прије до реализације тих пројеката, да што прије дођемо у позицију изградње такве електране, како би наша потрошња била значајно већа, а наше цијене улазне сировине, а гас је један од енергената значајних за Српску биле значајно ниже него што су данас.
Разговарали сте и са представницима фармацеутске куће "Биокард". О чему је било ријечи и шта је договорено?
Обавили смо разговор који је изузетно значајан са Републику Српску са људима из једне од водећих фармацеутских кућа у Русији. Они већ имају одређене производе на нашем тржишту. Компанија "Бикард" производи и одређене супстанце које се користе за производњу вакцине Спутњик В. Наша молба, а њихова жеља је да се пронађе начин да се појаве у већој мјери на тржишту Републике Српске. Показали су спремност и да организују одређену врсту производње, а раде на томе и да добију европске лиценце за своје лијекове, да би са овог простора могли снабдијевати тржиште ЕУ. Њихов лијек који се сада налази у Републици Српској за лијечење карцинома плућа према извјештају наших здравствених установа показао је најбоље резултате. Испитивања која они раде у преко својих 70 лабораторија на простору Русије показују да тај лијек у некој перспективи треба веома успјешно да лијечи такву врсту болести, која нажалост има све више маха и на просторима Републике Српске. Из тог разлога ми бисмо били више него поносни да обезбиједимо нашим пацијентима да такав лијек имају и у Републици Српској.
Када би се то могло очекивати?
Лијек је већ регистрован и налази се у нашим здравственим установама, али да би он показао пуни ефекат или пуну своју примјену треба да га прате и други лијекови из њихове лепезе производње, тако да се преговара на који начин и када они да дођу на простор Републике Српске да организују своју производњу и да тиме ти лијекови овдје буду у широј примјени. Морам да кажем да постоје одређени проблеми у вези са Агенцијом за лијекове БиХ, гдје чланови комисије из ФБиХ који треба да донесу одлуку и дозволе да се лијек прихвати на простору БиХ, не из стручних, него из политичких разлога, нису превише заинтересовани или су лобирани од других фармацеутских кућа да не дозволе да се руски љекови појаве на тржишту БиХ. Онда ту имамо одређене проблеме, али нашли смо начина како ћемо то у наредном периоду превазићи.
Често се јављају проблеми на релацији радник–послодавац-Влада-синдикат. Радна снага одлази из Републике Српске. Најнижа плата у Републици Српској сада је 540 КМ, хоће ли доћи до новог повећања?
Људи са ових простора били у процесу миграција и послије Другог свјетског рата и прије посљедњих ратних дешавања на простору БиХ, а то се дешава и данас. По том питању није само Република Српска специфична, људи одлазе одлазе и из Хрватске која је чланица ЕУ, из Србије, са простора цијеле БиХ.. Република Српска данас има највећи број запослених од њеног оснивања. Онда се нешто не поклапа у мојој изјави и таквим коментарима, који критукују дешавања у Српској. Поменули сте плате, волио би да се сви мало више позабаве тим питањем и виде како то раде други.
Корона је и данас међу нама. Ми нисмо прошли корону па да кажемо корона је завршена и можемо се окренути рјешавању неких других питања. Ми све ово што радимо, радимо уз корону која је са нама. Донесемо одлуку да повећамо неопорезиви дио са 500 КМ на 700 КМ. То се аутоматски прелило на повећање плата и у јавном и у реалном сектору. Повећавамо пензије поред редовног усклађивања које смо имали почетком године од три одсто. Сада од 1. септембра пензија иде за додатних два одсто, што значи укупно пет одсто у годину дана. Када се то још десило у Републици Српској и у окружењу да су пензије у годину дана порасле за пет процената? Од почетка короне, а ми то водимо као 10. март 2020. године до данашњег дана имамо преко 7.500 више запослених, него оних који су у том истом периоду изгубили посао. То је нешто што многи не могу да кажу. Дошли смо до просјечне плате преко 1.000 КМ, а када смо то поменули прије годину да је тежња Владе просјечна плата од 1.000 КМ, присјетимо се коментара из тог периода. Нема од тога ништа, то је само прича, а сада када то више није прича, критичари кажу "па знамо ми како живимо". Слажем се да би плата требало да буде 1.000 евра, али то није реално у овом моменту, али према свим овим показатељима које износимо види се да се крећемо на том путу.
Ребаланс буџета Републике Српске
Ребаланс буџета је нешто што не може бити сакривено, нешто о чему ће одлучивати Народна скупштина и нешто што је најбољи показатељ. Ми у 2021. години имамо 236 милиона КМ више прикупљених прихода у буџету него што смо имали у 2020. години. И ту је тај проценат од 5,6 одсто. Ми сада идемо са Ребалансом буџета на 4 милијарде и 16 милиона КМ. У међувремену смо добили и средства од ММФ-а, која су наша средства и није у питању никакав кредит или зајам, позајмица него су то средства које су државе држале кроз резерве у ММФ и то није дозначено само БиХ, Републици Српској, него и свим чланицама које су у саставу ММФ-а.
Оно што дајемо као помоћ реалном сектору и то као грант средства у буџету за 2021. годину, који смо усвајали крајем прошле године било је предвиђено за привреду 3 милиона КМ. Сада је то у ребалансу 7,7 милиона КМ, скоро за 5 милиона КМ више. Повећали смо да би реални сектор добио грант средстава за инвестиције у нове технологије. Повећали смо и зато што се на наш јавни позив пријавио један значајан број привредних субјеката и нисмо жељели да било ко остане испод црте. За све који испуњавају услове и који су се пријавили смо нашли средства и биће исплаћена. Донијели смо Закон о подстицајима у Републици Српској везано за повећање плата. Преко 15 милиона КМ до сада смо исплатили по том основу. Плате у реалном сектору по том закону су расле и до 20 одсто.
Покривеност увоза извозом у Републици Српској је преко 80 одсто. Ми смо успјели у години короне да наш дефицит планиран буџетом за 2021. годину на 360 милиона сада сведемо на 116 милиона КМ, што је за 210 милиона КМ мање. Могли смо чак ићи и у суфицит, али свјесно смо ишли у тај дефицит који је по нашем мишљењу подношљив, јер Компензациони фонд из којег рјешавамо питање здравства, привреде и других питања у вези са короном је у буџету за 2021. годину био 90 милиона КМ. Ми смо га до данас потрошили, свих 90 милиона КМ. У ребалансу планирано додатних 30 милиона КМ за Компензациони фонд, за инвестиције додатних 100 милиона КМ, повећавамо износ за плате, пензије, социјална давања и наш јавни дуг по новом ребалансу биће 45 одсто.Планирано задужење је било на нивоу 850 милиона КМ, сад је на нивоу 650, за 210 милиона КМ мање, а отплата наших кредита у 2021. години који су узимани у периоду па чак и у периоду оних који су данас опозиција, па све ово критикују је 570 и нешто милиона КМ. Свједоци смо да када смо се појавили на лондонској берзи да продамо обвезнице Републике Српске, да су нас сатанизовали да идемо у дужничко ропство и слично.. Ништа од тога није тачно, а сви они који критикују имају своје посланик у Народној скупштини Републике Српске, то је јавни документ и на нашим порталима може свако кога то интересује да погледа.
Хоће ли бити нових мјера? Како сте задовољни процесом вакцинације у Српској?
Грађани дефинитивно треба да схвате једну ситуацију. Да ли ће бити нових мјера зависи од њиховог понашања и мислим да се погрешно ствара перцепција у Републици Српској као да неко нешто намеће. Ја знам кроз шта сам пролазио и не би желио да то неко проживи у свом животу. Знам шта би ми се десило да Република Српска није обезбиједила вакцине својим грађанима.
Ми данас у складиштима имамо преко 700.000 вакцина. Нисам задовољан процесом вакцинације Не знам по који пут треба да кажемо грађанима да се вакцинишу. Њихово вакцинисање у многоме ће дати одговор на ваше питање. Оно што желим да чују грађани Републике Српске, према информацијама које сам ја добио, а цијеним да су тачне. Скоро да не постоји ни један пацијент на респиратору у Републици Српској који је вакцинисан. Је ли то није довољно образложење да се треба вакцинисати?
Они који се вакцинишу имају шансу да преживе и ако се заразе и то је довољан одговор. Ви ако сте вакцинисани можете се заразити, али посљедице кроз које треба да прођете нису да бисте били животно угрожени. Ако сте вакцинисани заштићени сте да не изгубите живот.