За Републику Српску ова, 2024. година, је била изазовна и тешка, али оно што је најважније, преживјели смо. Печaт су јој свакако дале санкције САД домаћим предузећима, односно испаштали су обични радници, ни криви ни дужни, рекао је у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Владе Српске Радован Вишковић са којим смо разговарали о свим горућим проблемима са којима се Република суочавала у години на измаку.

Вишковић је навео и да је један од ријетких који сматрају да смјенама у јавним предузећима не добијамо на побољшању стања у тим сегментима, напротив, само награђујемо менаџмент.

Осврнуо се и на причу о најнижој плати те поручио да су синдикат и послодавци плаћени да то ураде, а не премијер.

- То им је обавеза према онима које заступају. Зашто бих ја узимао то да рјешавам? Нисам плаћен ја за то, већ они - казао је Вишковић који се нада да ће амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи ускоро отићи из БиХ, а са њим и силни проблеми које је донио Републици Српској.

ГЛАС: Каква година Српску очекује у економском смислу? Да ли може бити гора од ове?

ВИШКОВИЋ: По садашњим процјенама, требало би да буде боља од претходне, али многе ствари не зависе од нас. Уколико би се сачувао глобални мир и ако би дошло до смиривања тензија, те самог напретка европске економије, онда и Република Српска може да очекује боље дане. Ако се то не деси, онда не можемо очекивати да се буде нешто боље, већ можемо бити задовољни да останемо на овом нивоу гдје се сада налазимо. То је тако и то је реално. Ова изазовна и тешка времена, која нису посљедица наших грешака, морамо преживјети и сачекати боље дане. Иза кише долази сунце и надам се да то сунце треба да дође. Прво, имали смо те године које никоме не бих пожелио, године короне, па онда, када смо мислили да је то иза нас и да нас чекају бољи дани, десио се ратни сукоб на простору Украјине. Вјерујем да ће се геополитички неке ствари промијенити након 20. јануара, јер је и Доналд Трамп, новоизабрани предсједник Америке, најавио на стотине закона које ће потписати буквално тог датума у јануару. Оно што ме посебно радује јесте што је најавио да нема више трансродности, нема више "оно", него има он и она, жена, човјек, син, кћерка, односно породица. Када човјек који је предсједник САД то каже, а Америка је колијевка тог трансродног, е када то у колијевци спријечите, онда ће и нас мало попустити, јер има тих невладиних организација које се жестоко, новцем, што је најгоре, мијешају у наше породице, вјеру, традицију и културу. За тај прљав новац нашли су и неке који су се продали за њега, па су почели да заговарају неке принципе. Због само ове чињенице хоћу да вјерујем да ће се стање промијенити. И да, БиХ нема проблем са Америком, већ са појединцима. Доласком Трампа они ће бити прошлост, да ли за мјесец, два или три, али ће бити прошлост. Они се неће престати бавити глобалним питањима, али неће се бавити овако грубо личним односима и то је оно у шта желим да вјерујем.

ГЛАС: Како оцјењујете годину на измаку?

ВИШКОВИЋ: Изазовна, тешка, али оно што је најважније, преживјели смо. У јако турбулентним временима и притисцима који су били на Републику Српску, од санкција до забрана, уништавани су и најпрофитабилнији привредни сегменти у Српској тако што су поједине компаније санкционисане. Близу 1.000 радника који су најплаћенији били, односно највише њих из ИТ сектора, остали су, ни криви ни дужни, без посла, без егзистенције. Онда, о чему ми причамо у 21 вијеку? О каквим људским правима и слободама, о каквој демократији? Неком је једноставно ускраћено право на живот јер су му укинули радно мјесто, егзистенцију. То се радило и према медијима. Морам да искажем једну дозу свог незадовољства према медијској заједници јер морала је бити јединственија у осуди, да више дигне свој глас. Tа прича "не тиче ме се и није погодило мене", не значи да вас неће погодити сутра. Све што се некоме дешава данас, неко други може очекивати за дан, годину, пет година. Није битан назив медија, одакле је, из Српске или ФБиХ, медијска заједница у БиХ морала је дићи више свој глас у заштиту, прије свега, новинара, те професије јер су тамо остајали без посла њихове колеге, пријатељи, школски другови. Шта су они криви? Нисам примијетио да је неко дигао глас да их заштити. То је на неки начин дало печат 2024. години и она ће остати у историји записана по овом догађају. Дакле, не спомињемо овдје санкције званичницима, већ радницима, људима који ни на који начин нису смјели бити санкционисани. То нема нигдје у свијету.

ГЛАС: Година је дефинитивно обиљежена санкцијама САД званичницима и предузећима у Српској. Банке су затварале рачуне предузећима на црној листи, а надлежни су поручивали да оне немају право на то, али су банке ипак то радиле. Како гледате на то?

ВИШКОВИЋ: Јачи је страх, него законска рјешења. У исту ту амбасаду позвани су банкари. Они то раде поприлично паметно. Не остављају никакве трагове. Нису они направили никакву забрану, неко рјешење, уредбу, закон. Они позову и саопште. Банкарима у амбасади у Сарајеву су рекли: "Слушајте. Не будете ли то урадили, ми ћемо се окомити на вас". И онда су се људи препали за себе, своју банку. Није то, на крају крајева, ни њихов капитал, власника банка, којим раде, него је капитал Републике и њених грађана. Чак смо у тим првим данима разумјели и позицију наших банкара, али како су дани и мјесеци одмицали, онда смо и ми преко Агенције за банкарство предузимали мјере. Постоје приче и да ће у идућим данима бити неких нових санкција, да они нису заокружили тај списак. Банке сада тврде да неће више никоме угасити његов текући рачун. Дакле, требало је више од пола године да и код њих сазри сазнање да ипак то на што су их приморавали нема утемељење нити у закону, ставу, а нити у било каквом другом акту па да се могу тако понашати.

ГЛАС: Са јануаром би требало да БиХ напусти и амбасадор САД Мајкл Марфи. Да ли можемо онда очекивати да не буде више санкција привредницима и другим лицима из Српске?

ВИШКОВИЋ: Да ли је то јануар или неки други мјесец, видјећемо. Требало је он до сада да оде. Није. И не можемо ми ни утицати на то. Имају чак и неке црне прогнозе да се може вући овдје и до јуна. То је најгора опција. Свачијој сили дође крај, па ће и његовој. Било би му најбоље да што прије оде и ужива у пензији са својом породицом и да остави нас да се бавимо својим животима. Довољно смо паметни и одговорни да можемо преузети одговорност за своје грађане и породице. Нису нам потребни тутори, колонијалисти, нити икакви протектори. Не треба овдје да бораве ни нелегални Кристијан Шмит, ОХР, стране судије Уставног суда. БиХ једино може кренути на путу опоравка када домаћи изабрани представници власти преузму одговорност за грађане који су их бирали на изборима. Све до тада БиХ ће бити у нечијим раљама и имаће проблеме какве има.

ГЛАС: Крај сваке године доноси и причу о најнижој плати. Социјални партнери никада се нису до сада договорили колико ће минималац износити, па су шансе да ће то урадити ове године никакве. Можемо ли очекивати раст минималца од почетка идуће године и за колико?

ВИШКОВИЋ: Преговори ће се наставити. Нећу одустати од притиска на послодавце и на синдикат. Влада је увијек спремна да разговара. Нека закажу састанак и за Нову годину, појавићемо се и тада, као и уочи и након Нове године. Ништа није спорно што се тиче Владе. Уморио сам се од тога да се сви крију иза Владе, а то је у 90 одсто случајева иза премијера. И то преврши сваку мјеру. Они не желе да се договоре, неће, него чувају неки свој комодитет и једни и други. А онда, шта год донесе Влада, они ће нападати. Шта год се они договоре, Влада ће потписати. Они имају ту обавезу према онима које заступају. Зашто бих ја узимао то да рјешавам? Нисам плаћен ја за то, већ они. Што бих ја радио њихов посао? Имам осјећај да се ту дешава као и ово све у БиХ, не могу даље да одмакну од дневног реда. Ипак би они морали да мало више уважавају једни друге, да укрсте аргументе и да нађу заједнички именилац.

ГЛАС: Након недавних консултација са борачким категоријама поручено је да слиједи ревизија борачких права и израда новог закона о правима бораца. Шта је циљ ревизије и када би борци могли да добију нови закон? 

ВИШКОВИЋ: То зависи, прије свега, од свих тих борачких удружења. На десетине се појавило тих удружења која су проистекла из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата. При ресорном министарству је формирана комисија у којој су представници свих тих удружења. Очекујем да они, оног момента када се договоре, уђу у ту причу. На крају, то је и њихов захтјев, а не Владе. Они су незадовољни, јер сматрају да нека права остварују и људи који не припадају њиховим удружењима. Добиће подршку Владе, али они у то морају бити укључени максимално. Не може се то урадити без њих.

ГЛАС: Привреда Српске грца у проблемима, што потврђују и статистички показатељи. Хоћете ли и на који начин помоћи привредницима?

ВИШКОВИЋ: Привреда Европе и свијета је у рецесији. Једна Њемачка, која је била бастион привредног развоја, имала је једну од најтежих година, ову 2024. годину. То се све рефлектује и на нашу привреду. Нису наши привредници заборавили нешто производити и правити или праве неквалитетно, већ нема потражње. Разлог томе је рецесија у Европи, тамо гдје су наши највећи спољнотрговински партнери. Често плаћамо цех и неких глобалних дешавања и кретања, а да на то не можемо утицати, нити можемо шта промијенити. Још се компликује ситуација, није она доведена у неке оквире. Шта можемо очекивати од најава Украјине да ће забранити проток руског гаса преко своје територије за Европу? Још већу рецесију европске економије. Ми смо колатерал на том путу. Шта то ми овдје можемо урадити ако ће Европа клекнути на кољена? Ништа. Морамо да живимо и преживљавамо у времену у којем смо се затекли. Не само ми него читаво окружење. Чинимо све што треба и помажемо нашој привреди. Олакшице које смо им дали су најповољније у читавој регији, а у буџету за 2025. смо удвостручили подстицаје привреди.

ГЛАС: Јавна предузећа, односно њихово поспремање спомиње се годинама, ако не и деценијама. Недомаћинско пословање и страначко запошљавање довели су до њиховог урушавања. Можемо ли очекивати да та јавна предузећа крену путем оправка?

ВИШКОВИЋ: Мораће, или ће се урушити. Морају они више рачуна да поведу и позабаве се сами собом. Не могу се они више позивати на Владу и крити иза нас, јер су сви они свих ових година учествовали у томе. Прије свега, менаџмент и сви тамо запослени. Морају да сједну и да се договоре о будућности, прије свега, тог субјекта од којег они живе. Република Српска ће преживјети и без њих, а шта ће они?! Крајње је вријеме да се подвуче црта. Неке ствари које су рађене, а рађене су, морају престати. Не могу више ти системи да носе ни број запослених, ни одређене трошкове који се зидају, као што не могу да носе ни нестручност руководећих људи, као ни бахатост и било шта друго. Влада Републике Српске је предузела све потребне мјере у смислу да смо формирали при кабинету предсједника Владе јединицу за надзор. Та јединица ради и она је стасала. Имамо више од 100 јавних предузећа и установа, али се не можемо бавити свима одједанпут, онда ћемо само лутати. Узели смо 20 највећих и они ће бити под лупом наредних дана и мјесеци. И неће се више тамо моћи радити што се радило до сада, од "Шума", енергетског сектора до свих осталих. Један сам од ријетких који сматра да није довољно да неко буде смијењен. Мора се одговорност подићи на пуно виши ниво. Одговорност у смислу да се одговара за све оно што је тамо урађено. Према томе, неко буде смијењен, дакле буде награђен, а проблем остане некоме другом. Нека ови у Угљевику копају угаљ, неће им Влада копати. Гдје је одговорност надзорних одбора? Што запослени њих прво не питају гдје и шта је проблем?

Честитка

ГЛАС: Шта бисте пожељели грађанима Српске за предстојећу, нову годину?

ВИШКОВИЋ: Свим грађанима, без обзира на вјеру и нацију, честитам новогодишње празнике. Желим да, прије свега, сачувамо здравље, да преживимо сва ова изазовна времена и надам се да ћемо дочекати да испред нас буду боља времена него што су иза нас. Треба да дамо сви допринос да се то деси.