​Саво Минић, предсједник Владе Републике Српске, готово мјесец дана од преузимања дужности каже да је задовољан како све функционише, најављујући пар корекција. У интервјуу за Српскаинфо говорио је о задужености Српске, поскупљењима, стању у јавним предузећима, функционисању правосуђа за које је навео да се отуђило.

С обзиром да је у експозеу најавио увођење пореза на дивиденду у интервју за Српскаинфо питали смо га да ли је циљ тог корака да се спријечи да се богати богате још више, до чега према мишљењу економиста води тренутна пореска политика.

– Па пазите, када је у питању пореска политика, живимо у државној заједници, имамо Федерацију гдје наши грађани увијек гледају и економија је немилосрдна. Нажалост, она искључује и патриотизам и све оно што би у неким другим стварима било приоритет.

Ту је требао да буде покушај договора са Федерацијом када је у питању управо ово о чему сада причамо, али смо сматрали да би на тај начин требала смањити она количина сивог новца која се креће између ових, да их тако назовемо богатих, који кроз исплату дивиденде обезбјеђују себи новац у кешу с којим исплаћују коверте, плате радницима, које не буду у цијелости опорезоване порезима и доприносима, онда имамо ниже пензије, имамо доста мањи круг кретања количине новца. Значи, имамо овдје двије варијанте.

Требамо обезбиједити да новац што брже циркулише, да то буде неких 4 и више пута на нивоу једне године. То је, нажалост, сад негдје 2,5 пута. И требамо обезбиједити да и та количина буде већа. Значи, то је управо тај дио о чему смо сад и почели причу. Једна ће активност бити на убрзавању свих токова у привреди, повећавање броја обрта новца, а на другој страни размишљамо… И пазите, осјетљиве су то одлуке. Ја то јесам ставио у експозе и сигурно да ће се на томе радити, али морамо тачно знати и направити процјену до чега ће то довести у Републици Српској.

Ако ми дођемо у ситуацију да ће то дати ефекат, али само код оних који остану у Републици Српској или да не оду у Федерацију или у Брчко дистрикт, онда нећемо направити добру ствар за економију Републике Српске и за грађане Републике Српске. Тако да је то сигурно нешто о чему размишљамо и на чему се већ ради, заједно и са националном картицом, са “Дина” картицом, направити могућност унутрашњег платног промета који би био видљив.

 “Дина” картица би подразумијевала неку модернију верзију пређашње, прије рата чековне картице, у којој би ви имали једном мјесечно, у одређеном дану, скидање са рачуна тог новца у продавницама, на мјестима гдје је то обиљежено да се може радити. Ми не требамо затварати очи пред ситуацијом да имамо грађана у Републици Српској који живе, да тако кажем, тешко, који тешко споје крај с крајем, који имају редовне текуће обавезе, дјецу, породицу и тако даље. И сигурно да све оне олакшице које Влада може да уведе и кроз пореску политику и кроз националну картицу и кроз смањење сиве економије и тако даље, могу довести до тога да имамо стабилнији пензиони фонд.

На Влади смо донијели одлуку и око трећег стуба пензијског фонда, правимо модалитет да свако може да види свој пензијски фонд, да зна шта га очекује. Тако да једноставно свеобухватност кад је у питању пореска политика и Министарство финансија заједно са нашом привредом и са свим оним који треба да учествују у томе ће направити сигурно најбољи модалитет и ради се већ на томе – рекао је Минић.

Очекујете ли да ће Федерација БиХ бити спремна на договор односно на увођење истих мјера?

Не очекујем.

Како ћете то ријешити?

Не, не очекујем. Искрено, не очекујем из два разлога. Ево видите да цијело вријеме имамо апстиненцију било какве нормалне сарадње што апсолутно није добро и не знам до када ја треба да причам да ми у Федерацији видимо јединог партнера, да су Федерација и Република Српска у ствари Босна и Херцеговина. Да онолико колико се ми договоримо, колико ми сарађујемо, колико ми имамо нормалан проток људи, новца и свега осталог толико ћемо овдје лијепо живјети.

А онда имате цијело вријеме неке отровне стрелице које су толико личне, националне да једноставно видите да ради неке дневно политичке популарности у Федерацији добијете неку изјаву која се искључиво односи на Републику Српску. И њихови дневници, вијести почињу са Републиком Српском, почињу у Републици Српској. Једноставно, превише се баве нама. Тако да некакав коректан потез за сада не очекујем, искрено. Али морамо пратити управо оно што сам рекао да не би то довело да у Републици Српској због пореске политике, одређених намета обавеза у привреди не дођемо у ситуацију да наши привредници, само сједиште фирме тамо гдје би требали да плаћају своје обавезе, не премјесте у Федерацију, што наравно не смијемо и нећемо дозволити.

Поменули сте увођење националне платне картице. Шта ће то подразумијевати и шта ће нам донијети?

Па пазите, она има за циљ да тај дио новца унутар националног платног промета омогући транспарентним и омогући у смислу да грађани, као што сам рекао, имају могућност да уз ту картицу на мјестима гдје је то обиљежено, продавницама, трговинама и тако даље, могу куповати на један начин одложеног плаћања, да не кажем кредитирања, уз одређене повољне услове гдје би могли да прате све оне своје токове и гдје би могли да Влада, односно министарство, односно држава Република Српска, прати тај ток новца и да цијело вријеме имамо тај ток новца оперативнији у односу на класичну кредитну картицу када ви на банкомату дигнете кеш и одете нешто купите гдје морате за кеш.

Има за циљ да повећа у оној првој варијанти о којој сам вам говорио кад је у питању обрт средстава унутар националне потрошње да да погодности да би тај обрт ишао доста више кроз националну потрошњу и био транспарентан. Јер вјерујте да још увијек показатељи који постоје говоре о једној значајној количини новца у кешу који циркулише, који није опорезив, који није видљив. Он није добар. Није добар ни за једну економију на овој земаљској кугли, а поготово не за Републику Српску. И морамо правити модалитете и погодности да би тај новац ставили у токове. Првенствено је то разлог.

Помињете новац. Често се говори да Република Српска нема новца, да смо презадужени. Да ли је то стварно тако?

Могу вам одговорити на два начина. 20 година слушамо ту причу. 20 година од неких који су били министри финансија у прошлим владама која није била са вођством СНСД причају како је Република Српска презадужена, нестабилна итд. Када су они били на власти, нико није знао када ће бити ни плата, ни пензија, ни у ком проценту ће се исплатити. То се може провјерити. А ми задње десетине година исплаћујемо, ево ја вам сад могу рећи, пензије када се исплаћују од 5. млијеко се мљекарима исплаћује 20. ако падне викенд исплати се раније, плате запослених итд. прво иде полиција. Значи Република Српска редовно измирује своје обавезе.

То да постоје одређене потешкоће, да. Реците ми само гдје не постоје. Али оне нису такве да могу угрозити платни систем Републике Српске и да могу довести до било каквог колапса.

Оно са чиме се суочавамо, поготово задње двије године, када је у питању притисак Европе, Европске банке, одустајање од пројеката у Републици Српској, знате колико то утиче и на БДП, и на кретање новца унутар једне државе. То су огромни губици, нуспојаве имате, порез на добити, имате већи број ангажованих људи, имате циркулацију новца. 2,5 године то перманентно и активно траје према Републици Српској и ми успијевамо измирити своје обавезе. Наравно да ту постоје одређене потешкоће, али када је у питању генерално фискални систем Републике Српске, он је апсолутно стабилан. И то показујемо свим исплатама.

Како се може поправити наш кредитни рејтинг с обзиром на тренутну ситуацију, није баш сјајан?

Да. Мислим да је више угрожен политички него економски, ако ћемо реално говорити. И то је чињеница да ви имате опструкције од момента када је бивша америчка администрација почела уводити санкције и према домаћим неким телевизијама, пријетње банкама и тако даље. И то је увелико утицало генерално на рејтинг. То није утицало само на кредитни рејтинг. Ми тек сада имамо… Ево прије пар дана смо у Лакташима били судионици отварања једног привредног гиганта, једне италијанске фирме гдје је већ уложено неких 50-60 милиона евра. Јутрос сам добио информацију да је још једна израелска фирма долази у Градишку и да је то већ све договорено, исто милионска инвестиција. Значи, требало је више од 2, 2,5 године да страни капитал, људи који би улагали, виде да овдје постоји стабилност, да постоји једна пореска политика која је примамљива у смислу одређених олакшица од цијене електричне енергије, цијене рада, услова које дају општине у тим пословним зонама, подстицаја Владе Републике Српске. То није тако као што се презентује у другим неким земљама које су управо тим политичким средствима правиле да ми немамо тај рејтинг који уистину имамо.

Уз овакве егзактне податке, када причамо о јавном дугу, о укупном дугу, када причамо о инфлацији, када причамо о свему, ми успијевамо да будемо негђе ево, када је у питању инфлација, успијевамо још увијек да имамо инфлацију која је подношљива у смислу да повећање плата, пензија итд. прати да не дође до угрожавања националне корпе коју смо такође донијели на влади. Ми ћемо утврдити не синдикалну, него праву националну корпу, тачно шта су параметри за одређивање тога. Тако да, комплексна су питања.

Вјерујте да бих вам могао дан одговарати на ову тему. Низ је неких фактора који утичу, ево, рекли сте на кредитни рејтинг. Мислим да је кредитни рејтинг везан за економију, за привреду, за ваш политички статус, да је општепознато да након свега овога, поготово задњих 5 до 7 година од почетка специјалне војне операције у Украјини, поготово глобализација је дошла до тог нивоа да ви видите да предсједник Трамп једно јутро устане и каже да ће увести неке царине од 200, 300, 500% Кини, Индији, не знам неким земљама. Онда то промијени поподне, онда сутрадан, након неког разговора, то буде неки други износ.

Доста су ова глобална кретања нешто на што ми не можемо утицати, али сигурно кад су у питању инпути и енергенти за све оно што у Републици Српској треба да имамо као основ, покретач привреде, не зависи од нас, него зависи од тих ствари које су на свјетском нивоу. Тако да Влада и кад је у питању инфлација, и кад је у питању подстицајна политика, и кад је у питању социјална политика итд. мора будно пратити и за то имамо и оволико присуства на терену, и овако транспарентне сједнице. И мимо саме сједнице Владе нема дана да са 4, 5 министара не пређемо неку тематику и вјерујте да то буде доста ефективније од саме сједнице владе.

Рекли сте повећане су плате, повећане су пензије, инфлација је у неким нормалним границама, али у маркетима људи се свакодневно сусрећу са ненормалним поскупљењима. У чему је проблем?

Да, то је проблем који сам имао и док сам био у Министарству пољопривреде.

Лако је за објаснити, а тешко спријечити. Нажалост је тако. Ви имате, то ћу најлакше банализовати кроз моје пољопривредне произвођаче. Ја одем у Градишку код пољопривредног произвођача који производи јабуке. И он каже, ову јабуку ја данас продајем за 55 фенинга. Ту исту јабуку сутрадан, кад дође у маркет да купи, она је 1,10, 1,20, или 1,30 КМ.

Пошто су ограничене марже, велики трговачки ланци и центри имају кћерке фирме, имају фирме кроз које они, како већ кажу “возају ту робу”. Сви се уклопе у законску маржу. И нема везе што они плате порез на то. Ми имамо проблем, управо имамо проблем крајње потрошње.

Имамо проблем да онај дио новца који има грађанин у Републици Српској, који треба да оде да купи ту јабуку и реално би било да је она уз све трошкове које треба да имају маркети, трошкове радника, објекта, амортизације, струје и свега осталог, не може та цијена бити као на њиви апсолутно смо тога свјесни, и да она буде уз једну пристојну маржу 80 или 70 фенинга. Не, она је 1,20 КМ.

Ми смо разговарали, позвао сам представнике великих трговачких ланца. Они мени тврде да није тако.

Мислим да генерално, када су у питању трговачки ланци и када је у питању цијена коју плаћа крајњи потрошач, ту морамо наћи модалитет да одреагујемо. Јер не добијамо ништа уколико пољопривредни произвођач или небитно било колико продаје производ који није у том моменту за конзум у моменту док дође на рафу да би био плаћен у трговини – то су стварно цијене које су непримјерене, а како ако ми имамо јефтинију радну снагу, јефтинију струју? И на крају крајева оно што је најбитније, имамо мањи стандард.

Морамо обезбиједити, потрошачко друштво развија свијет, могућност потрошње утиче на грађане, утиче на њихово расположење, на психу. Уколико ви можете себи данас приуштити неке ствари, ви се осјећате задовољнијим. Кад то не можете, осјећате се незадовољнијим. И то је нешто за шта још увијек тражимо модалитет.

Не бих волио да крајњи модалитет буде нека моја идеја која мислим да није добра и нећу ја ни рећи овдје овако јавно. Она би можда чак била и полурепресивна. Управо док не сједнемо да се договоримо да једноставно видимо до када ће трајати тај зачарани круг повећања цијена финалног производа чија је цијена повећана од уласка у трговачке ланце за 70-80%. Тако да апсолутно разумијем тај проблем.

Шуме се помињу јако често у посљедње вријеме. Коначно рјешење је отпуштање радника са отпремнинама. Колико ће нас то коштати и да ли је то рјешење?

Није то коначно рјешење и није једино рјешење. Не спомињу се често, ви сте због Шума баш онако једно вријеме били изузетно активни и пратили све то. Пазите, Шуме су један велики систем. И ево да ја вас питам. Да ли осјетите ви помак у стању у Шумама од радника, од дрвопрерађивача, од онога што прича народ? Да ли осјетите? Али искрено ми реците.

Помак? Ја лично не.

Ви лично не, добро. Помак је видљив и помак се осјети у сваком сегменту. Шуме су огроман систем. Ви ту имате и купце и добављаче и раднике и прекобројност радника, апсолутно. Имали смо 10 година непромијењену цијену дрвно-шумског сортимента. Ви не можете посматрати Шуме без дрвопрерађивачке индустрије. Ми у Шумама имамо директно запослених 4.600 или 700, а у дрвопреради имамо директно запослених преко 15.000 људи.

Ако ненормално дигнете цијену да би спашавали ликвидност Шума, ви ћете направити домино ефекат према дрвопреради. Када дрвопрерада дође у ситуацију да није ликвидна, да не може функционисати, онда она неће ту сировину куповати од Шума. Тако да ту морамо пратити све и онда смо ишли са повећањем цијена дрвно-шумског сортимента.

Ишли смо са одлукама када су у питању репрограми обавеза који се редовно плаћају. Да вам ја помогнем и сигурно ћете после овога осјетити да то постоји у смислу неких конкретних ствари. Сви репрограми се редовно исплаћују. Све обавезе према градовима и општинама се редовно исплаћују. Све плате се редовно исплаћују. Информациони систем се примјењује у свим организационим јединицама, у свим модулима. Али да би ви један озбиљан проблем који се односио и на стање залиха и на попис и на криминал који је у Шумама. И мени је више додијало, стварно не знам како и на какав начин да избјегнем ситуацију у којој ви новинари мене питате шта је са 183 кривичних пријава. А нисте отишли и питали тужилаштво. Ту је ваша некоректност.

У принципу обично не одговарају.

Па, добро, али можете их питати шта је. Задужио сам министра правде за комплетну информацију пошто је то у више тужилаштава. Аспект генералне, специјалне превенције, утврђивање тачно тих токова који су се односили на малверзације у Шумама ће бити, да не кажем, не само публикован, него и санкционисан. Пазите, оно што је чињеница не треба да се лажемо. Ко је санкционисан? Знате ли некога да је санкционисан? Знате ли некога да је кажњен зато што је нешто урадио лоше? Небитно је да ли је намјерено или ненамјрено. Ако је ненамјерно, онда је то из нехата па би добио блажу казну. Једноставно, правимо једно стајање друштва у коме нема санкције.

Ту све више долази до изражаја нека самовоља. Морају постојати регуле које уређују друштво и оне се морају примјењивати, оне постоје. Тако да ће господа из тужилаштва који једва дочекају када буде нешто према политичару да ће се експресно одреагује – па погледајте само када смо имали процес против предсједника Републике, господина Додика. Можете мислити да суд у једној недјељи, у 5 радних дана, закаже 3 рочишта? Дајте ми још један примјер да то било гдје постоји.

Суд би требао да хитно поступа у поступцима када су у питању малољетници, када може наступити ненадокнадива штета итд. Значи, правосуђе се отуђило. То су моје колеге, то су моји пријатељи са факултета, из адвокатских дана. Али се институција отуђила.

Морамо направити да систем функционише. То је исто процес. То је једна свеобухватна акција у којој тај систем и све оно што представља систем мора доћи у стање да функционише. Ви видите гдје год постоји благовремена реакција на било какву девијантну радњу, да ће то код сваког другог утицати да то не чини. Тако да неко стање свијести се прави у погрешној перцепцији. Ма да, ви можете поднијети кривичну пријаву и ником ништа. И то је ружно. То је ружно из разлога да сам ја гледао неке од тих кривичних пријава које су апсолутно основане. Пазите, шумска крађа је изузетно тешко доказиво кривично дјело то смо учили на факултету. Само 2 или 3% буду откривени зато што тешко вам је наћи предмет извршења, трупац је нестао. Овдје су нађени трупци.

И ником ништа?

Па ето, ви кажете ником ништа. Ја нећу дозволити да буде ником ништа. Али за сада је ником ништа.

Новинар: Горана Јаковљевић

Фото: Миомир Јаковљевић