Боли ме то што смо и након три деценије у ситуацији да оно што смо у рату одбранили животима и крвљу наших најбољих синова и данас морамо да бранимо. Ова борба је, изгледа, перманента и непрестана. Да бисмо једном за свагда завршили с биткама, за оно од чега ниједан од три народа неће одустати, време је да комшијски поштујемо једни друге и сарађујемо као цивилизован свет, рекао је Саво Минић, премијер Републике Српске.
У разговору за „Политику”, првом за медије у Србији, Минић оцењује да је у току завршна офанзива Запада и, како каже, међународних агитатора. „Битно је да Српска одолева свим нападима. Важно је да се одбранимо, покажемо јединство, обезбедимо континуитет постојања и оправдамо све оно за шта смо се борили када смо стварали Српску.”
Откако сте предложени за мандатара суочавате се с критикама да је ваша влада „нелегитимна”, јер је предложена од Милорада Додика, коме је ЦИK БиХ одузео мандат. Може ли Српска имати негативне последице због тога?
Влада Републике Српске је легална у сваком смислу, а нарочито на основу одлуке Народне скупштине РС. Пре политике бавио сам се адвокатуром и ово тврдим и са становишта струке. Покушаји медија из Федерације БиХ да измене чињенице и креирају постулат, остаће на покушају. Ипак, чуди ме да су политичари тог ентитета, на основу објава на друштвеним мрежама, ушли у такав наратив. Иако нам је јасно да су они страна која има задатак да урушава РС и да то раде користећи све капацитете. Мислим да се ту ради о наставку борбе против Српске и њених институција, а све након бруталног напада на председника. Међутим, чињеница је да РС има легалну владу чак и по њиховом неправу и наметнутим регулативима нелегитимног високог представника.
Партнерима у Сарајеву сте понудили разговор, рекавши да између два ентитета не постоје стварни, већ вештачки проблеми. Недавно вам је премијер Федерације БиХ одговорио како неће сарађивати с Владом РС.
Изјаве колега из ФБиХ су дневно-политичке и не доживљавам их ни лично ни емотивно. Знам да су оне предмет одређених налогодавних извршења и спекулација. Уколико пак заиста не желе сарадњу, онда не желе ни БиХ, јер је она састављена од два ентитета и три конститутивна народа. Kолико буде сарадње између два ентитета толико ће бити постојана и формално постојати БиХ. Уколико они буду ти који ће први разградити ову државну заједницу, ми им на томе само можемо бити захвални.
Да ли верујете да ће референдум о положају РС бити политичка реалност у вашем мандату и каква је ваша процена у вези са најављеним превременим изборима за председника РС?
Референдум је најбољи начин манифестације воље грађана. Нажалост, после свих ових година референдумом морамо рећи да не признајемо наметнуте одлуке и да желимо да Српска егзистира на основу Дејтонског споразума, који ми поштујемо. Уколико дође до других поступака због непоштовања овог уговора, то би отворило питања уређења унутардржавне заједнице БиХ, али са неким јаснијим постулатима када је у питању територијална подељеност институција и надлежности. Тада би, засигурно, било нужно ући у одређене поступке, процедуре и иницијативе, којима би јасно био уређен статус Републике Српске, а који ће сигурно ићи према једном много већем облику самоодрживости и самосталности. Одмах да се разумемо – не говорим ни о каквом рату, нити га ко призива. Свесни смо положаја и времена, али нећемо одустати од јачање капацитета Српске који је годинама одузиман разним наметањима. Ако ништа друго, да се вратимо на почетак, па да видимо да ли постоји модалитет у којем можемо направити нормалан суживот између два ентитета и три народа.
Водили сте ресор пољопривреде у време покушаја да се пољопривредно земљиште и шуме прекњиже на БиХ. Српска је више пута покушавала законски уредити ово питање, а сада је, на првој седници Владе РС поново најављено да се планира посветити пажња решавању питања имовине.
Ми смо апсолутно свесни да након оваквих поступања неименованог странца Kристијана Шмита, наметања закона и поступка који је вођен против председника републике, следе потези које можемо очекивати, то јест покушај преноса имовине на ниво БиХ и промене образовног система. Ми то нећемо дозволити. Шуме и пољопривредно земљиште су уписане на Републику Српску. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове је по закону овлашћена да врши упис власништва и ми смо тај део решили доношењем закона о јавним добрима. Институционално ћемо обезбедити сва она права која припадају Српској. Али колики је ово преседан говори и чињеница да је приликом потписивања Дејтонског споразума сасвим јасно и децидно наведено да имовина припада ентитетима. Можете замислити шта би се десило да останемо без имовине. Или са наметнутим образовним системом нарочито у смислу наратива о дешавањима у бившој СФРЈ. Заузећемо јасан став – не постоји никаква одлука никаквог непостојећег неименованог странца, нити било које друге установе или институције на нивоу БиХ која може утицати на имовину РС. Одузимањем имовине желе да Српска остане без суштинских елемената који представљају наша права утврђена „Дејтоном”.
У експозеу сте указали на важност сарадње Србије и Српске, поменувши и Декларацију Свесрпског сабора и потребу за њеном реализацијом. Да ли постоје неки пројекти које можете издвојити, а да се надате њиховој брзој реализацији и шта уопште у том смислу видите као приоритете – на шта бисмо као један народ требало да ставимо најважнији фокус?
Сарадња у култури, примарним животним вредностима никада и није престајала, а пројекти су оно што треба континуирано надограђивати. Добро знате какве проблеме имамо у БиХ када су у питању велики пројекти попут аеродрома у Требињу, гасовода, „Бук Бијеле” и других који би суштински били на корист и бољитак свим грађанима БиХ. Заустављени су само зато што представљају сарадњу Српске и Србије. Декларацијом је једним делом формализована сарадња, а оно што је из душе и срца, познавајући свој народ, знајући како навијамо за репрезентацију Србије, како нас боли бол Србије, како нас радује свака срећа, јесте жеља да Србија буде, јака, уређена, моћна, вредна поштовања и поноса што ми и осећамо и желимо да тако и буде.
Сутра у Београду предстоји и седница две владе. Очекујете ли да ће бити конкретних ефеката и покретања заједничких послова?
Ради се о континуитету у раду влада Српске и Србије који је увек плодоносан. Тако ће бити и овај пут.
Kоји су кључни приоритета ваше владе у првих сто дана рада, али и генерално у току мандата – шта је то што би бисте сматрали посебним успехом да остварите?
Првих стотину дана рада обележиће максималан ангажман владе и повратак међу народ. Одржавање седница у нашим градовима и општинама биће у корист грађана. Kонкретно, наредне седмице седница ће бити одржана у Требињу. Сви министри ће дан раније доћи у херцеговачку регију на локације договорене с локалним заједницама на којима су идентификовани проблеми попут путне инфраструктуре, здравства, пољопривреде, културе... Влада наставља и са континуитетом исплате свих давања који се односе на буџетске кориснике. Направићемо регистар и сублимирати све стечајне поступке који се воде према јавним предузећима и установама. На активности које су доставили министри, додајемо и оне које је предложио председник РС – фонд штедње, алиментациони фонд, те реализацију и покретање оних пројеката који су круцијално битни за Српску. Дакле, два су колосека, економско-животни и институционални.
Често истичете да сте ловац, борац Војске РС и правник. Kоја од тих улога вам највише помаже у политици?
Све то сам ја и ништа од тога ме није одредило да се бавим политиком, али ми искуства стечена у ове три области помажу да се боље снађем. Чињеница да сам био припадник Војске Републике Српске, да сам учествовао у Одбрамбено-отаџбинском рату и стварању Српске ми даје право да се поносим својом земљом, да је волим из дубине душе и осећам сталну потребу да свима указујем на то колико је важно да је чувамо, јер нажалост знам и колику је жртву мој народ поднео. Зато је Српска на првом месту, за њу сам се борио са мојим другарима саборцима. Неких више нема. Ми због њих морамо имати апсолутно другачији приступ према вођењу државе, патриотизму и будућности, јер је ово наша отаџбина, ту су наши корени. Ако то покидамо, од нас неће остати ништа. Лов је мој највећи и једини хоби. Заједно са свим ловцима, поносан на то како смо уредили функционисање Ловачког савеза РС.
Часно смо ратовали и носили униформу ВРС
Да ли можете нешто да кажете о свом ратном искуству, како сте издржали те дане и како сада гледате на та страдања?
Kао млад војник отишао сам у Бијељину, након тога у Брчко, био сам припадник Друге посавске бригаде. Активацијом ратних дејстава на ширем простору Српске учествовао сам у неким војним акцијама од бихаћког, гламочког, граховског, мркоњићког и наравно брчанског ратишта, а био сам и у студентској бригади. То је један период мог живота, моје младости, у којем сам сматрао да ми је то дужност и обавеза. Провејавало је тада више чојства међу нама, било је срамота не стати уз друга, пријатеља, саборца, у одбрани народа, куће и земље. Изложени најоштријим ударима, упућени једни на друге, често ломљени губицима блиских људи и поносни на часно извојеване битке, достојанствено смо носили униформу Војске РС. У последњим операцијама 1995. био сам припадник Прве српске бригаде.
Те године ме подсећају на чињеницу која ми и даље оставља једну изузетно светлу слику Војске РС, наше храбрости и части. Узимам 1995. годину као пример највећих ратних активности, када су нас пратили сателити НАТО-а, беспилотне летелице, бомбардовање, убацивање диверзантских јединица које су имале наше положаје као на длану. Била је то толико неравноправна битка и мислим да је било немогуће одбранити сву ту територију када ратујете с НАТО-ом и четири гардијске бригаде, од којих је једна из друге државе, а припадници Алијансе су јој били инструктори. Ово су неспорне чињенице које су и они потврдили након операција „Олуја” и „Маестрал”. Све су то активности које су вођене у координацији са НАТО-ом и њиховим инструкторима. Најдубљи траг у смислу непоколебљивости и одлучности оставио је дух Војске РС, пробијање коридора живота – спајање са Србијом, прављења једне територијалне повезаности и одбрана српског народа. То је уједно и једна велика опомена и обавеза за сваког ко је то преживео, а и због оних који живе у тузи и сећању на своје најмилије. Морамо бити одговорни за земљу у којој живимо и да њом тако и управљамо. Недопустиве су било какве грешке, историјске и политичке.
Дуго познанство и пријатељство с Додиком
У СНСД-у сам прошао комплетну политичку школу, од општинске власти, директора у јавном, приватном предузећу, агенцији владе, министра и сада председника владе. Милорада Додика познајем дуги низ година. Са њим имам најискренију и најкоректнију сарадњу. Наш однос давно је превазишао познанство, партијску колегијалност и прерастао у пријатељство. Стога, оног момента када ми је као председник рекао да планира да ме предложи за мандатара и када је затражио моју сагласност, нисам имао дилеме. Председник Додик има визију и енергију за будућност и сматрам да сви имамо обавезу да дамо свој допринос. Поготово ми који смо директно учествовали у Одбрамбено-отаџбинском рату, а тада је било много теже и опасније.