Прехрамбена индустрија обухвата: 

• млинско- пекарску и производњу тјестенине (суве, смрзнуте, свјеже), 
• прераду млијека и млијечних прерађевина, 
• прераду меса и месних прерађевина,
• прoизводњу шећера,
• прераду воћа и поврћа,
• прераду чаја и кафе,
• производњу какаа, чоколаде и кондиторских производа,
• производњу рафинисаних уља и масти, маргарина и сл. јестивих масти,
• производњу зачина и других додатака храни као и дијететску храну и производњу осталих прехрамбених производа.

У капацитетима за прераду жита, примарна је млинска производња  брашна, гриза, сточне хране, као и шира лепеза пекарских производа (тјестенине, хљеб, пецива и сродни производи). Млинска производња сконцентрисана је на млинове великог капацитета који данас нису довољно упослени или уопште не раде због недостатка домаће производње жита, директног увоза брашна, али и појаве већег броја приватних млинова мањег капацитета. Пекарска и тјестеничарска индустрија је изузетно развијена у облику предузећа или занатских радњи, са веома високим квалитетом разноврсних пекарских производа, тјестенине, колача и кондиторских производа лоцирсаних по општинама.
Прерада млијека и млијечних производа одвија се кроз тридесетак прерађивачких капацитета, који производе комплетну палету мљекарских производа и могу задовољити потребе домаћег тржишта. Ипак, значајна количина ових производа обезбеђује се из увоза.
Месна индустрија базирана је на велике прерађивачке капацитете који нису данас довољно искориштени или уопште не раде. Истовремено су  заживјели мањи производни капацитети са разноврсном палетом меса и месних прерађевина. Велики дио сировина за месну индустрију обезбјеђује се увозом меса ниже цијене и квалитета, што директно угорожава развој фармерства.
Индустрија шећера у РС сконцентрисана је у двије фабрике које производе кристал шећер из шећерне репе (Бијељина) и течни фруктозни сируп из скроба кукуруза (Драксенић). Ова производња у РС је угрожена због недовољне заштите домаћег тржишта од увоза, као и ограничене квоте за извоз шећера у ЕУ.
Прерада воћа и поврћа сконцентрисана је у неколико великих фабрика лоцираних по регијама. Неки од ових великих капацитета нису у функцији због недостатка извозног тржишта, али и нагомиланих унутрашњих проблема, чије рјешавање се очекује кроз приватизацију.
Од осталих капацитета важно је споменути капацитете за прераду љекобиља, производњу органске хране, пужева, производњу и прераду смрзнутих производа при чему су ангажовани капацитети хладњача ( риба, јагодичасто воће), производња чипса, и др.