Закон о ловству разврстава дивљач зависно од степена заштите на трајно заштићену, привремено заштићену, ловостајем заштићену и незаштићену дивљач. За ловно газдовање осим пођеле дивљачи зависно од степена заштите, веома је битно одредити основне врсте дивљачи у ловишту, јер су то врсте за које се планира максимална заштита, одређује и бонитира ловиште, одређује капацитет ловишта, врши прољетно пребројавање дивљачи, да би се из добијеног и познатог бројног стања приступило изради динамике популације и одредила могућност кориштења по ловним годинама за период важења ловне основе. То су врсте дивљачи из категорије ловостајем заштићене и незаштићене дивљачи, на  које је могуће вршити спортски лов и ловни туризам у циљу остваривања привредне добити.
У ловиштима Републике Српске, најзаступљеније врсте дивљачи које имају статус основних врста дивљачи, и то: зец, срнећа дивљач, дивља свиња, пољска јаребица, фазан, препелица, медвјед, дивља патка, дивокоза и велики тетријеб.