Поводом Приједлога Закона о измјени и допуни Кривичног законика Републике Српске - по хитном поступку, који је разматран пред Народном скупштином Републике Српске, министар правде Републике Српске Горан Селак обратио се народним посланицима и јавности, истичући кључне разлоге и циљеве предложених рјешења.
Он је истакао да Министарство правде Републике Српске у потпуности поштује и проводи одлуку Уставног суда Републике Српске, као и да предложене измјене и допуне Кривичног законика представљају одговор законодавца на наведену одлуку, уз јасно дефинисање норми које јачају правну сигурност и једнакост пред законом.
„Предложеним рјешењима изричито забрањује да лица правоснажно осуђена за одређена кривична дјела уопште могу поднијети суду захтјев за замјену казне затвора, као и да се на тај начин јасно повлачи граница између дозвољеног и недозвољеног, узимајући у обзир тежину кривичних дјела и интерес друштва", рекао је министар Селак, те је додао да се измјенама Кривичног законика утврђују се прецизни критеријуми које је суд дужан да цијени приликом одлучивања о евентуалној замјени казне затвора.
Према његовим ријечима, посебно се наглашава спремност осуђеног лица да надокнади имовинску штету и врати незаконито прибављену имовинску корист, као кључни услов за разматрање овакве могућности
„Предложеним измјенама потврђује се став да се сврха кажњавања, у законом прописаним случајевима, може постићи и замјеном казне затвора до једне године новчаном казном. Министарство правде је посебно водило рачуна о спречавању дискриминације између оних који имају финансијску могућност да плате новчану казну и оних који је немају. Због тога се уводи могућност замјене казне затвора и радом у јавну корист на слободи, о чему одлучује суд", прецизирао је министар Селак.
Он је истакао да овакво рјешење доноси двоструку корист, с једне стране остварује се сврха кажњавања, а с друге стране постиже се општа друштвена корист.
„На примјер, осуђено лице које је по струци медицински техничар може, одлуком суда, бити распоређено да радом у јавну корист допринесе раду здравствене установе, чиме корист остварују и држава и грађани. Имајући у виду да се ради о законској привилегији, рад у јавну корист на слободи додатно је ограничен, тако што су јасно прописана кривична дјела за која осуђена лица не могу остварити право на ову могућност", истакао је министар Селак.
Он је нагласио да живот, интереси струке, као и захтјеви правосуђа и правне науке, намећу потребу за потпуном и темељном анализом досадашње примјене Кривичног законика Републике Српске.
Министарство правде Републике Српске је, у разговорима које је министар водио са судовима и тужилаштвима током првих 100 дана рада, препознало ову потребу и прихватило је као обавезу.
Пред ресорним министарством правде је задатак да ту анализу проведе уз активно учешће еминентних судија, тужилаца, адвоката и професора права, са циљем даљег унапређења кривичног законика и јачања повјерења грађана у правосудни систем Републике Српске.