У просторијама Министарства правде у Влади Републике Српске данас, је одржан први састанак Интерресорне радне групе формиране ради припреме институционалног и правног одговора Републике Српске на противправно књижење имовине Српске православне цркве на подручју Мостара.
Састанак је одржан, након одлука Општинског суда у Мостару којима су православна гробља и капеле уписани као власништво „државе“, чиме су директно угрожена имовинска, вјерска и историјска права Српске православне цркве и српског народа у Федерацији БиХ.
Интерресорна радна група ће, како је закључено, наставити рад у сталном засједању, а наредни састанак биће проширен учешћем представника свих епархија Српске православне цркве у БиХ, као и Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, са циљем јединственог институционалног дјеловања.
Министар правде Републике Српске Горан Селак најавио је да ће у наредном периоду упутити позив на заједнички састанак министрима правде БиХ, Федерације БиХ и кантона, како би се спорна питања рјешавала институционално и у складу са правом.
„Република Српска неће дозволити да се противправним судским одлукама брише историјско, духовно и правно присуство Српске православне цркве и српског народа. Овдје није ријеч само о имовини, већ о опасном преседану који урушава правну сигурност и који је усмјерен на брисање нашег идентитета. Наш одговор биће институционалан, свеобухватан и истрајан“, поручио је министар Селак.
У оквиру рада Интерресорне групе, правни тим ће покренути иницијативу за оцјену уставности Закона о земљишним књигама Федерације БиХ пред надлежним уставним судом, имајући у виду могуће повреде уставом загарантованих права и начела правне сигурности.
Генерални секретар Влада Републике Српске Далибор Панић навео је да је Влада формирала најшири фронт како би се заштитила имовина Срба у ФБиХ.
Он је рекао да је Српска урадила усклађивање евиденција много прије него што је то урадила ФБиХ, али није било потребе да се формира било какво тијело у том ентитету које би штитило било чију имовину на територији Републике Српске, зато што су то радили институционално, примјењивали посебне прописе, улагали посебна средства на позивање странака.
"То нас је оквирно коштало око 200.000 КМ мјесечно. Био је то спор, мукотрпан процес, али посебна пажња се обраћала на права свих људи који су били уписани у неку од тих евиденција", подсјетио је Панић.
Директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Драган Станковић рекао је да ће бесплатна правна помоћ Србима из ФБиХ бити проширена на све 64 организационе јединице у Републици Српској.
"До сада је ова помоћ пружана у шест канцеларија, уз значајно повећање броја захтјева у односу на претходни период. То су Бањалука, Бијељина, Зворник, Источно Сарајево, Невесиње и Мркоњић Град. У прошлој години, у односу на претходну, повећан је ангажман за 175 одсто у смислу пружања помоћи људима", рекао је Станковић.
Замјеник правобраниоца Републике Српске Милан Радујко рекао је да ће Правобранилаштво ставити на располагање сва стручна лица да би дали свесрдну подршку свима којим је потребна у ФБиХ.
Он је истакао да Закон о земљишним књигама ФБиХ није уставан, као што то нису ни Уредба о излагању на јавни увид података премјера и катастра класирања земљишта, Правилник о поступању у земљишно-књижним стварима.
"Указивали смо на све ово и раније, али и на покушај отуђења покретне имовине и културног блага српског народа који се односи на Чајничко јеванђеље које су покушали уписати као национално благо БиХ",подсјетио је Радујко.
Предсједник Адвокатске коморе Републике Српске Дарко Кременовић рекао је да је неспорно да је дошло до повреде људских права и неприкосновености права власништва, што је довело до правне несигурности у ФБиХ по питању заштите имовине Срба и СПЦ.