Министарство правде у Влади Републике Српске организатор је стручне конференције, којa је под називом „Закон о Суду БиХ: Изазови институционалног наметања и одбрана уставног поретка Републике Српске", одржана данас, у Административном центру Владе Републике Српске.
Конференцији, чији је циљ био да се, кроз стручну и јавну расправу, отвори дијалог о актуелним приједлозима Закона о Суду БиХ, његовом положају и надлежностима у правном систему БиХ, као и утицају на институције Републике Српске, су присуствовали и предсједник и премијер Републике Српске Милорад Додик и Радован Вишковић.
Посебан акценат стављен је на анализу законских приједлога који су упућени у парламентарну процедуру БиХ, као и на приједлог Министарства правде Републике Српске, како би се смањио ризик од могућих злоупотреба те заштито институционални положај Републике Српске у односу на активности и надлежности које се предложеним законима настоје додијелити Суду БиХ.
Министар правде у Влади Републике Српске Милош Букејловић је рекао да су на стручну конференцију били позвани представници свих нивоа власти у БиХ, али и представници академске и стручне заједнице.
"На овај начин имали смо прилику да разговарамо о приједлозима закона који су били пред Парламентарном скупштином БиХ и степену неприхватљивости верзија које су долазиле из овог тијела", рекао је министар Букејловић.
Он је навео да је на конференцији заузет врло јасан став, да је неприхватљиво проширење надлежности у оквиру кривичних надлежности овог вануставног суда, те да је неприхватљива могућност увођења грађанског одјељења.
"Говорили смо прије свега о самим надлежностима закона, односно Суда БиХ, које би биле проширене кроз усвајање ове двије верзије закона које су достављене, како од Марине Пендеш тако и од Предрага Којовића, али и оне које су у претходном периоду биле достављене од Министарства правде у Савјету министара", навео је министар Букејловић.
Он је истакао да је, у том смуслу, заузет врло јасан став да се не може радити о било којем проширењу надлежности у оквиру кривичних надлежности вануставног Суда БиХ, те да је неприхватљива могућност увођења његовог грађанског одјељења.
Професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Димитрије Ћеранић, изјавио је да Приједлог закона о Суду БиХ не смије бити усвојен јер се оваквим законским рјешењем задире у уставну надлежност Републике Српске.
"Не смије се дозволити преношење надлежности са Републике Српске на ниво БиХ када је ријеч о формирању управног одјељења, као и кривичног, а формирање грађанског одјељења не долази у обзир", рекао је професор Ћеранић.
Он је истакао да је беспредметно усвајати нови закон о Суду БиХ, јер у постојећем закону неке одредбе могу бити прецизније дефинисане, те je поручио да онај ко буде гласао за такве приједлоге закона учиниће повреду уставног поретка и БиХ и Републике Српске.
Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић изјавио је да посланици СНСД-а у овом дому неће прихватити проширивање било каквих надлежности вануставног Суда БиХ и успостављања апелационог одјељења, те истакао да је јасан став струке да предложени закон не смије бити подржан.
Према његовим ријечима, важно је да су професори са факултета указали на ту врсту аномалије, те да су били спремни да искажу свој јасан и стручан став по питању проширивања надлежности вануставног Суда БиХ.
Делегат Клуба српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић изјавио је да не постоји уставни основ за постојање Суда и Тужилаштва БиХ, истакавши да Република Српска и њени представници неће одустати од заштите интереса српског народа и Устава те да је то основ за било какве разговоре или рјешења у будућности.