Министар просвјете и културе Републике Српске у интервјуу за Глас Српске говорио је о превенцији насиља у школама, побољшању статуса просвјетних радника, модернизацији наставе и уписној политици у средње школе.
ГЛАС СРПСКЕ: Које конкретне мјере Министарство предузима ради превенције насиља у школама?
Превенција насиља у школама заснива се на Програму мјера за јачање безбједности и спречавања насиља у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској, који је усвојила Влада Републике Српске. Овим програмом дефинисано је 11 приоритета који представљају кључна поља дјеловања – од унапређења законодавног оквира, побољшања материјалних и техничких услова, кадровског јачања стручних служби, до рада са наставницима, ученицима и родитељима, укључивања локалне заједнице и медија, као и континуираног праћења стања безбједности у школама.
Важно је нагласити да Програм мјера није реакција на појединачне инциденте, већ системски и дугорочни оквир који омогућава планирано, организовано и континуирано дјеловање у области превенције насиља. Управо на темељу овог Програма мјера покренута је и кампања „Школа која чује", као једна од конкретних активности усмјерених на јачање превенције вршњачког насиља. Кампања има за циљ да подигне свијест о значају благовременог препознавања насиља, емпатије и заједничке одговорности свих учесника у образовном процесу. Кампања се спроводи у свим основним и средњим школама кроз превентивне, едукативне и креативне активности са ученицима, родитељима и наставницима, уз подршку стручњака и кроз медијске садржаје. Министарство ће и у наредном периоду наставити дјеловање у овом правцу, досљедно спроводећи Програм мјера и унапређујући активности које доприносе стварању сигурног и подстицајног школског окружења.
ГЛАС СРПСКЕ: Како Министарство сарађује са МУП-ом и локалним заједницама?
Безбједност у школама је заједничка одговорност свих институција. Министарство просвјете и културе остварује континуирану сарадњу са Министарством унутрашњих послова, јединицама локалне самоуправе, центрима за социјални рад и здравственим установама.
Посебну улогу имају мултисекторски тимови у школама, који омогућавају координисан приступ, процјену ризика и израду Плана бриге за дијете, с циљем правовремене заштите и подршке дјеци.
Сарадња са Министарством унутрашњих послова је на високом нивоу, а посебно истичемо улогу школских полицајаца који су присутни у близини школа и доступни ученицима, наставницима и родитељима, као и допринос Средње школе унутрашњих послова у јачању система безбједности.
Министарство редовно информише Владу Републике Српске о активностима у оквиру Програма мјера за јачање безбједности и спречавање насиља у школама и ђачким домовима. Опредијељени смо за нулту толеранцију на сваки облик насиља и континуирано дјелујемо у складу са васпитно-образовном политиком.
ГЛАС СРПСКЕ: Недавно су повећане плате запослених у просвјети, шта нам можете рећи о томе?
Повећање плата са 1.850 на 1.915 КМ, од јануара 2026. године, представља наставак континуираног раста примања просвјетних радника са високом стручном спремом, који од 2023. године укупно износи око 320 КМ.
Напомињемо да ће и запосленима са вишом стручном, од јануара 2026. године, бити повећане плате у нето износу од 90 КМ. За потребе повећања плата просвјетних радника са високом и вишом стручном спремом Министарство је обезбиједило додатна 22 милиона КМ у буџету 2026. годину.
Свјесни смо изазова које доноси раст трошкова живота, али Влада Републике Српске настоји да у складу са буџетским могућностима унапређује материјални положај запослених у образовању, уз очување финансијске стабилности.
ГЛАС СРПСКЕ: Да ли ова повећања доприносе задржавању кадрова?
Плате су важан фактор, али нису једини. Задржавање кадрова захтијева и боље услове рада, јачање професионалног угледа наставника и континуирано стручно усавршавање. Министарство ради управо на тим сегментима, јер је наставник носилац квалитета образовања.
5. Који су дугорочни планови за модернизацију наставе и дигитализацију?
У складу са Стратегијом развоја образовања до 2030. године, Министарство у сарадњи са Републичким педагошким заводом ради на унапређивању и модернизацији различитих сегмената васпитно-образовног процеса и наставе уопште. То се односи на усмјеравање наставника и ученика на употребу нових техноилогија у складу са циљевима васпитања и образовања у Републици Српској а то је између осталога, цјеловити развој сваког појединцаа у складу са његовим способностима. Будући да живимо у ери нових технологија које из дана у дан напредују и развијају се, дужни смо да вршимо и модернизацију васпитно-образовног процеса и у том сегменту водећи рачуна да не дође до злоупотреба што је дефинисано и Законом о основном васпитању и образовању.
Министарство континуирано унапређује наставне планове и програме с циљем развоја функционалних знања, дигиталних компетенција и критичког мишљења. Реформа гимназија, чији је нови наставни план и програм у примјени од школске 2025/26. године, примјер је тог приступа.
ГЛАС СРПСКЕ: Како Министарство планира да усклади уписну политику средњих школа са потребама тржишта рада?
Усклађивање уписне политике са стварним потребама привреде и тржишта рада један је од приоритета Министарства просвјете и културе. Полазећи од анализе стања на тржишту рада и израженог дефицита кадрова у појединим занимањима, Министарство континуирано ради на прилагођавању уписне политике у средњим школама.
Овај процес подразумијева тјешњу сарадњу са привредним субјектима, Привредном комором и локалним заједницама, како би се образовни профили у школама ускладили са реалним потребама привреде. Посебан акценат ставља се на јачање стручног образовања, практичне наставе и повезивање ученика са послодавцима током школовања. Циљ је да ученици по завршетку средњег образовања имају примјењива знања и вјештине, већу запошљивост и могућност да остану и раде у својој средини, док привреда добија кадрове који одговарају њеним потребама.
ГЛАС СРПСКЕ: Ваша најдража празнична успомена из школских дана?
Празници ме подсјећају на школске приредбе, заједништво и осјећај радости који смо дијелили у школским данима. То су успомене које остају трајно и подсјећају на важност школе у одрастању.
ГЛАС СРПСКЕ: Шта мислите да је неопходно да се обезбиједи у васпитно-образовним установама, односно шта бисте поручили свима у школама?
Школа треба да буде мјесто у којем се дјеца осјећају прихваћено, слободно да уче и развијају се, а наставници препознато и цијењено у свом раду. То је најврједнији поклон који можемо дати и дјеци и друштву у цјелини. Управо на јачању таквог школског окружења Министарство ће наставити да ради кроз системске мјере, унапређење услова рада и развијање културе уважавања и ненасиља у свим школама.
Срећно дијете, односно ученик те задовољан учитељ је нешто што се гради годинама те ће Министарство настојати да унапређивањем положаја свих актера у наставном процесу допринесе побољшању свих услова у школама. Наш заједничи циљ јесте подстицајан развој сваког ученика, односно професионални развој сваког нашег учитеља и наставника.
Ученицима поручујем да вјерују у себе и своје знање. Наставницима захваљујем на посвећености и одговорности, а родитељима на партнерству и подршци. Само заједно можемо градити школу која је мјесто сигурности, подршке и напретка за свако дијете у Републици Српској.