Министар просвјете и културе Републике Српске Антон Касиповић најавио је да ће од оба јавна универзитета у Републици Српској тражити да на својим интернет страницама објаве начин избора свих асистената, јер сматра да ће се тако коначно завршити прича о томе ко и како улази у академску заједницу.
Касиповић у интервјуу СРНИ наглашава да су правила студирања које налаже јавност кључна препрека било каквој могућности корупције или непотизма те да је, према информацијама са Универзитета у Бањалуци, деветоро асистената у родбинској вези са професорима што је, како је рекао, један одсто од укупног броја запослених.
"Противим се да неко напредује у академском смислу само зато што је нечије дијете, али и против тога да неко из истог разлога буде онемогућен да буде асистент или професор на факултету ако то потврди својим радом, квалитетом, оцјенама и стручношћу. Измјеном Закона о високом образовању у два правца – први подразумијева строжије санкционисање оних који не поштују правила студирања, а други обавезу факултета да понуди ангажман студенту генерације - може се елиминисати питање непотизма у цјелости, а јавна реализација испита може допринијети да се корупција искоријени", поручио је Касиповић.
Он оцјењује да слика високог образовања у Републици Српској није идеална, али да је знатно боља у односу на претходне године, истичући да је у овом тренутку најбитније досљедно проводити законе из ове области.
"Не треба заборавити да је Универзитет у Бањалуци старији по годинама од Републике Српске, да је Универзитет у Источном Сарајеву вршњак Републике Српске и да су то у сваком друштву институције на којима почива систем. Нажалост, видим да постоје групе које би, у ствари, хтјеле да врате низ догађаја и активности у високом образовању на почетну позицију", упозорава Касиповић и додаје да је добродошла свака критика која има аргументацију, али да то није случај са критикама у посљедњих неколико мјесеци.
Министар просвјете и културе Сепске подсјећа да је 2005. године на Универзитету у Бањалуци на функцији био нерегуларно изабран ректор, постављен факс-поруком, да није постојала одлука Народне скупштине Републике Српске за најмање двадесетак одсјека и смјерова на факултетима, иако је то било дефинисано Законом о универзитету. Иако је Законом било прописано да факултети морају имати 75 одсто стално запослених професора, постојало је више одсјека и смјерова на факултетима него што је било професора. Неки од професора предавали су на пет, седам, једанаест, па чак и 13 различитих факултета?!
"Имали смо ситуацију да није било студентске праксе нити студената у одлучивању, за већину студијских програма на приватним факултетима није се знало, као што се није знало ни сједиште приватних факултета. Један факултет био је регистрован у Сребреници на аутобуској станици", наводи Касиповић.
Сада је донесена сва законска регулатива која је неопходна за функционисање високог образовања, студенти су добили право да учествују у одлучивању, донесен је Закон о Унији студената Републике Српске, која представља и БиХ у међународним студентским асоцијацијама. На високошколским установама ради 50 одсто стално запослених професора, а донесена је и Уредба о условима за оснивање и рад високошколских установа.
"Снажна су улагања у високо образовање, изградњу нових факултета и осавремењавање наставе. За финансирање пројеката из области високог образовања из економско-социјалне компоненте Развојног програма Републике Српске 2007-2010 одобрено је 25.880.000 КМ. Подигнут је кредит од седам милиона евра за техничко осавремењавање Универзитета у Источном Сарајеву, шест милиона евра за Бањалуку и отворени разговори са Европском банком за изградњу студентског смјештаја", истиче Касиповић.
Данас у високом образовању Републике Српске не постоји ниједан студијски програм који школује студенте а да није лиценциран, што није било могуће 2005. и ранијих година и што је, како каже министар просвјете и културе, свакако једна квалитетно другачија слика високог образовања.
"Тврдим да је високо образовање у Републици Српској значајно боље од високог образовања у Федерацији БиХ, гдје имате поједине факултете у појединим кантонима у којима не постоји ни закон о високом образовању", истиче Касиповић и додаје да се сви студијски програми који се не могу лиценцирати у Републици Српској без икаквих проблема лиценцирају чим се пређе граница ентитета.
Касиповић сматра да будућност високог образовања треба гледати и кроз институт оцјењивања професора који је уведен као обавезан на два јавна универзитета.
"Питање оцјењивања професора од стране студената јесте академско питање, тековина универзитета у Европи. Путем анкета студенти треба да оцјењују своје професоре, а случајеве гдје се у одређеној динамици појаве и негативне оцјене већег броја студената у најмању руку треба преиспитати“, рекао је Касиповић.
Он је додао да би ново "свјетло на свијест" у високом образовању у Републици Српској могла дати и платформа коју припрема Унија студената Републике Српске. За будућност високог образовања у Српској важна је и чињеница да је задржана надлежност кад је ријеч о процесу акредитације.
"Људи ће се све мање питати да ли је ријеч о јавној или приватној високошколској установи јер ће их замнимати да ли је нека високошколска установа акредитована, пошто акредитација обезбјеђује видљивост и препознатљивост дипломе и изван простора Републике Српске и БиХ", каже Касиповић.
Започети процес акредитације јасно ће показати ко завређује да изда диплому у високом образовању у Српској, а да та диплома буде видљива и препознатљива и у Бечу, Цириху и уопште, европском образовном простору - закључио је у интервјуу СРНИ Касиповић.