Министар енергетике и рударства Петар Ђокић je за руску телевизијску кућу Russi Today (RT) говорио о санкцијама које су уведене Нафтној индустрији Србије (НИС) и импликацијама тог потеза за Републику Српску, о дугогодишњој успјешној сарадњи Републике Српске са руским компанијама те обостраним бенефитима које је та сарадња произвела.
Министар је том приликом рекао сљедеће:
Потпуно су неразумне одлуке у увођењу санкција нафтној индустрији Србије - и потпуно несхватљиве, јер се не може очекивати да се таквим односом у сфери економије постигне било какав политички циљ. Овдје се, заправо, наноси штета држави у којој се налази та компанија, а то је Србија, која то ничим није заслужила.
Такође, санкције могу да осјете и грађани и привреда која послује са НИС-ом. То значи да овдје није ријеч о санкционисању једне руске компаније због односа између Америке и Русије, већ је у питању кажњавање Србије, њене економије и грађана који за то нису одговорни.
Можда се у свему томе препознаје „одговорност“ Србије, зато што није била сагласна и није увела санкције Руској Федерацији у вријеме када су то учиниле друге државе. Ипак, вјерујем да ће Србија, заједно са Нафтном индустријом Србије и њеним већинским власником – компанијом Гаспром, пронаћи рјешење да НИС и у наредном периоду послује без већих сметњи, те да ће се задржати њихов приступ тржишту Србије и земаља окружења, с обзиром на то да је НИС био снабдјевач ширег регионалног тржишта. Надам се да се евентуалне тешкоће у производњи и снабдијевању течним енергентима неће одразити на цијене горива ни у Србији нити у региону.
Република Српска са Руском Федерацијом, тачније са компанијом Зарубежњефт - власником Нафтне индустрије Републике Српске - има дугогодишњу успјешну сарадњу. У саставу ове групације послују три компаније: Рафинерија нафте Брод, Рафинерија уља Модрича и малопродајно-велепродајна мрежа са 84 бензинске станице на територији Републике Српске и дијелом Федерације БиХ. Та сарадња траје дуги низ година, а њени ефекти су видљиви и изразито повољни за укупне економске односе Републике Српске и Руске Федерације. Сматрамо да су Зарубежњефт, односно његова Оптима група у Републици Српској, свих ових година били задовољни амбијентом који смо створили за њихово пословање и резултатима које су остварили.
Путем ланца својих малопродајних и велепродајних објеката, они су успјели да у великој мјери допринесу нормалном и стабилном снабдијевању течним енергентима ширег простора Републике Српске, мислим ту и на дио Федерације, гдје такође Оптима група има своје продајне објекте.
Наравно, на тај начин су допринијели и приливу средстава у буџет Републике Српске кроз порезе и акцизе које плаћају на промет. У претходном периоду радили су и на развоју својих пословних активности, тако што су изградили једну соларну електрану капацитета 1 MW на простору Рафинерије нафте Брод. Поред тога, радили су на развоју гасне инфраструктуре, односно на преради и производњи компримованог гаса који сада већ испоручују на тржиште Републике Српске на више продајних мјеста и на тај начин остварују додатне приходе у структури укупних прихода ове компаније.
Ми, наравно, желимо да и даље развијамо сарадњу са њима. Стало нам је до тога да ова руска компанија остане стабилна на тржишту Републике Српске и Федерације БиХ. Охрабрујемо их да и даље инвестирају у Републику Српску. Сада се отвара могућност, уколико буду били спремни, а раније су најавили такву намјеру, да би били вољни преузети акције компаније „Крајина Петрол“. То је такође једна мања компанија која се бави прометом течних енергената на простору Републике Српске и Федерације БиХ, са својих 14 малопродајних објеката и једним велепродајним складиштем. Вјерујем да ће, уколико буду жељели, од нас сигурно имати максималну подршку за такву инвестицију.
Ми смо спремни да их охрабримо да даље инвестирају и у област производње, односно у изградњу нових енергетских објеката. Таква могућност и даље стоји за све руске компаније. И ова моја посјета, као и овај форум на ком учествујем у оквиру Руске енергетске недјеље, има за циљ да охрабримо руске инвеститоре да инвестирају на подручју Републике Српске.
Без обзира на то што постоје санкције и одређена ограничења за њихове инвестиције у Европу, мислим да БиХ, која није увела санкције Руској Федерацији, нема таква ограничења и да Русија може без сметњи да инвестира у Републику Српску.
Што се тиче компаније „Зарубежњефт“, у том смислу се не очекују веће промјене, али оно што је веома важно у контексту укупне сарадње између БиХ и Републике Српске са Русијом јесте чињеница да је „Гаспром“ кључни снабдјевач гасом Републике Српске и Федерације БиХ.
Свако евентуално ометање транспорта гаса који долази из Русије до простора Републике Српске и Федерације БиХ имало би изузетно негативан утицај на укупно привредно стање у оба ентитета, а самим тим и на животни стандард грађана. За наше услове, имајући у виду укупан број становника и ниво привредне активности, гас је постао веома важан енергент – посебно у Федерацији БиХ, највише у граду Сарајеву, али и у другим градовима који се снабдијевају гасом управо путем гасовода који долази из Русије, од компаније „Гаспром“. То траје већ више деценија – прије рата, током рата и послије рата „Гаспром“ је био кључни снабдјевач гасом.
Страхујемо да би, уколико би дошло до спречавања транспорта гаса до Републике Српске и Федерације БиХ, то могло имати веома негативне посљедице и по грађане и по привреду, посебно у Федерацији БиХ. Ако би се настојало да се Русија искључи као кључни снабдјевач гасом на нашим просторима, односно на Балкану, то би имало изузетно негативан одраз на укупна економска кретања.
То би зауставило и наше пројекте у области развоја гасне инфраструктуре. Ми смо тренутно у фази изградње једног дијела магистралног гасовода у Републици Српској, крака дужине 42 километра, а ускоро планирамо да започнемо активности на изградњи магистралног гасовода дужине 325 километара. Ријеч је о инвестицији чија се вриједност процјењује на око 500 милиона евра.
Сматрам да свијет у цјелини не би требало да прибјегава методама које данас користи, настојећи по сваку цијену да изолује Русију са енергетског тржишта или, уопште, као партнера у глобалним економским токовима. Таквим поступањем Русији се не наноси никаква штета, јер она и даље живи нормалан живот, развија се и биљежи веће стопе раста него остатак свијета. Али спречавањем Русије да буде партнер бројним државама, штета се наноси управо тим државама – оне бивају кажњене, а не Русија.
Зато мислим да том бесмислу санкција треба доћи крај. То је, прије свега, однос према једној изузетно моћној глобалној сили. Сарадња са таквом силом увијек је у интересу мањих држава – и треба то да буде и убудуће. Ми смо, током претходних деценија сарадње, имали веома велике користи, али су оне биле обостране – и са руске стране и са наше. Сарадња са онима који у свијету значе много и који су допринијели укупном економском расту увијек је била и остаје стратешки важна.
Русија је држава која својом енергетском, али и укупном политиком подстиче стварање друштва благостања – држава која показује бригу за напредак и развој човјечанства. То је чињеница коју би требало да имају у виду сви који данас говоре о мјесту Русије у свијету. Нeки би жељели да је изолују и стиче се утисак да им је крајњи циљ управо изолација Русије, вјерујући да ће свијет тада бити мирнији, другачији и напреднији. А у ствари, то не може бити нити ће се десити. Сви би били драматично оштећени уколико би Русија била изолована и спријечена да буде економски партнер.
Тај циљ једноставно није могуће остварити. Могуће је само дјелимично – тако што ће један дио европских држава бити искључен из директног партнерства са Русијом, али значајан дио свијета, који је далеко већи од Европе, не може на то бити натјеран. Видимо да бројне државе у свијету не желе да прекидају сарадњу са Русијом – напротив, глобалне силе попут Кине, Индије, Ирана и других држава активно раде на томе да ту сарадњу унаприједе и подигну на још виши ниво.
Европа би, због тога, требало озбиљно да преиспита своју политику. Врло су значајне поруке које је на овој енергетској конференцији у оквиру Руске енергетске недјеље упутио мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто када је рекао да Европа води политику лудости и да сама себе гура у тешкоће и проблеме у које Мађарска не жели да иде, јер нема право да кажњава свој народ само зато што Европа жели да се обрачуна са Русијом.
Изјаву можете послушати
овдје.