​Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић учествовао је данас у Црној Гори у министарском панелу у оквиру конференције Energy Week Western Balkans 2025 (EWWB) – Енергетска седмица Западног Балкана, гдје је представио досадашње резултате, стратегију и компаративне предности Републике Српске у области енергетике.

Том приликом је истакао да је до сада потписано више уговора са домаћим и страним партнерима за пројекте укупне инсталисане снаге око 2.170 MW и укупне вриједности од око пет милијарди КМ. Ови капацитети обухватају и постојеће и планиране пројекте у области хидро, соларне и енергије вјетра, те представљају значајан корак у осигурању енергетске стабилности Републике Српске.

Он је нагласио да су ове инвестиције резултат спровођења стратегије развоја енергетског сектора и јасно дефинисаног правца дјеловања те да је Република Српска већ одавно усвојила све кључне стратешке документе и транспоновала европску регулативу кроз пет закона и на тај начин створила стабилан правни и институционални оквир за улагања у обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност. Позвао је инвеститоре на сарадњу, истакавши да Република Српска представља сигурно мјесто за инвестиције.

Значајан дио планираних капацитета биће у власништву Електропривреде Републике Српске, као кључног стратешког предузећа и носиоца енергетске сигурности. Подсјетио је да су до сада изграђене двије соларне електране снаге 60 и 10 MW и једна хидроелектрана снаге 37 MW, а у протеклих десетак година изграђено је око 1.540 мањих соларних постројења и 55 малих хидроелектрана. У току су радови на двије велике хидроелектране снаге 159 MW и 34 MW, као и на пројекту ХЕ „Бук Бијела“ у сарадњи са Србијом.

Такође, до сада су закључена два уговора за изградњу вјетроелектрана, од којих је једна већ у поодмаклој фази радова, док се припрема изградња и нових капацитета.

План је да сви уговорени пројекти буду завршени у наредне три године, што ће додатно повећати удио чисте енергије у производњи.

Министар је нагласио и изазове европске политике, посебно у вези са примјеном CBAM модела, који ће, како је рекао, јако негативно утицати на локалну економију.

„Поставља се питање – ако остатак свијета више не прати европску политику, да ли Европа има право да својим чланицама намеће нове обавезе на начин који изазива директне економске поремећаје? Наш захтјев за одгоду примјене CBAM-а од 1. јануара 2026. године је оправдан, јер је БиХ испунила и посљедњи услов, а то је усвајање закона о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије БиХ, који је сада у парламентарној процедури. Очекујемо да Европска комисија уважи наше аргументе и прихвати захтјев за одгоду“, рекао је Ђокић.

Министар је закључио да је, уз развој производних капацитета, неопходно посветити већу пажњу и преносној мрежи, јер раст потрошње и изградња нових енергетских објеката захтијевају снажнија улагања у инфраструктуру. То питање, нагласио је, треба посматрати као регионално, јер стабилан пренос енергије представља предуслов за одрживи енергетски развој цијелог региона и обезбјеђење уредног и стабилног снабдијевања привреде и грађана електричном енергијом.

Ђокић је истакао потребу за ефикаснијим партнерством са европским инвестиционим институцијама и у овом погледу, чије ангажовање тренутно није на нивоу очекивања, те додао да су овакве конференције прилика да се скрене пажња и на то питање.

Поред министра Ђокића, у дискусији су учествовали и министар енергетике и рударства Црне Горе Адмир Шахмановић, амбасадорка Републике Италије у Црној Гори Њ.Е. Андреина Марсела, предсједник Агенције за енергетику Републике Србије Дејан Поповић и суоснивач и извршни партнер компаније Alcazar Energy Данијел Калдерон.

Министар је у оквиру догађаја одржао више билатералних састанака са представницима компанија које су заинтересоване за сарадњу са Републиком Српском.