​У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске у Козарској Дубици обиљежен је Дан сјећања на Петра Поповића Пецију, српског устаничког вођу и борца против Турака.

Другом половином 19. вијека простор БиХ постао је мјесто многих буна и устанака српског народа против турске владавине. Буна која је избила 1858. године у Кнешпољу и околини Ивањске, добила је назив по њеном вођи – „Пецијина буна".

 -Данас не обиљежавамо само сјећање на Петра Поповића Пецију, данас бранимо истину. Јасно и гласно говоримо о историји српског народа која не смије бити прекрајана, нити ћемо дозволити да се тумачи по вољи оних којима смета наше постојање. Пеција је био човјек који је устао онда када је ћутање значило нестанак – истакао је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић.

Пеција заједно са својим саборцима није бирао лакши пут, већ част, отпор и борбу за слободу српског народа на овим просторима.

-Заједно смо ту да слиједимо тај пут. То најбоље знамо ми који смо рођени, одрастали и стасавили подно херојске Козаре, јер су наши преци овдје увијек и изнова били принуђени да се боре и бране своје огњишта.

У томе су успијевали, и извојевали слободу. Република Српска је данас политички и историјски наставак те борбе – поручио је у Моштаници министар Егић.

Петар Поповић Пеција и његови саборци сахрањени су на обали ријеке Саве у селу Јабланцу, поред Јасеновца. Десетак година касније, на иницијативу тадашњег архимандрита манастира Моштаница, Кирила Хаџића, Пецијини посмртни остаци пренешени су и сахрањени код Манастира, а 1933. године на његовом гробу подигнута је Спомен-пирамида која је од стране усташа порушена 1941. године, да би поново била обновљена 1963. године.

У манастиру Моштаница служена је литургија, а вијенци и цвијеће положени су на споменик Петру Поповићу Пецији.