​Министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић поручио је данас у Крековима код Невесиња да Невесињска пушка представља један од најзначајнијих симбола вишевјековне борбе српског народа за слободу.

Остојић је то рекао на обиљежавању 151 године од Невесињске пушке, историјског догађаја од републичког значаја „Устанци Срба у Херцеговини – Невесињске пушке", гдје је код Споменика херцеговачким устаницима служен помен и положени вијенци у знак сјећања на устанике који су 1875. године подигли устанак против османске власти.

„Данас је част и понос бити у јуначкој Херцеговини, постојбини Светог Саве и Немањића. Невесињска пушка није само један догађај, већ један дио велике историјске слагалице која говори о борби српског народа за слободу", рекао је Остојић.

Он је истакао да је од Косовског боја до данашњих дана трајала борба српског народа за слободу, те да је Херцеговачки устанак имао велики значај за историјске токове на Балкану.

„Оно што је започело Херцеговачким устанком свој пуни историјски смисао добило је у Одбрамбено-отаџбинском рату, када је српски народ на овим просторима изборио своју слободу и створио Републику Српску", рекао је Остојић.

Он је додао да борба за очување Републике Српске, њеног суверенитета, територијалног интегритета и права српског народа да одлучује о својој будућности траје и данас.

Прва Невесињска пушка подигнута је 9. јула 1875. године у селу Крекови код Невесиња против османске власти. Устанак се убрзо проширио на цијелу Босну и Херцеговину, уз подршку Србије и Црне Горе, а његове посљедице значајно су утицале на политичке прилике на Балкану.

Друга Невесињска пушка избила је 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због противљења увођењу такозваног Војног закона и обавезног војног служења младића из Босне и Херцеговине.

Трећа (антифашистичка) Невесињска пушка означава почетак организованог оружаног отпора српског народа у Херцеговини против усташког режима Независне Државе Хрватске, започетог 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, када су мјештани одбили напад усташа и спријечили нови покољ, чиме је утрт пут Јунском устанку од 24. јуна 1941. године, једном од првих организованих антифашистичких устанака у окупираној Европи

Обиљежавање историјског догађаја од републичког значаја „Устанци Срба у Херцеговини – Невесињске пушке" организовали су Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске и Одбор за неговање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Србије.