Вршилац дужности директора Републичког секретаријата за расељена лица и миграције Слађан Јовић данас је одржао састанак с предсједником Савеза општинских удружења избјеглица и расељених лица Игњатом Симићем, предсједником Надзорног одбора овог савеза Југославом Деспотовићем и с предсједником Републичког удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске држављана БиХ/РС Николом Пузигаћом.
На састанку је разговарано о положају Срба повратника којима су у Федерацији БиХ и у Хрватској ускраћена основна људска права.
Вршилац дужности директора Секретаријата Слађан Јовић је рекао да је ово, нажалост, још увијек осјетљива тема о којој би се требало више причати јер су у питању становници који су током ратних дешавања на овим просторима били приморани да напусте своје огњиште. Поред свих тешкоћа које су их задесиле одлучили су да се врате, иако тај повратак није био лак, а сва животна питања им зависе од институција у Федерацији и у Хрватској које немају слуха за њихове проблеме.
Јовић је даље навео да је управо то разлог због којих спас проналазе у институцијама Републике Српске и да је Секретаријат увијек био на услузи овим људима. То је и законска обавеза овог секретаријата који је кроз пројекте одрживог повратка и кроз јавне позиве свих претходних година помагао ову категорију становништва.
Слична ситуација је и са Србима у Хрватској, као и с протјераним Србима из Хрватске, како је навео предсједник Републичког удружења Никола Пузигаћа.
Пузигаћа је рекао да ово удружење константно ради на томе да се међународна заједница више укључи у рјешавање проблема ове категорије и да им се укаже на неправду која је и дан-данас присутна. Статусна питања Срба из Хрватске која се односе на враћање имовине, станарских, радних, пензионих права те права из приватизације јавних предузећа у Хрватској су још увијек неријешена што је поражавајуће и неприхватљиво.
На састанку је, такође, било говора о отетој српској земљи и имовини.
Предсједник Савеза општинских удружења Игњат Симић је напоменуо да је овај савез управо због поменуте ситуације која се дешава од 2010. године формирао шест канцеларија за пружање правне помоћи за регистрацију непокретности у ФБиХ.
Како је даље навео на отетој српској земљи је до 2000. године у ФБиХ изграђено преко десет џамија, а овај савез неуморно ради већ 30 година на рјешавању проблема с којима се боре Срби на територији Федерације.
Представници овог удружења су напоменули да су још у претходном периоду јавно тражили и залагали се да Срби у Федерацији БиХ имају иста права као мигранти из афричко-азијских земаља јер на своме огњишту никако не би смјели бити третирани и водити се као грађани другог реда.
На састанку је закључено да ће се сарадња с овим савезом свакако наставити и интензивирати с обзиром на чињеницу да за тим постоји потреба. Српски повратници и у ФБиХ и у Хрватској ће и даље добијати сву неопходну помоћ и подршку како би вратили своја права и тако опстали у мјестима пријератног боравка. Нагласак ће бити на инсистирању реципроцитета с обзиром на чињеницу да су проблеми хрватских повратника у Федерацији ријешени и да не постоји ниједан случај који није расвијетљен када су у питању случајеви узнемиравања и уништавања имовине, што није случај са српским повратницима.