Интервју министра за избјегле и расељене особе у влади РС Давора Чордаша за сарајевско Ослобођење
73.925 људи жели се вратити у РС
Захтјеве за обнову имовине у БиХ поднијело је 7.246 хрватских обитељи, а већина тих захтјева односи се на повратак у РС, углавном у Посавину
Недавно је окончана донаторска конференција на којој су прикупљена средства за побољшање положаја избјеглих и расељених у региону. Јесте ли задовољни?
- Донаторска конференција организирана је у оквиру регионалне сурадње четири земље - Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије и Црне Горе. Од предвиђених 580 милијуна еура, колико је потребно за проведбу пројеката, прикупљено је око 300 милијуна. Што се тиче БиХ, планирано је да се осигура око 100 милијуна еура, односно 85 милијуна донаторских средстава и око 15 милијуна учешћа БиХ. Већина тих средстава је и осигурана и ми требамо бити задовољни, тим прије што смо добили увјеравања да ће до краја проведбе пројекта бити прикупљена и остала планирана средства.
Људи, а не еури
Ми имамо спремне пројекте и можемо почети чим средства буду оперативна. Кад једна обитељ која већ годинама чека рјешење, добије кров над главом тамо гдје жели да живи, то је корак напријед. Ја говорим о људима, а не о еурима. Од 5.400 обитељи, колико је планирано да се средствима донатора збрине у БиХ, за живот у РС-у опредијелило се 4.200 обитељи. Од тога је 1.800 хрватских, 1.200 бошњачких и 1.200 српских обитељи. Наш задатак је да им то осигурамо. Федерација БиХ треба да осигура повратак за 600 српских обитељи и збрине 600 бошњачких обитељи које желе да остану у ФБиХ. Средства ће бити распоређена сразмјерно потребама на терену, што би значило да ће око три четвртине средстава бити имплементирано у РС-у. Морам подсјетити да је 5.400 обитељи десети дио избјеглог и расељеног становништва које чека обнову своје имовине у БиХ и пред нама је још много посла.
Који су то приоритети када је у питању положај ове популације у Републици Српској?
- Приоритет је свака обитељ и сваки човјек који је имао свој дом, а већ годинама је без крова над главом и носи епитет избјеглице, прогнаника или расељене особе. Особито су у тешком положају обитељи које користе неке од колективних и алтернативних видова смјештаја, гдје су увјети живота на граници људског достојанства. Опредјељење и одлука Владе РС-а је да се ове обитељи приоритетно збрину. У прошлој години ријешили смо смјештај за преко 500 обитељи из алтернативних видова становања, од чега више од 100 из колективног смјештаја. И ове године сукладно расположивим ресурсима радимо на збрињавању ових обитељи, па је одређени број стамбених јединица већ изграђен, док су неке у изградњи. За старије кориснике покушавамо пронаћи рјешење адекватно њиховим потребама. Најбољи је геријатријски смјештај, гдје ће имати и сву потребну здравствену његу. Након ступања на снагу Закона о државним становима на којима не постоји станарско право, а којим се непотраживани станови, које је Министарство до сада користило за алтернативни смјештај, враћају власницима, јавља се проблем смјештаја обитељи из тих станова. У РС-у је 706 обитељи смјештено у таквим становима. Ја сам интензивирао сусрете са начелницима опћина у којима има наших корисника алтернативног смјештаја и покушавамо заједно пронаћи најбоље рјешење. Охрабрује ме заинтересованост и разумијевање опћинских власти и људска димензија којом прилазе овој проблематици. У Добоју смо добили увјеравања да ни једна обитељ која има право на алтернативни смјештај неће бити исељена из станова чији је власник опћина, а у разговоре су се активно укључили и понудили помоћ и посланици НСРС-а различитих парламентарних странака из Добоја. У Требињу смо такођер наишли на разумијевање начелника, те су у сурадњи са локалним властима отворене нове могућности за збрињавање обитељи из алтернативних видова смјештаја. У ту сврху планирамо изградњу око 30 нових стамбених јединица у Требињу. Очекујем да ћемо и са осталим опћинама имати добру сурадњу и заједно ријешити овај проблем.
Недавно сте рекли да је преко 7.000 хрватских обитељи потписало захтјеве за повратак у РС. Гдје се желе вратити и када ће им бити осигурани увјети за повратак?
- Према евиденцији Министарства за људска права и избјеглице БиХ, закључно са 15. травњем ове године, захтјеве за обнову имовине у БиХ поднијело је 7.246 хрватских обитељи, а већина тих захтјева односи се на повратак у РС, углавном у посавске опћине. У току прошле године, Министарство за избјеглице и расељена лица РС-а из прорачуна је издвојило око 2,5 милијуна за повратак Хрвата у РС, што је значајан помак ако се узме у обзир да је у периоду 2006 - 2010. године издвојено око 2,8 милијуна КМ. Радили смо истовремено на обнови кућа, инфраструктурних објеката, као и на пројектима потпоре одрживом повратку. Сматрам да таквим приступом осигуравамо потпуније увјете за оне који заиста желе да се врате и остану у својим домовима, као и за обитељи које су се већ вратиле.
И ове године радимо на сличан начин. Често сам на терену. Влада РС-а је усвојила наш програм за 2012. и започели смо с његовом реализацијом. Упоредо реализирамо низ пројеката кроз кредитна средства, заједничке пројекте одобрене од Повјеренства за избјеглице БиХ, као и пројекте у сурадњи са међународним организацијама. Завршили смо пројект потпоре мањинском повратку у Мостар, у сурадњи са владом САД-а, ЦРС-ом, УНХЦР-ом, федералним ресорним министарством и Градом Мостаром, гдје је осигурана помоћ одрживом повратку за 45 српских обитељи. Сличан пројект припремамо за хрватске повратнике у Посавину и бањалучку регију, јер тек тако можемо говорити о потпуном, одрживом повратку.
Водите Министарство чији се буџет из године у годину смањује. Како осигурати увјете онима који желе да се врате и омогућити им да остану у својим домовима?
- Наш овогодишњи прорачун је већи у односу на прошлу годину за око један милијун КМ, али то је још недовољно у односу на исказане потребе. Ипак, наше укупне активности надилазе прорачунски оквир, јер као што сам рекао, низ пројеката реализирамо кроз кредитна средства и заједничка средства са партнерима. Прошле године смо због неформирања Вијећа министара имали застој у раду Повјеренства за избјеглице БиХ, а није реализирана ни одлука Парламента БиХ о кредитном задужењу од 400 милијуна КМ, намијењених за провођење Ревидиране стратегије за проведбу Анекса 7 Дејтонског мировног споразума. Да су та средства била оперативна били би остварени далеко бољи ефекти на терену, али ми смо радили у заданим а не жељеним увјетима и постигли ефекте сукладно расположивим ресурсима.
Посљедњих дана чули смо у више наврата да је процес повратка у РС окончан.Како се у такве констатације уклапа оно о чему сам Вас већ питала, а то је чињеница да се велики број Хрвата жели вратити у РС?
Процес повратка бит ће окончан када сви који се желе вратити буду имали обновљене куће, струју и воду у тим кућама, обновљену путну комуникацију до куће и приходе који ће им осигурати достојанствен живот у њиховим домовима. У овом тренутку имамо релевантне податке и евиденцију о 50.160 захтјева за обнову имовине у БиХ.
Неодговорне тврдње
Ако говоримо прецизно о повратку у РС, ради се о укупно 22.165 обитељи или 73.925 особа које желе да се врате, а морам напоменути да захтјеви за обнову још увијек пристижу. Имајући у виду ове чињенице, тврдити да је процес повратка окончан, крајње је неозбиљно и неодговорно, па могли би рећи чак и увредљиво за те обитељи.