Данас је (28.09.2015. године) у Бањој Луци потписан Меморандум о разумијевању за унапређење енергетске ефикасности, који су потписали министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић, министар здравља и социјалне заштите Драган Богданић и министар просвјете и културе Дане Малешевић са представницима 11 градова и општина и директорима исто толико јавних установа у којима ће се спроводити Пројекат енергетске ефикасности. Циљ овог пројекта је спровођење мјера енергетске ефикасности углавном на објектима из области просвјете и здравства, а планирано је да се санира око 35 објеката, односно укупан број ће зависити од величине појединачних инвестиција. Такође, у оквиру пројекта ће се радити на развоју механизама финансирања мјера енергетске ефикасности, подизања свијести грађана, израде базе података, спровођења стручних обука и слично.
Укупна вриједност пројекта је 32 милиона долара за БиХ, од чега Републици Српској припада 12,8 милиона. Пројекат енергетске ефикасности се финансира из кредитних средстава Свјетске банке,а постао је ефективан у мају ове године. Средства су одобрена по изузетно повољним условима Међународне асоцијације за развој – IDA, са роком отплате 25 година, при чему је грејс период до 5 година, а каматна стопа 1,25 % - 1, 40%.
Пројекат у Републици Српској имплементира Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, односно Јединица за припрему и имплементацију пројеката, која је у саставу Министарства. Такође, формиран је Управљачки одбор пројекта који чини 5 министара и чија надлежност је одобравање листе објеката који ће бити санирани, као и надзор над имплементацијом Пројекта. Сви тендери који се расписују у оквиру реализације овог пројекта спроводе се по процедурама Свјетске банке.
Избор објеката се врши на бази више критеријума, а прије свега техничких карактеристика објеката, односно потенцијалне уштеде енергије, врсте горива, периода отплате, броја корисника, регионалне заступљености.
Процес селекције обухвата више фаза и то:
1. Кандидовање свих приоритетних објеката (формирање шире листе). У фази припреме Пројекта, све општине и надлежна министарства су имали прилику да кандидују објекте које сматрају приоритетним за санацију, гдје је сачињена листа од око 250 објеката.
2. Избор објеката за провођење прелиминарних енергетскеих прегледа. На бази техничких података о кандидованим објектима извршен је избор објеката на којима ће се извршити прелиминарни енергетски прегледи. Укупно је планирано око 65 прелиминарних прегледа.
3. Избор објеката за санацију. На бази података из проведених прелиминарних прегледа, извршиће се селекција око 35 објеката који ће се санирати.
У првом кругу одабрано је 11 објеката, три из области здравства и осам из области просвјете и културе. Процијењена вриједност инвестиција у ових 11 објеката је око 5,5 милиона марака. У области здравства и социјалне заштите у првом кругу пројекат ће се имплементирати у Болници Фоча – централна зграда, Болници Приједор зграда „А“ – Психијатрисјка болница и Болници Зворник. У области просвјете и културе прве санације с циљем подизања енергетске ефикасности, спровешће се у основним школама „Алекса Шантић“, Бања Лука, „Свети Сава“, Нови Град, „Петар Кочић“, Мркоњић Град, „Свети Сава“, Билећа, „Свети Сава“, Брод, „28. јуни“, Источно Сарајево, у Основној школи „Дринић“ и у Студентском центру, Требиње. Санација болница у Зворнику и Фочи почиње ускоро, јер је за те објекете већ постојала пројектна документација, а радови на осталим објектима почеће одмах на почетку грађевинске сезоне наредне године.
Министарство, односно Влада, финасира израду енергетског прегледа, припему комплетене документације, саму инвестицију, надзор над извођењем радова, као и монитиоринг уштеда. Очекује се да да ће након санације доћи до уштеда које би требало да износе и до 50% вриједности за материјалне трошкове који се сада издвајају. Осим ових директних уштеда, ништа мање важне нису и индиректне користи од реализације пројекта, прије свега покретање инвестиција у грађевинском сектору, јер ће те радове углавном изводити домаће компаније, што значи отварање нових радних мјеста, смањење емисије CO2, повећање извоза енергије и друго.
Меморандумом о сарадњи који је данас потписан, дефинисана су сва значајна питања везана за релизацију поменутих инвестиција. Битно је нагласити да ће Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију финансирати израду енергетског прегледа објеката, припрему комплетне пројектне документације, саму инвестицију, надзор над извођењем радова, као и мониторинг остварених уштеда. Избор извођача ће се вршити у складу са процедурама набавке Свјетске банке и све обавезе у вези са закљученим уговорима преузима Министарство. Улога свих осталих страна потписница је такође значајна, јер пружањем подршке у складу са својим надлежностима допринијеће да се остваре што бољи резултати овог Пројекта.