​Свјетски дан градова обиљежава се 31. октобра, а ове године тема је „Адекватно становање за све“, под општим мотом „Бољи град, бољи живот“. 

Тема указује на глобалну кризу становања, која погађа 2,8 милијарди људи. Јавно здравље има у том разговору важну улогу, јер услови у којима људи станују снажно одређују њихово здравље. 

Лоше становање повезано је са широким низом здравствених стања, међу којима су респираторне болести, укључујући астму, кардиоваскуларне болести, повреде, ментално здравље и заразне болести. Свјетска здравствена организација (СЗО) препоручује да се спријечи и смањи пренасељеност домаћинстава, да унутрашње температуре буду довољно високе да штите од штетних ефеката хладноће (за умјерене и хладније климе предложено је 18 °C), као и да станови имају заштитне уређаје и мјере против повреда у домаћинству. Ефикасна и безбједна термичка изолација истовремено побољшава унутрашњу температуру, смањује трошкове енергије и емисију угљен-диоксида. 

Становање је кључна одредница социјалних и регионалних неједнакости у здрављу, које се додатно продубљују када су лоши и стамбени и окружни услови. Зато су неједнакости у становању често и неједнакости у здрављу.

Здрав дом подразумијева и квалитетно окружење: чисту воду и ваздух, ниску буку, зелене површине, безбједне пјешачке површине, јавни превоз и близину здравствених и социјалних услуга. Смјернице СЗО за становање и здравље прате и постојеће препоруке о квалитету воде и ваздуха, бучи у насељу, азбесту, олову, дувану и радону, и намијењене су креаторима политика, урбанистима и градитељима. То су управо области у којима градови и општине, у сарадњи са здравственим сектором, могу највише учинити.