Свјетски дан борбе против рака је међународни дан који се обиљежава сваке године 4. фебруара са циљем подизања свијести о раку, његовој превенцији, раном откривању и подршци особама погођеним овом болешћу, те дјеловања у борби против глобалне епидемије рака. Иницијативу за обиљежавање свјетског дана борбе против рака покренула је Међународна унија за контролу рака (UICC - Union for International Cancer Control), а установљен је 2000. године.
Међународна унија за контролу рака спроводи кампање Свјетског дана борбе против рака у трогодишњим циклусима како би омогућила дубље истраживање одређених тема о раку те подстакла људе широм свијета на суочавање са глобалном епидемијом рака. Овогодишња кампања је наставак трогодишњег циклуса 2025 – 2027. „Уједињени у јединствености" (United by Unique). Кампања промовише бригу о обољелима која ставља људе у први план, фокусирајући се на њихове јединствене потребе и искуства у здравственим системима, уз подсјећање да иза сваке дијагнозе стоји јединствена људска прича и настоји да управо те приче буду у центру пажње и бриге за пацијенте обољеле од рака.
Овогодишња кампања позива да слушамо и уважавамо гласове људи погођених раком и да заједно радимо на здравственим системима који су праведни, доступни и прилагођени стварним потребама појединаца и заједница. Циљ је разумијевање и свеобухватан одговор на холистичке потребе људи погођених раком. Користећи искуства из стварног живота као покретач промјена, овај приступ подстиче заговарање системских промјена ради интегрисања потреба пацијената у здравствене системе. Дијељење личних прича служи као снажан алат за унапређење политика и праксе, те за креирање људски оријентисаног, саосјећајног и инклузивног приступа у онколошкој заштити. Глобална кампања поручује да је свако искуство са раком јединствено, али сви треба да будемо уједињени у амбицији да смањимо терет ове болести, унаприједимо превенцију, лијечење и квалитет живота за све.
Рак је уз кардиоваскуларне болести, водећи глобални јавноздравствени проблем, те представља значајно здравствено, економско и друштвено оптерећење већини земаља широм свијета.
Према процјенама Глобалне здравствене статистике (GLOBOCAN) у 2022. било је процјењених 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних случајева узрокованих раком. Процјењује се да је 53,5 милиона људи било живо пет година након постављања дијагнозе. Рак плућа је и даље најчешћи по броју новооткривених случајева (око 2,5 милиона), а прати га рак дојке, рак дебелог цријева, рак простате и рак желуца. Најчешћи узроци смртности од рака су рак плућа, дебелог цријева, јетре, дојке и желуца. Према процјенама GLOBOCAN-а мушкарци најчешће оболијевају од карцинома плућа, простате, дебелог цријева и желуца, док жене најчешће оболијевају од карцинома дојке, плућа, дебелог цријева и грлића материце.
Процјењује се да ће број нових случајева рака достићи преко 35 милиона годишње до 2050 године. Процјене су да је у свијету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са пет водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом тјелесне тежине, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.
Према подацима Регистра за малигне неоплазме Републике Српске, у 2022. години број новооткривених случајева рака износио је 5.850 (2.996 мушкараца, а 2.854 жена), а од рака је умрло 2.647 (1.513 мушкараца и 1.134 жене) особа. Стопа инциденце за мушкарце износила је 260.0/100000, а за жене 237.2/100 000. Стопа морталитета за мушкарце износила је 120.6/100 000, а за жене 75.9/100 000.
Три најчешће локализације рака од којег су оболијевали мушкарци у Републици Српској су душник, бронх и плућа (495 случајева), колон и ректум (424 случаја) и простата (298 случајева). Три најчешће локализације рака код жена су: дојка (595 случајева), колон и ректум (285 случајева) и душник, бронх и плућа (213 случајева). Грлић (152 случаја) и тијело материце (145 случајева) се налазе на четвртом и петом мјесту по учесталости код жена у Републици Срспкој.
Превенција је најефикаснија стратегија у борби против рака – промјене животног стила и јавноздравствене мјере могу спасити милионе живота. Процјене говоре да се чак 40% малигних болести може избјећи примјеном интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избјегавањем претјераног излагања сунцу, задржавањем просјечне тежине, конзумирањем здраве хране, физичком активношћу, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Раним откривањем и лијечењем може се смањити смртност од рака. Примјери дјелотворних интервенција и стратегија су контрола дувана и вакцинација против ХПВ-а.