​Најчешће потешкоће у менталном здрављу код одраслих у Републици Српској су депресија и анксиозност, а код дјеце поремећаји у понашању, истакнуто је данас на скупу одржаном у Административном центру Влада Републике Српске поводом Свјетског дана менталног здравља, који се обиљежава 10. октобра. 

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да је у Републици Српској активно 27 центара за заштиту менталног здравља како би се обољелима обезбиједила квалитетна здравствена заштита и очувало достојанство.

Он је нагласио да ментално здравље није само питање које се тиче здравства, него и других ресора - просвјете, високог образовања, спорта, односно свега онога што се тиче живота сваке породице.

Национални координатор за ментално здравље у Републици Српској Горан Рачетовић истакао је да се Република Српска сматра регионалним лидером у вези са организацијом сервиса за пружање заштите менталног здравља, што не подразумјева само лијечење, него и широку превенцију и промоцију.

Превентивне активности се морају усмјеравати према дјеци и младима, напоменуо је Рачетовић, истичући да је депресија изљечива.

Он сматра да се у Републици Српској низом активности, на директан или индиректан начин, утицало на смањење стигме када је ријеч о менталним сметњама.

Скуп који је данас организован у сарадњи Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске и IPD института окупио је управо појединце и организације које се са различитог аспекта и кроз бројне активности баве питањима заштите менталног здравља.

Учесници су се упознали са реформским процесима у овој области, са едукацијама које треба да ојачају капацитете запослених у центрима за ментално здравље за рад са дјецом и омладином, са резултатима рада Плавог телефона који је и савјетодавна линија за дјецу и омладину, као и са превентивним и другим активностима у заједници, кроз пројекат Здраве заједнице у БиХ.

Уједно, своја искуства и значај програма подршке на панелу су подијелили корисници услуга у области менталног здравља, истичући важност укључивања у друштвени живот заједнице, као и прилике да се чују њихова проживљена искуства и њихов глас.

Систем не можемо унапређивати без активног учешћа оних којима су услуге намијењене.