Епидемија пушења је једна од највећих пријетњи јавном здрављу с којом се свијет икада суочио, одговорна за преко седам милиона смртних случајева годишње, укључујући 1,6 милиона непушача који су изложени пасивном пушењу. Око 80 одсто од 1,3 милијарде корисника дувана у свијету живи у земљама с ниским и средњим приходима. Употреба дувана доприноси сиромаштву преусмјеравањем потрошње домаћинства с основних потреба попут хране и смјештаја на дуван. Овакво потрошачко понашање је тешко обуздати јер дуван изазива велику зависност.
Поред економских трошкова употребе дувана ту су и многобројне штетне последице за здравље, јер се у диму цигарете налази више од 7.000 штетних хемикалија. Активно пушење је директно повезано са малигним обољењима, посебно раком плућа, бронха, грла, уста и других органа дисања; хроничним опструктивним болестима плућа (ХОБП) и другим респираторним болестима; кардиоваскуларним болестима, укључујући инфаркт миокарда и мождани удар; болестима периферних крвних судова, хроничним бронхитисом и емфиземом; проблемима са репродукцијом, као што су смањење плодности и негативни исходи у трудноћи. Нарочито проблеми интраутерине изложености и постнаталне изложености узрокују растућу стопу побачаја, рани губитак фетуса, превремени порођај, малу порођајну тежину дјетета, али преласком у крв дјетета повезују се са штетним утицајима на плућа, мозак и друге органе, когнитивни развој и повећани доживотни ризик од респираторних болести (астма, карцином плућа и мозга).
Пасивно пушење (изложеност дуванском диму) има сличне ефекте, укључујући већи ризик од респираторних проблема (нпр. погоршања астме и бронхитиса код дјеце) и повећаног ризика од срчаних болести, одређених облика рака чак и код непушача. Непушачи удишу 80% присутног дима који улази преко плућа, коже, слузокоже уста, ока и на тај начин постају жртве себичности пушача.
Према подацима Глобалног истраживања пушења које је спроведено 2018. године у Републици Српској код школске дјеце и омладине узраста од 13 до 15 година, пушење је било распрострањено и у популацији најмлађих: 38,9 одсто, од тога је било 41,1 одсто дјечака и 36,8 одсто дјевојчица, који су пробали дуван или неке друге дуванске производе. Забрињавајући податак је да се 17,4 одсто младих у Републици Српској (узраста од 13 до 15 година) изјаснило да ће конзумирати дуван и дуванске производе у будућности.
На глобалном нивоу, најмање 37 милиона тинејџера, узраста од 13 до 15 година, користи неки облик дувана, показују подаци Свјетске здравствене организације из 2022. године. У Европи, 11,5 одсто дјечака и 10,1одсто дјевојчица у том узрасту пуше. Електронске цигарете и никотинске кесице су посебно популарне међу младима, истичу из Свјетске здравствене организације. Према процјени из 2022. године, 12,5 одсто адолесцената у Европи користи електронске цигарете, а одрасли само два одсто.
Пушење значајно оптерећује здравствени систем кроз: лијечење кардиоваскуларних болести, терапију хроничних плућних болести (ХОБП, астма), лијечење малигних болести (као најчешће плућа и дисајни путеви). Општи подаци за Републику Српску сугеришу да велики дио умрлих од кардиоваскуларних болести, рака плућа и ХОБП је повезан с пушењем, а пушење узрокује значајан удио превремених смрти и болести те тиме и већи терет за здравствени систем.
Предложени законски пропис о заштити здравља становништва од дуванских и осталих производа за пушење, између осталог, прописује и забрану пушења у затвореном јавном простору, чији је циљ смањење изложености становништва дуванском диму и превенцији хроничних болести. Овај приједлог је значајан корак за заштиту здравља и превенцију обољења, јер међу прописаним мјерама је забрана рекламирања, промоције и спонзорисања производа за пушење, те ограничавање продаје младима који нису пунољетни. Конкретно, прописује се законско смањење доступности за ароматизоване нове производе који су посебно дизајнирани за младе као модерни вид иновације и чија заступљеност међу младима расте, а своди се на уживање у парама у којима се ограничавају дозе никотинских соли и концентрисане карактеристичне ароме које су као хемикалије веома токсичне за тинејџере. Основни циљ предложених мјера је заштита и унапређење здравља становништва у Републици Српској, а посебно дјеце и младих као најосјетљивих група у друштву.
На Национални дан без дуванског дима – 31. јануар, истичемо да је усвајање закона кључан корак ка здравијем окружењу и одговорнијем односу према јавном здрављу. Глобална здравствена стратегија и препоруке Свјетске здравствене организације подржавају потпуне забране пушења у јавним затвореним просторима као ефикасну мјеру смањења здравствених ризика.
Пасивно пушење представља значајан здравствени ризик, јер садржи исти скуп штетних супстанци (издахнути ваздух пушача и загађене површине) као и активно пушење, повећава ризик од срчаних и плућних болести чак и код оних који сами не пуше, посебно је опасно за запослене у окружењима без забране пушења (кафићи, барови). Због концентрације дуванског дима у затвореном простору, изложеност је често већа него на отвореном па се ризици повећавају пропорционално трајању и интензитету изложености.