​

Сваке године, крајем априла Свјетска здравствена организација обиљежава Свјетску седмицу имунизације, са циљем да се промовише имунизација као кључна мјера за превенцију болести и заштиту живота. Ове године мото Свјетске седмице имунизације је "За сваку генерацију, вакцине д‌јелују". У оквиру наведене теме, кампања ће се фокусирати на значај вакцинације у свим генерацијама, јачање јавног повјерења, подршку здравственим радницима и осигуравање једнаког приступа заштити за све заједнице и појединце. Ове године посебно се истиче значај и улога имунизације у свим старосним групама.

У раном д‌јетињству имуни систем дојенчади и мале д‌јеце се још увијек развија, што их чини подложним многим заразним болестима. Зато се већина вакцина које штите од болести попут хепатитиса Б, дифтерије, тетануса, великог кашља, д‌јечје парализе, морбила, рубеле и заушњака даје у прве двије године живота. Пред полазак у школу и у раној адолесценцији неопходне су додатне дозе за одржавање имунитета против морбила, рубеле и заушњака као и против дифтерије, тетануса и великог кашља. У адолесценцији вакцина против хуманог папилома вируса игра значајну улогу у заштити од гениталних брадавица и одређених малигних болести. Током трудноће вакцинација игра виталну улогу у заштити мајке и бебе. Примањем одређених вакцина, труднице могу пренијети заштитна антитијела на своју бебу прије рођења и помоћи у заштити и мајке и дјетета. У одраслој доби, имуни систем људи природно слаби како старе, чинећи их склонијима тешким инфекцијама. Вакцине штите одрасле и старије особе од болести попут грипе и упале плућа, смањујући ризик од тешких болести и хоспитализације и помажући им да дуже остану здрави.

Током посљедњих 50 година програм имунизације који је покренула Свјетска здравствена организација је доживио изузетан напредак. Више од 200 година, вакцине су штитиле генерацију за генерацијом. Од 1974. године, преко 150 милиона живота је спашено захваљујући вакцинама. Одлуке породица да вакцинишу своју д‌јецу, заједно са посвећеношћу здравствених радника да допру до сваког д‌јетета, допринијеле су побољшању преживљавања дојенчади за 40% у протеклих 50 година и заштитиле десетине милиона дјеце од доживотног инвалидитета.

Данас, свака земља има свој програм имунизације а вакцине су глобално признате за једне од најсигурнијих, најисплативијих и успјешних јавноздравствених интервенција које спречавају смртне случајеве и побољшавају квалитет живота.

Сукоби у свијету, економски изазови и пораст оклијевања у вези са вакцинацијом су неке од пријетњи напорима да се дјеца благовремено вакцинишу. Пропусти у вакцинацији представљају отворена врата за појаву заразних болести које се могу спријечити вакцинама, омогућавајући им да се шире међу невакцинисаним особама. Зато је потребно уложити додатне напоре како би се омогућило да нико не остане ускраћен за бенефите које пружа вакцинација.

Како би се испунио овај циљ, Свјетска здравствена организација током обиљежавања Седмице имунизације позива земље чланице да имплементација програма имунизације треба да буде високо на листи њихових приоритета, те да се изградњом повјерења, дијељењем тачним информација и промотивним активностима подрже породице и појединци да доносе информисане одлуке које ће штитити њих саме, њихову дјецу и генерације које долазе.

Чињенице о имунизацији

• имунизација је једна од најефикаснијих и најисплативијих здравствених интервенција, која представља доживотно улагање у здравље дјеце и њихову добробит,
• вакцина је најбољи "тренер или учитељ имуног система" тако што га стимулише на производњу заштитних антитијела и ћелија, које ће омогућити тијелу да кроз процес примарне вакцинације и ревакцинације добије потпуну заштиту од разних болести које се могу спречити вакцинацијом,
• од прве вакцине против малих богиња 1789. године, па    све до најновијих вакцина које се данас користе, захваљујући вакцинацији, животни вијек милијарди људи је значајно продужен,
• вакцине су кључни дио одржавања здравља у свакој доби. Данас вакцине штите људе током цијелог живота, од д‌јетињства до одрасле доби, пружајући заштиту од преко 30 инфекција и тешких болести,
• захваљујући вакцинацији, велике богиње су ерадиковане и нико више не оболијева од ове тешке болести која је односила милионе живота,
• захваљујући вакцинацији, оболијевање од дјечје парализе у свијету је смањено за 99% у односу на 1988. годину, када је започет програм вакцинације,
• вакцинација против хуманог папилома вируса може спријечити до 90%  случајева рака грлића материце. Ова вакцина у комбинацији са редовним скрининг прегледима је најефикасније средство за превенцију рака грлића материце,
• у 2024. години у свијету обухват трећом дозом вакцине која штити од дифтерије, тетануса и пертусиса износио је 85%,
• мале богиње су једна од најзаразнијих болести које постоје. Проценат дјеце која су примила прву дозу вакцине против малих богиња износио је 2024. године у свијету 84% у односу на 2019. годину када је проценат износио 86%. Невакцинисана мала дјеца имају највећи ризик од добијања малих богиња и компликација ове болести, укључујући и смрт.
  

Обиљежавање Седмице имунизације у Републици Српској

У Републици Српској, имунизација се обавља у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести ("Службени гласник Републике Српске" број 90/17, 42/20, 98/20, 63/22) и Правилником о имунизацији и хемопрофилакси против заразних болести ("Службени гласник Републике Српске" број 104/22). Програмом мјера за спречавање и сузбијање, елиминацију и ерадикацију заразних болести за подручје Републике Српске, који се доноси за сваку годину, дефинисан је календар обавезне вакцинације дјеце и омладине, која је бесплатна за сву дјецу и омладину која јој подлијежу.

Наведеним календаром обухваћене су вакцине против десет заразних болести: туберкулоза, хепатитис Б, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, дјечија парализа, инфекције које изазива бактерија хемофилус инфлуенце тип б, мале богиње, рубела, заушњаци.

Поред систематске вакцинације дјеце и омладине, у Републици Српској је обавезна и вакцинација лица која су изложена повећаном ризику од настанка неких заразних болести. Тако је обавезна вакцинација против хепатитиса Б за здравствене раднике, за лица која раде на одржавању чистоће у јавним комуналним предузећима, те за лица која врше тетовирање, стављање пирсинга и друге захвате који нарушавају интегритет коже.

У марту 2023. године у Републици Српској је почела препоручена вакцинација против хуманог папилома вируса, за узраст од девет до 14 година. У марту 2025. године, горња узрасна граница за препоручену вакцинацију против ХПВ је повећана са 14 на 17 година, што значи да сва дјеца од девет година живота до навршених 17 година и 364 дана живота могу примити вакцину против ХПВ-а без плаћања надокнаде од стране корисника услуга. Ово је велики корак у нашем здравственом систему, јер ова вакцина нуди најбољу заштиту од озбиљних болести које изазива хумани папилома вирус, укључујући рак грлића материце.

У складу са подацима којима располаже Институт за јавно здравство Републике Српске, обухват имунизацијом у Републици Српској за 2025. годину је нижи од обухвата који је потребан за колективни имунитет. Анализом достављених података од стране здравствених установа које спроводе процес вакцинације, код прве дозе вакцине против туберкулозе и вакцине против хепатитиса Б се уочава да је обухват вакцинације око 97%, док код прве дозе комбинованом DTaP-IPV-Hib вакцином (вакцина против дифтерије, тетануса, великог кашља, дјечије парализе и болести које изазива бактерија хемофилус инфлуенце тип б) обухват износи око 92%. И даље се биљежи пад обухвата у ревакцинацији комбинованом DTaP-IPV-Hib вакцином у односу на примовакцинацију. Када је у питању МРП вакцина (вакцина против малих богиња, рубеле и заушњака), обухват вакцинацијом првом дозом вакцине је 52,86%, а другом 71,02% за Републику Српску.

Република Српска већ дуги низ година учествује у обиљежавању Свјетске седмице имунизације са циљем подизања свијести о значају имунизациje.

Више информација о Европској/Свјетској седмици имунизације може се добити на:

https://www.who.int/campaigns/world-immunization-week/2026