Иако је веома добро упознат са званичним ставом да БиХ не признаје независност покрајине Косово и Метохија, па самим тим ни институције непризнатог „Косова“, Суад Арнаутовић се није либио да на овако отворен начин учини оно што он и његови политчки истомишљеници и ментори сматрају нормалним.

Нажалост, потез попут овог Арнаутовићевог, није изолован случај већ само један у низу примјера у коме бошњачка политичка номенклатура узима себи ексклузивно право да говори у име БиХ.

Подсјетићемо само на изјаве Хариса Силајџића који стално злоупотребљава функцију члана Предсједништва БиХ да би пред страним званичницима и међународном јавности износио своје личне, партијске и етничке ставове. Исту злоупотребу, потпуно извјесно, г. Силајџић поновиће и у Њујорку приликом обраћања Генералној скупштини УН-а.

Такође, не треба заборавити ни штеточинске иступе Силајџићевог министра спољних послова Свена Алкалаја коме су под капу стале и изјаве попут оне да „Иран има право на нуклеарни програм“, чиме је БиХ непотребно уплео у причу у којој јој није мјесто, те његови ранији иступи гдје је износио партијске ставове о реформи полиције.

Све ово недвосмислно указује да бошњачки политичари сматрају БиХ ексклузивно својом државом, те да желе по сваку цијену да задрже монопол на све оно што из БиХ иде у свијет.

Отуда и Силајџићеве иницијативе да Републици Српској забрани изношење ставова о питањима која се најдиректније тичу Републике Српске, било коме изван БиХ, јер је свјестан да тиме нестају стереотипи на којима се заснива бошњачка идеологија.

Због свега наведеног, премијер Додик очекује брзу и оштру реакцију надлежних органа у повлачењу позива који је упутио Суад Арнаутовић те његово санкционисање.

Република Српска наставиће одлучно да користи сва права и могућности које јој пружа Устав БиХ и Дејтонски мировни споразум да би разбила лажну слику коју о БиХ, већ годинама, стварају г. Силајџић и њему слични, јер уколико би се допустило да БиХ постане онаква каквом је они желе, онда је јасно да другима у тој БиХ нема мјеста.