Влада Републике Српске озбиљно је забринута све жешћом кампањом појединих амбасада и међународних организација у БиХ која за циљ има поновно инсталисање Кемала Хусеиновића на мјесто директора Регулаторне агенције за комуникације БиХ. При томе, веома је интересантно како у тој кампањи поједини страни званичници у БиХ наводно заступају независност РАК-а, а истовремено они сами одређују ко је једини могући, њима подобан и прихватљив кандидат.
Овај апсурд недвосмислено указује да у БиХ нема ни говора о независности појединих агенција на нивоу БиХ, већ да су оне под потпуним патронатом дијелова међународне заједнице.
Неупућени посматрач би могао, на основу жестине којом поједини амбасадори бране његов положај, закључити да је функција Кемала Хусеиновића у најмању руку загарантована самим Дејтонским споразумом.
Такође, види се да је прича о такозваном „локалном управљању процесима“ само шарена лажа која се сервира наивнима. Наиме, „локално управљање“, по тумачењу неких страних званичника у БиХ, добро је само до тада до када је у потпуности усклађено са њиховим циљевима и жељама. Чим размишљање изабраних власти у БиХ постане другачије, истог момента крећу повици о наводно угроженој независности институција, о политичким постављењима и слично.
Ипак, чињенице по питању избора директора РАК-а су недвосмилене. Договор лидера свих владајућих странака у БиХ, дакле резултат локалног управљања, јесте да након мандата Кемала Хусеиновића, мјесто директора ове агенције припада кандидату из реда конститутивног хрватског народа.
Након што смо годинама слушали причу о неопходности локалног договора, сада, када локални договор постоји, поједини представници међународне заједнице тај договор потпуно игноришу и диктаторским манирима покушавају на мјесту директора ове важне агенције задржати себи слијепо послушног човјека.
Јасно је да у причи о избору директора РАК-а, нема говора о некаквом инсистирању на стручности, процедури и било чему сличном, јер је очито да су те процедуре и дефиниције стручности одавно подешене тако да поједини страни званичници у БиХ имају главну ријеч у кадровским питањима. Ту је посриједи жестока кампања чији је циљ да се задржи контрола над РАК-ом који би и у будуће био оружје за дисциплиновање непослушних и неподобних у БиХ.
Да ствар буде још јаснија, побринуо се и амбадсадор Холандије г. Карел Воскулер који је најгласнији у лобирању за Хусеиновића и нападима на институције Републике Српске које су његов дежурни кривац за све у БиХ.
Амбасадор Воскулер се одавно декларисао као навијач „бошњачког тима“ у БиХ, те се у подршци свом „тиму“ прославио покушајима да уређује питања из изборног закона, да одређује положај малобројнијих конститутивних народа, да мјери ниво слободе медија и разним сличним дипломатским подвизима, о чему је предсједник Владе Републике Српске упознао и представнике земаља чланица Савјета за импементацију мира.
Чињеница да је управо он најжешћи борац за очување Кемала Хусеиновића на позицији директора РАК-а најбоље говори о природи и мотивима кампање која се води.