Жене и мушкарци имају различите економске и друштвене улоге и одговорности, а тиме и различите путничке и транспортне потребе и могућности. Положај жена, при томе, је знатно отежан усљед преовлађујућих стереотипних погледа на њихове улоге и способности, што је значајан ограничавајући фактор њихове пуне партиципације у друштвеној заједници. Кућни послови и брига о дјеци су традиционално „сачувани“ углавном за жене, што смањује вријеме које имају на располагању за активности за које су одговорне и за путовања која треба да обаве током ланца активности.
Приступачност и квалитет саобраћајне инфраструктуре и услуга значајно утиче на мобилност, сигурност и активност становништва, а посебно жена и дјевојчица. Партиципативно планирање у области транспорта, које укључује глас жена и мушкараца, може да допринесе побошљању приступа здравственим установама, школама, тржиштима, административним центрима и др. и тако одговори на потребе различитих циљних група.
Све до посљедњих двадесет година, анализе и политике у области транспорта су ријетко узимале у обзир питања и потребе жена. У Европи је питање рода у области транспорта актуелизовано 1990-их година, посебно у Француској (са оснивањем "Femmes en mouvement, les transports au féminin association"), те у Шведској и Шкотској са стварањем неколико удружења професионалних жена која дјелују у сектору транспорта. Од тада су многи програми/пројекти имали за циљ да подстакну приступ услугама и превозним средствима за жене, те унаприједе учешће жена у пословима у у вези са транспортом.
На глобалном нивоу, запажене су значајне родне диференцијације у области транспорта. Тако је, на примјер, Извјештај Међународног транспортног форума „Род и Транспорт“ 2011, међу кључнима, констатовао родне диференцијације у погледу карактера и учесталости путовања жена и мушкараца, кориштења и приступа превозним средствима, учешћа у управљачким тијелима и пословима у области транспорта, учествовања у процесима дизајнирања, имплементације и мониторинга у области инфраструктуре, возила и услуга. Према овом Извјештају:
- Жене чине више путовања, која су краћа и нису у вези са послом;
- Мушкарци више користе аутомобил као превозно средство те га у много већем броју посједују;
- Жене више користе јавни превоз и шетњу него мушкарци за еквивалентна путовања;
- Жене које возе су осјетљивије на друге кориснике цесте и правила;
- Жене су много мање заступљене у управљачким и другим структурама у области саобраћаја.
У већини европских земаља, жене имају ограничен приступ занимањима у вези са транспортом, посебно у погледу приступа професији возача аутобуса или камиона. Само 10% од укупног броја возача у Европи чине жене.
Компаративне студије путовања мушкараца и жена такође су показале заједничке обрасце понашања у већини европских земаља, са посебним акцентом на посједовање возачке дозволе. Жене у значајно мањем броју посједују возачку дозволу у односу на мушкарце.
У постизању разумијевања путничких пракси диференцираних по полу, идентификован је проблем недостатка статистике разврстане по полу. Стога се препоруке Међународног транспортног форума односе на:
- Унапређење статистике о интеракцији рода и транспорта (приступ превозним средствима; трошкови превоза; карактеристике путовања; квалитет транспорта);
- Осигурање већег учешћа жена у планирању и процесима доношења одлука;
- Унапређење приступа и квалитета услуга и према стварним потребама жена и мушкараца;
- Повећање запослености жена у сектору саобраћаја.
У оквиру модула “Род и транспорт” Гендер центар Владе Републике Српске је креирао тематске презентације:
1. “Родни концепт и глобална институционална стратегија за постизање равноправности”, са циљем представљања основних појмова и концепта равноправности полова;
2. “Род и мобилност” - представљање досадашњих искустава и примјера добрих пракси у интегрисању рода у област транспорта.
НОВОСТИ И ДОГАЂАЈИ:
Учешће Гендер центра Владе РС на „II радионици – Унапређење мобилности жена у руралном подручју РС“, 14.12.2011
14.12.2011. године одржана је „II радионица – Унапређење мобилности жена у руралном подручју РС“ у организацији Министарства саобраћаја и веза Републике Српске, у Прес центру Владе РС. Поменута активност је одржана у оквиру програма „Унапређење мобилности жена у руралном подручју РС“, финансијски подржаног из ФИГАП програма БиХ (Финансијски механизам за споровођење Гендер акционог плана БиХ 2009-2014). Програм се проводи у оквиру имплементације Акционог плана за унапређење положаја жена на селу у РС до 2015. године. На поменутој радионици Наташа Костић, помоћница министра саобраћаја и веза РС је представила „Анализу потреба жена у руралним срединама са аспекта саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре“. Представница Гендер центра Владе РС, Анита Шимунџа је модерирала дискусијом, након одржане презентације. Дискусија се односила на будуће активности и програме мјера Министарства саобраћаја и веза РС за наредни период, а у оквиру имплементације Акционог плана за унапређење положаја жена на селу у РС до 2015. године.
Одржана радионица "Родни мејнстриминг у области саобраћаја и веза" (24.06.2011. године)
Одржана тематска радионица „Родни мејнстриминг у области саобраћаја и веза“ 24.06.2011. године у хотелу „Босна“ у Бањалуци у организацији Министарства саобраћаја и веза Републике Српске, а уз подршку Гендер центра Владе Републике Српске. Радионица је организована у оквиру програма „Унапређење мобилности жена у руралним заједницама Републике Српске“, који проводи Министарство саобраћаја и веза Републике Српске, уз финансијску подршку ФИГАП програма БиХ (2009-2014). Циљ програма је дефинисање и усвајање плана мјера за унапређење мобилности жена у руралним подручјима Републике Српске, на основу проведеног истраживања потреба женске руралне популације у погледу саобраћајне и путне инфраструктуре.
Приступачност и квалитет саобраћајне инфраструктуре и услуга значајно утиче на мобилност, сигурност и активност становништва а посебно жена, дјевојчица, младих и старијих особа. Положај жена на селу, при томе, је додатно отежан усљед традиционалних схватања о улози и одговорностима ове групе жена у друштву, физичких баријера, недовољне приступачности образовним, социјалним и здравственим услугама, запошљавању и другим факторима. Стога је провођење програма „Унапређење мобилности жена у руралним заједницама Републике Српске“ од изузетног значаја за остваривање људских права ове циљне групе жена у разним областима друштвеног живота.
Основна сврха радионица била је упознавање запослених у Министарству саобраћаја и веза као и представника руралних општина Републике Српске које партиципирају у програму са основним појмовима и стандардима за равноправност полова, те примјерима добре праксе и искуствима у интегрисању родних питања у област саобраћаја и веза.
У уводном дијелу радионице, поздравним ријечима учесницима/цама су се обратиле: Наташа Костић - помоћница министра саобраћаја и веза Републике Српске, Биљана Врховац – лоординаторица програма „Унапређење мобилности жена у руралним заједницама Републике Српске“ и Споменка Крунић – директорица Гендер центра Владе Републике Српске.
Радионица је обухватила двије тематске презентације:
1) Основни појмови и стандарди за равноправност полова, предавачице мр Јелене Милиновић (Гендер центар Владе РС)
2) Гендер и мобилност – досадашња искуства и научене лекције, предавачице мр Аните Шимунџе (Гендер центар Владе РС).
Радионица је била интерактивног карактера, са посебним акцентом на разговор о примјени стандарда за равноправност полова у оквиру ресорне надлежности Министарства саобраћаја и веза РС, те дефинисање садржаја упитника за истраживање потреба и приоритета женске руралне популације у Републици Српској са аспекта саобраћајне инфраструктуре.
Презентације:
Презенатција "Род и мобилност" - мр Анита Шимунџа, Гендер центар Владе РС
Презентација "Основни појмови и стандарди за равноправност полова" - мр Јелена Милиновић, Гендер центар Владе РС