Музеј савременe умјетности Републике Српске издао је каталог/публикацију "Милена Павловић Barilli (1909-1945)". Штампање ove публикације подржао је Гендер центар – Центар за једнакост и равноправност полова Владе Републике Српске у сврху видљивости и промоције равноправности полова и доприноса жена у умјетности. 

Каталог/публикација "Милена Павловић Barilli (1909-1945)"

У Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бањалуци 30.06.2011. године је отворена изложба Милене Павловић Барили. Изложба је трајала до 01.08.2011. године.

Дух мистичне каријере, невјероватан живот и свјетски успјех Милене Павловић Барили, која је за свега 36 година живота стигла да импресионира галеристе Италије, Француске и САД, која је била дизајнерка њујоршког „Vogue-a“ и сценографкиња бродвејских премијера, оживљава и у Музеју савремене умјетности РС у Бањалуци на 86 њених слика и педесетак архивских фотографија из породичних албума.

Експонати су у Музеју савремене умјетности РС "стигли" из фундуса Фондације Миленин дом, Галерије Милене Павловић Барили из Пожаревца, под покровитељством Министарства културе, односно Министарства вањских послова Србије.

Поставка ове умјетнице представљена је и у Њујорку, Вашингтону, Паризу, Лондону и Риму и сматра се једним од најзначајнијих пројеката којом се Србија презентује у свијету.

Милена Павловић Барили (1909 – 1945) је била изузетна појава у српском сликарству између два свјетска рата, чија се биографија доста разликовала од биографија осталих српских сликара истог периода. Била је изузетно образована жена, која је поред сликарства писала поезију на италијанском, француском, шпанском, бавила се модном илустрацијом и костимографијом, па је тако мијењајући начине изражавања испољила сав свој креативни потенцијал. Рођена у Пожаревцу, 5. новембра 1909. године, као једино дијете угледне Пожаревљанке Данице Павловић и италијанског пјесника Бруна Барилија. Родитељи су јој се упознали током студија музике на Конзерваторијуму у Минхену, гдје је Даница студирала клавир и пјевање, док се Бруно бавио компоновањем и писањем музичке критике. Са мајчине стране је припадала лози Карађорђевића, а са очеве великој умјетничкој породици Барили из Парме. Од најранијег дјетињства је путовала са родитељима по Европи, али се увијек враћала у Пожаревац и Београд. Гдје год је путовала и живјела била је у круговима значајних и угледних људи. Основно сликарско образовање је добила у Београду, гдје са 13 година уписује Краљевску уметничку школу, а дипломира на истој 1926. године. Наредне године наставља студије сликарства  на Akademie der bildenden Künste у Минхену (1926-1928), али убрзо напушта Академију, јер је била сувише конзервативна за Миленино поимање умјетности. Почетак каријере се везује за Пожаревац и Београд, гдје има прве изложбе, као и за чланство у групи „Лада“. Тадашњи критичари у Београду су веома позитивно оцијенили њене радове, али упркос томе не успијева наћи запослење ни у Србији, ни у Македонији, па своју каријеру успијешно гради у Риму, Паризу и касније у Њујорку. Са мајком Даницом је путовала по Шпанији, гдје је проучавала дјела Веласкеза и Гоје. У Лондону је живјела годину и по дана и имала 1931. године изложбу у једној од најзначајнијих лондонских галерија – Bloomsbury галерији. Изложба је истовремено значила и раскид са академским сликарством и почетак имагинарног и фантазмагоричног сликарства. Након Лондона одлази у Париз, гдје са прекидима остаје све до 1939. године. На Монпарнасу, тадашњем умјетничком средишту, упознаје значајне личности културног и јавног живота, умјетнике, музичаре, књижевнике...Познанство са Ђорђом де Кириком, Полом Валеријем, Андре Бретоном, Жан Коктоом и низом других ствараоца из цијелог свијета, оставља на Милену пресудан утицај, када њено сликарство почиње да добија одлике интимне исповијести. Упоредо излаже у Београду и Риму, гдје јој редовно и објављују поезију. Касну јесен 1938. и дио зиме 1939. проводи у Ослу, па затим одлази поново у Париз гдје излаже са југословенским умјетницима из Париза. Иста изложба ће бити припремљена и у Хагу. Августа 1939. одлази у Њујорк и остаје у њему због почетка рата у Европи. Почиње радити илустрације за модне часописе и велике модне куће(Vogue, Glamour, McCall’s, Harper’s Bazaar, House Beautiful...), затим велики број реклама за фирму Теxтрон, као и  бројне портрете угледне њујоршке клијентеле и чланове европских краљевских породица. Излагала је у Њујорку и Вашингтону. Тајно се вјенчава у децембру 1943. са младим америчким официром авијације, Томасом Госелином, кога је упознала на отварању своје изложбе у Вашингтону. Посебно је значајна сарадња са касније чувеним композитором Ђан Карло Менотијем, за чији је балет Себастијан радила костиме. Добила је и нову наруџбу, костиме за балет Сан летње ноћи, али 6. марта 1945. изненада умире од срчаног удара у Њујорку. Урна са Милениним посмртним остацима је пренијета у Рим 1947. године, гдје ће касније бити сахрањени и њени родитељи, Даница и Бруно. У знак сјећања на Милену, Ђан Карло Меноти је написао оперу The Saint of Bleecker Street. Данас се у кући у Пожаревцу, гдје је Милена рођена, налази драгоцјена заоставштина, коју је сакупила њена мајка Даница и која чини основни фонд Галерије Милене Павловић Барили, отворене 1962. године.

Семинар о равноправности полова у области културе и умјетности (17-18.02.2011)

Гендер центар је организовао први дводневни семинар о равноправности полова за државне службенике и друге актере који дјелују у области културе и умјетности у Републици Српској. Семинар је одржан 17-18.02.2011. године у Бањој Луци, уз подршку УНДП БиХ из средстава пројекта "Унапређење културног разумијевања у БиХ".

Информације о семинару