Вишковић за Еуро блиц: Српска може произвести ДОВОЉНО ЖИТА за себе, али не и за цијелу БиХ
Грађани Републике Српске у овој години неће плаћати већу цијену електричне енергије без обзира на инфлацију и глобалну кризу, а поскупљења не треба да се плаше ни привредници.
Аутор: Сњежана Карић
Рекао је ово у интервјуу за Еуро блиц предсједник Владе Републике Српске, Радован Вишковић, који истиче да је цијена електричне енергије у Српској и даље најјефтинија у регији, али да без обзира на то не планирају мијењати садашњи цјеновник ни за домаћинства, ни за привреду.
– Цијена електричне енергије, како за привреду, тако и за домаћинства у Српској, мања је од оне коју плаћају домаћинства и привреда у ФБиХ, региону, а о Европи да не причам. Наша домаћинства плаћају 22,5 евра по мегавату, а привреда 53 евра по мегавату, и то они који су имали уговоре на годину дана, док они који су прошле године склопили уговор на двије године плаћају електричну енергију по цијени од 49,5 евра по мегавату. С друге стране, цијена електричне енергије на свјетским берзама је 300 евра по мегавату – истакао је Вишковић.
Шта је са гасом; могу ли се очекивати поскупљења?
Цијена гаса тренутно прелази 1.300 долара на 1.000 кубика, док Српска и БиХ и даље плаћају цијену у износу од 364 долара на 1.000 кубика. Дакле, исту ону цијену коју смо плаћали и прошле године. То можемо захвалити споразуму који је Српска постигла са Русијом и Гаспромом. Желим да им се захвалим за то, свидјело се то некоме или не. У једном моменту гас је имао цијену од 3.000 долара на 1.000 кубика, али ми то нисмо осјетили.
Влада Српске је предложила укидање акциза на нафту и нафтне деривате о чему ће коначну ријеч дати Парламентарна скупштина БиХ. И СДП је предлагао да се укине акциза на нафту и нафтне деривате у трајању од шест мјесеци, али су то делегати у Дому народа, међу којима и они из СНСД, одбили. Која је разлика измеђувашег приједлога и оног од СДП?
Приједлог СДП је био неозбиљан јер су тражили да се укину акцизе на шест мјесеци, а ми смо рекли на мјесец дана. Желимо да пратимо ситуацију и да видимо након тих мјесец дана да ли та мјера има ефекта, треба ли је продужавати или не. Морам напоменути да су, и без укидања акциза, нафта и нафтни деривати у БиХ јефтинији од окружења. Укидањем акцизе на мјесец дана Српска би изгубила 17,6 милиона КМ, али ми смо спремни да то урадимо ако ће то донијети добро грађанима. Међутим, ту има једна озбиљна дилема. Шта да радимо са резервама оних дистрибутера који су већ набавили нафту и нафтне деривате и платили те акцизе? Може се наћи начина да се то ријеши, али то тражи вријеме. Друга дилема је, шта ако се БиХ одрекне акциза и онда нам почну долазити грађани из регије како би купили нафту и нафтне деривате. Нјима би нафта и нафтни деривати били још повољнији него нама јер нема акцизе и ослобађају се ПДВ. То значи да би у датом моменту могли да имамо огромне редове, поготово у пограничним дијеловима, те да се можда чак угрози снабдијевање наших грађана. Је ли нам то циљ? Из тог разлога је Влада РС тражила да се то ограничи на мјесец дана, а не на шест мјесеци како је предлагао СДП. И на крају, треба поменути и то да укидање акциза на нафту и нафтне деривате неће довести до појефтињења осталих намирница, које су поскупиле управо због раста цијена нафте и нафтних деривата.
Криза у Украјини довела је до ланчаног поскупљења не само горива, већ и хране, управо због скока цијена енергената и сировина у свијету. Шта власт конкретно чини да превазиђе ову кризу?
Српска је и у корони показали да има знање, капацитет и могућност да се избори са тешким проблемима, тако да ни овај пут неће бити другачије. Ми смо увозно-извозна привреда, оријентисана на привреде из окружења, и свјесни смо да се многи наши репроматеријали и сировине увозе из земаља ЕУ, па самим тим долази до поскупљења производа и производње у Српској. Подсјетићу да је Влада Српске приликом доношења буџета и економске политике у децембру прошле године била свјесна чињенице да ће доћи до поремећаја на тржишту и инфлације. Међутим, тада нисмо очекивали да ће доћи до кризе у Украјини и да ће се тржиште пореметити у овом обиму. Украјина и Русија су у суштини највеће житнице, највећи извозници енергената, како гаса, тако и нафте. Украјина има значајна рудна богатства, металну индустрију, жељезаре, шуме и дрвне сортименте које је Европа, па чак и наше окружење, једним дијелом користила и увозила. Криза се, дакле, као и свуда у свијету, сада осјети и у Српској. Влада Републике Српске је, како што је познато, предложила укидање ПДВ на основне животне намирнице и повећање стопе на луксузну робу са 17 на 22 одсто, уз ограничење до 31. децембра 2022. године. Планирамо ускоро да повећамо плате, пензије и борачка издвајања. У међувремену смо искористили наш Закон о интервентним набавкама и обезбиједили одређене количине основних животних намирница, као резерве за „не дај боже“. Те резерве ће служити ако се поремете ланци снабдијевања или ако дође до дивљања цијена. Набавили смо пшеницу, уље, со, шећер, одређену врсту конзервираних намирница, како поврћа, тако и меса. Настојали смо да робу набављамо од домаћих произвођача, бар оно што смо могли. Такође, припремамо се за надолазећу жетву и планирамо откупити одређене количине пшенице, коју ћемо задржати као резерву за потребе Српске.
Да ли је оправдан страх грађана да би могло доћи до несташице брашна?
Производња пшенице у Српској је негдје око 200.000 тона годишње, од чега може да се добије око 120.000 тона брашна. У нормалним околностима, потрошња грађана у Српској је негдје око 5.500 тона брашна мјесечно. То значи да наша једна жетва обезбјеђује брашна за скоро двије године. Међутим, проблем је што ФБиХ нема значајну производњу пшенице, па добар дио брашна или пшенице из Српске заврши у Федерацији БиХ. У том случају, производња пшенице у БиХ није довољна за прехрану свих становника, и морамо увозити одређену количину пшенице са других простора.
Да ли пољопривредници онда могу очекивати већу подршку власти?
Као што је познато, пољопривредници су до сада за хектар засијане пшенице добијали 300 КМ из аграрног буџета Српске. Узимајући у обзир раст цијена нафте, минералних ђубрива и слично, Влада је одобрила додатних десет милиона КМ из Компензационог фонда Српске за аграрни буџет, који износи 75 милиона КМ. Повећали смо, тако, износ за још 100 КМ по хектару засијане пшенице, па премија сада износи 400 КМ, умјесто 300 КМ. Српска такође, за разлику од ФБиХ, већ неколико година има такозвани плави дизел и нашим регистрованим произвођачима омогућавамо да добију по 100 литара дизела по хектару обрадиве површине. Ми то суфинансирамо са 50 фенинга по литру. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је прије пар дана завршило списак за суфинансирање набавке нове механизације, опреме и објеката за пољопривредну производњу. У буџету за 2022. годину смо за те намјене издвојили 7 милиона КМ. Међутим, према приспјелим захтјевима потребан нам је 21 милион КМ, јер сви који су послали захтјев испуњавају услове из нашег јавног позива. Влада Српске је одлучила да никога не одбије, па ћемо обезбиједити додатних 14 милиона КМ и испоштовати све захтјеве. Морам напоменути да је од 2019. године до данас износ за те намјене порастао са 5 милиона на 21 милион КМ. Наиме, 2019. године је за суфинансирање набавке нове механизације, опреме и објеката за пољопривредну производњу, буџет за те намјене био 5 милиона КМ, а 2020. године је порастао на 9 милиона КМ. Годину касније, 2021. године, буџет је износио 14 милиона КМ, а ове године ће, ево, бити 21 милион КМ. То показује да Влада Српске цијени чињеницу да је пољопривреда наша шанса за развој и економски раст. Влада Српске суфинансира и 30 одсто вриједности набављене опреме, механизације и објеката за пољопривреду. Такође, када узмете у обзир да се та опрема и механизација махом увозе из иностранства, онда нема ПДВ од 17 одсто. Из тог произилази да, на примјер, пољопривредник који набави трактор добије 47 одсто поврата средстава.
Најављено је да ће Влада веома брзо изаћи са приједлогом о ванредном повећању пензија. Да ли можете рећи колики ће тај проценат повећања бити?
Не могу, из разлога јер желимо, прије тога, да разговарамо са Удружењем пензионера РС. Када то с њима договоримо заједно ћемо изаћи у јавност и рећи колико је повећање и од када иде. Исти састанак планирамо и с пословном заједницом и синдикатима везано за повећање плата запослених. Дакле, биће повећања пензија, плата и борачких додатака, а с нашим партнерима ћемо договорити вријеме ступања тих мјера на снагу и тачне износе.
Када помињете повећање плата, да ли исто могу очекивати и радници у приватном, а не само јавном сектору?
Било би коректно да привредници подигну плате и у приватном сектору. Влада Српске у континуитету даје олакшице нашем привредном сектору. Већ сам раније поменуо да плаћају много мању цијену електричне енергије него привредници у окружењу. Ми смо приликом доношења буџета за ову годину ишли превентивно са одређеним рјешењима. Одрекли смо се одређених прихода у буџету укидањем парафискалних намета и смањивање пореског оптерећења, како би и наш приватни сектор дошао у позицију да повећава плате својим запосленим. Народна скупштина РС ће на сљедећој сједници ићи са измјенама Закона о подстицајима у Српској гдје за све послодавце који повећавају плате својим запосленима враћамо 30 и 70 одсто уплаћених пореза, управо као стимулацију да и тај сектор иде с повећањем плата. Та наша мјера траје од 2019. године. До сада смо по том основу уложили више од 25 милиона КМ на поврат уплаћених пореза и доприноса, који су се односили на повећање плата. Очекујем да приватни сектор повећава плате, јер се и цијене производа, који се раде у реалном сектору, повећавају. Ако су поскупиле основне животне намирнице, онда плате запослених не могу да остану на истом нивоу.
Како одговарате на оптужбе на рачун Владе везано за закључке НСРС из децембра прошле године, којим је задужена да повуче сагласност са споразума о преносу надлежности у области ПДВ, ВСТС и система одбране. Зашто Влада РС још није поступила по тим закључцима?
Прво, рокови који су дати по тим закључцима нису истекли. Не знам зашто се некоме жури. Ми имамо све те ствари припремљене. Међутим, моменат у којем се налазимо није погодан. У моменту доношења закључака није било кризе у Украјини и дивљања цијена енергената и основних животних намирница. Ми нисмо одустали од тога али је сада прече да се бавимо инфлацијом и проблемима који су нас сустигли због кризе у Украјини. Подсјетићу да је крајем јануара упућен допис Влади ФБиХ да се одржи заједничка сједница влада како би разговарали о свим отвореним питањима.