​

Поштовани Предсједниче Народне скупштине,

уважени народни посланици,

Дозволите да на почетку дам неколико појашњења, будући да Народна скуштина Републике Српске први пут разматра ову врсту документа.

Програм економских реформи Републике Српске за период 2017-2019. је документ који замјењује досадашњи документ Економска политика, којег је Народна скупштина усвајала уз Буџет за сваку наредну годину.

Програм економских реформи је документ који се израђује у складу са методологијом и смјерницама Европске комисије. Њиме су представљене мјере економске политике Владе Републике Српске, с том разликом што он садржи и средњорочни макроекономски оквир и оквир фискалне политике, те свеобухватни програм структуралних реформи.

Сви нивои власти израђују овакве програме економских реформи који ће бити обједињени у оквирни документ за потребе процеса европских интерација и достављен Европској комисији. Чињеница да документ који представља програм економских реформи Републике Српске усвајају Влада и Народна скупштина Републике Српске, одражавас раније дефинисани став да Република Српска и њене институције морају бити јасно видљиве у цијелом процесу у складу са уставним овлашћењима и надлежностима којима располажу.

У оквиру макроекономских кретања, који су детаљно приказани у овом документу, овом приликом треба поменути неколико показатеља и трендова.

Према извјештају ММФ-а из октобра 2016. године, пројекција глобалног раста износи 3,1% у 2016. години и 3,4% у 2017. години, док за БиХ пројектоване стопе раста за период 2016-2019. година, износе 3%, 3,2%, 3,7% и 3,9%.

Према пројекцијама Европске комисије из новембра 2016. године, економски раст у Европи биће настављен умјереним темпом. Очекивани раст реалног БДП-а у еврозони износи 1,7% у 2016. години, 1,5% у 2017. години и 1,7% у 2018. години, док се у ЕУ очекује раст 1,7% ове године, 1,6% у 2017. години и 1,8% у 2018. години.

Када говоримо о Републици Српској, у 2015. години остварен је реални раст БДП-а од 2,6%, док је раст  у прва два квартала 2016. износио 2,2% односно 1,8%.

Индустријска производња са учешћем у БДП-у од 15,1% у 2015. години остварила је раст од 2,7%, док је само у првих 9 мјесеци 2016. године остварен раст индустријске производње од 7% што је резултат повећане привредне активности, те пуштања у рад ТЕ Станари.

У 2015. години забиљежен је пад просјечних годишњих цијена од 1,4%, колико је износио и у првих девет мјесеци 2016. године.

Забиљежен је и благи раст просјечне нето плате у 2015, уз процјену да ће се задржати и у 2016. години на приближно истом нивоу, као и да ће расти у наредном периоду на износ од 843 КМ у 2017, 850 КМ у 2018. и 859 КМ у 2019.

Имамо тренд смањења броја незапослених, уз истовремени раст броја запослених.

На примјер, у 2015. години анкетна стопа незапослености се смањила на ниво од 25,2%, а у 2016. години на ниво од 24,8%, а овај тренд смањења се предвиђа и у наредном трогодишњем периоду и то на 24,4%, 24% и 23,6%. 

Број незапослених у 2015. години (139.465 лица) смањио се за 4,4%, а у периоду јануар–септембар 2016. (133.424 лица), био је мањи за 5,2% у односу на исти период претходне године.

Истовремено, број запослених се повећава, тако да је у септембру 2016. (257.001 лица), био за 3,3% виши у односу на исти период претходне године.

У 2015. покривеност увоза извозом износила је  59,8%, а у периоду јануар–септембар 2016. године 65,5%.

Када је ријеч о процјенама и пројекцијама кретања макроекономских показатеља Републике Српске у периоду 2017-2019. година очекује се стабилно кретање привредног раста по стопама 3,0%, 3,2% и 3,3%, углавном као резултат раста индустријске производње, очекиваног раста привредних активности у окружењу (посебно за земље најзначајније спољнотрговинске партнере) и повећаног нивоа извозне тражње, благог раста домаће тражње по основу повећане запослености, али и позитивних ефеката инвестиција.

У периоду 2017 - 2019. године сви показатељи задужења биљежиће опадајући тренд.

Стање укупног, односно јавног дуга у односу на БДП у 2017. години износиће 59,5%, односно 46,2%, а у 2018. години износиће 58,8%, односно 44,8%, док ће у 2019. години износити 56,6%, односно 42,7%.

Уважени народни посланици,

Наш главни задатак јесте јачање Републике Српске, њених институција, и њених политичких и економских капацитета, уз очување њених уставних надлежности.

Као и свугдје друго, и наш систем је потребно континуирано реформисати како би одговорио потребама друштва и наших грађана.

Реформе које проводимо у неколико важних области садржане су у различитим документима,  а Програм економских реформи који данас разматра Народна скупштина, дефинише кључне реформске области као што су:  

I. Управљање јавним финансијама,

II. Тржиште енергије, транспорта и телекомуникација,

III. Секторски развој,

IV. Пословно окружење и смањење неформалне економије,

V. Истраживање и иновације,

VI. Вањска трговина и олакшавање инвестиција,

VII. Образовање и вјештине,

VIII. Запошљавање и тржиште рада и

IX. Социјална укљученост, смањење сиромаштва и једнаке могућности

Ове области представљају надоградњу већ започетих, и дијелом проведених, реформских процеса из 2015. и 2016. године.

Оне се односе на реформе у области јавних финансија, смањење пореског оптерећења рада и унапређење пословног окружења, реформе здравственог сектора, унапређење тржишта рада кроз реформе у образовању, наставак инфраструктурних пројеката, секторски развој,  реформу јавних предузећа, унапређење пољопривредне производње, као и финансијског сектора.

I. УПРАВЉАЊЕ ЈАВНИМ ФИНАНСИЈАМА

Кад је ријеч о дијелу који се односи на управљање јавним финансијама кључне мјере  у 2017. години су:

1. Смањење оптерећења привреде кроз елиминисање препрека за пословање предузећа и смањење пореског оптерећења рада,

2. Реформа здравственог сектора и

3. Осигурање одрживости јавне потрошње и јачање финансијске одговорности

Усвајањем Закона о пореском систему већ израђени Регистар парафискалних давања добиће своју правну основу. У 2017. години услиједиће додатне анализе непореских давања укључених у Регистар како би се приступило евентуалном укидању или смањењу одређених намета који се покажу као неоправдани. На примјер, планираним укидањем посебне републичке таксе, смањиће се буџетски приходи за око 10 милиона КМ, али ће то значити растерећење за привредне субјекте.

Смањење пореског оптерећења рада реализоваће се кроз смањење доприноса, и значиће растерећење привреде. Ово намеће потребу да се из сигурних и реалних извора надокнаде тако умањена средства ванбуџетским фондовима по основу смањених доприноса (за око 76 милиона КМ). Пошто ће ова мјера направити значајан притисак на Фонд здравственог осигурања, она је везана за обезбјеђивање других извора финансирања у складу са договором свих нивоа власти у БиХ и ММФ-а кроз Реформску агенду.

Реформа здравственог сектора почела је крајем 2015. године и реализује се кроз неколико фаза које подразумијевају aнализу дуговања здравственог сектора, увођење свих јавних здравствених установа и Фонда здравственог осигурања на трезорски начин пословања, те изналажење могућности за нове моделе и изворе финансирања.

Осигурање одрживости јавне потрошње и јачање финансијске одговорности има за циљ додатно унапређење фискалне одговорности, смањење јавне потрошње, те промјену структуре буџетске потрошње у корист капиталне потрошње, што ће бити темљени принцип свих будућих активности. Ту спадају: завршетак спровођења Закона о фискалној одговорности, реорме у јавном сектору уз успостављање Регистра запослених, реформе у систему локалне самоуправе, повећање ефикасности јавних инвестиција, те усвајање Стратегије управљања јавним финансијама Републике Српске.

II. ТРЖИШТЕ ЕНЕРГИЈЕ, ТРАНСПОРТА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА

Кад је ријеч о области тржишта енергије, транспорта и телекомуникација, кључне мјере у 2017. години су:

1. Побољшање ефикасности рада и инвестициона активност у области енергетике и рударства;

2. Унапређење комуникационе инфраструктуре; и

3. Повећање енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора и заштита животне средине.

Намјера је да се интензивирају активности на реализацији већ започетих инвестиционих пројеката и унаприједи ефикасност у раду јавних предузећа у области енергетике и рударства, обезбиједи ефикасније праћење реализације концесионих уговора, и ојача координација активности са инвеститорима у циљу ефикасније реализације покренутих инвестиционих пројеката.

Унапређење комуникационе инфраструктуре спроводи се првенствено у циљу боље комуникационе повезаности Републике Српске, што је претпоставка и за повећан ниво привредних активности, али и конкурентности цијеле привреде. У оквиру ове мјере предвиђа се повећање квалитета услуга бањалучког Аеродрома, завршетак изградње ауто-пута Бањалука – Добој (дионица Бањалука–Прњавор), почетак изградње међудржавног моста преко ријеке Саве код Градишке и његов завршетак до краја 2019. године, као и завршетак изградње моста преко ријеке Дрине, (Братунац-Љубовија), те завршетак пројекта обнове жељезница.

Повећање енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора и заштита животне средине кроз механизам утврђивања одговорности за штету начињену животној средини по принципу „загађивач плаћа“, израду Стратегије за подстицање улагања у енергетску санацију објеката, унапређење енергетске ефикасности у јавним објектима, усвајање Националног плана смањења емисија за БиХ, итд.

III. СЕКТОРСКИ РАЗВОЈ

Од свих производних сектора, пољопривредна производња има највеће учешће у структури БДП-а Републике Српске. Због тога, кључна мјера у овој области биће унапређење пољопривредне производње кроз унапређење извора финансирања аграрног сектора, усвајање и хармонизација прописа из области пољопривреде на нивоу Републике Српске и БиХ, успостављање система идентификације земљишних парцела, спровођење процеса идентификације животиња кроз усавршавање система обиљежавања животиња, унапређење спољнотрговинског пословања и заштите домаће пољопривредне производње, рад на документима за рурални развој и ИПАРД Оперативне структуре.

У области производне дјелатности кључна мјера Владе Републике Српске биће реструктуирање привредних друштава у државном власништву са већинским или 100% државним капиталом, и то кроз наставак активности реструктурисања, окончање процеса приватизације, покретање и окончање стечајног поступка и ликвидација. Осим тога, дефинисане су и реформе усмјерене на побољшање пословања јавних предузећа, унапређење индустријске производње, те увођењем института добровољног финансијског реструктурирања.

У области услужне дјелатности кључна мјера биће унапређење финансијског тржишта кроз увођење строжих бонитетних захтјева банкарског пословања и уређење поступка реструктурирања банака, утврђивање обавезног преобликовања затворених инвестиционих фондова који су настали трансформацијом приватизационих инвестиционих фондова у отворене инвестиционе фондове.

IV. ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ И СМАЊЕЊЕ НЕФОРМАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

У погледу унапређења пословног окружења и смањења неформалне економије, кључне мјере односе се на унапређење слободног кретања роба и слободног пружања услуга, те унапређења области правде и безбједног амбијента за пословање.

У области пословног окружења Влада Републике Српске је већ провела значајне реформе у погледу пословне регистрације увођењем једношалтерског система регистрације, чиме су значајно смањени трошкови, потребно вријеме и број процедура за оснивање предузећа, а планира се  завршетак пројекта on-line регистрације.

Такође, Пројектом електронског издавања грађевинских дозвола извршиће се значајно унапређење ове области. Истовремено, планира се смањивање броја докумената просторног уређења, на максимално три нивоа планирања, као и једностепени поступак усвајања.

У погледу слободног кретања робе и уклањања конфликтних прописа, важну улогу има успостављање „Базе важећих прописа Републике Српске“ доступне привреди, потенцијалним инвеститорима и инспекцијским органима и доношење Закона о општој безбједности производа Републике Српске.

У оквиру слободног пружања услуга предвиђа се укидање препрека развоју услужних дјелатности, поједностављење поступака и услова за покретање и обављање услужних дјелатности, као и ефикасан  брз приступ информацијама.

Унапређење области правде и безбједног амбијента за пословање биће реализовано кроз доношење новог Кривичног закона, почетак рада нових институција правосуђа и јачање кадровских капацитета у Окружном привредном суду у Бањој Луци, израду планова интегритета у свим јавним институцијама, заштиту лица која пријављују корупцију; те унапређење безбједног амбијента за пословање.

V. ИСТРАЖИВАЊЕ И ИНОВАЦИЈЕ

Кад је ријеч о области истраживања и иновација акценат је на унапређењу научноистраживачког и иноваторског система са циљем примјењивости у привреди и значајном унапређењу конкурентности привреде.

VI. СПОЉНА ТРГОВИНА И ОЛАКШАЊЕ ИНВЕСТИЦИЈА

У области спољне трговине и олакшања инвестиција неопходно је унапређење спољнотрговинске политике, што подразумјева дјеловање органа БиХ, као и подстицање страних улагања,  спровођење програма постинвестиционе подршке и отклањање препрека за слободно кретање капитала.

VII. ОБРАЗОВАЊЕ И ВЈЕШТИНЕ

У области која се односи на образовање и вјештине кључна мјера биће унапређење повезаности образовања и тржишта рада, укључујући средње школе и високошколске установе, као  кроз јачање предузетничко-иновативне компоненте у области средњег и високог образовања.

VIII. ЗАПОШЉАВАЊЕ И ТРЖИШТЕ РАДА

Једна од кључних мјера односиће се на запошљавање и повећање ефикасности тржишта рада, укључујући  редефинисање улоге Завода за запошљавање у циљу додатног јачања његове посредничке улоге и ефикаснијег провођења активних мијера запошљавања, обезбјеђујући бољу повезаност послодаваца и активних тражилаца посла, те смањења неформалног запошљавања, за шта је потребно и додатно јачање нспекцијске контроле непријављеног рада.

IX. СОЦИЈАЛНА УКЉУЧЕНОСТ, СМАЊЕЊЕ СИРОМАШТВА И ЈЕДНАКЕ МОГУЋНОСТИ

У погледу социјалне укључености, смањења сиромаштва и једнаких могућности, интензивираће се активности према најрањивијим категорјама друштва. Пензионерска популација остаје један од приортета и ствараће се даље претпоставке за унапређење њиховог материјалног статуса, након што је у претходном периоду обезбијеђена редовност исплате и повећање пензија.

Задржана су сва права породица погинулих бораца, ратних војних инвалида и демобилисаних бораца, при чему смањење броја корисника не прати и смањење планираних средстава.

Поштовани Предсједниче Народне скупштине,

уважени народни посланици,

Преднацрт овог документа био је постављен на интернет страници Владе Републике Српске, а јавне расправе одржане су у првој половни  децембра са свим социјалним партнерима, након чега су ресорна министраства и Влада у цјелини размотрила достављене прједлоге и сугестије креирајући након тога Приједлог програма економских реформи Републике Српске за период 2017–2019. година, који је разматран и подржан и на сједници Економско - социјалног савјета Републике Српске.

Хвала на пажњи!