Влада којој је изгласано неповјерење, поднесе оставку или јој је престао мандат због распуштања Народне скупштине Републике Српске остаје на дужности до избора нове Владе, једна је од битних новина Закона о Влади Српске, који је 25. новембра усвојила Народна скупштина.
"У складу са чланом 94. Устава РС, Влада којој је изгласано неповјерење, која је поднијела оставку или јој је престао мандат због распуштања Народне скупштине остаје на дужности до избора нове Владе, што у практичном смислу значи да више немамо техничке владе као што је то био случај раније", потврдила је за новинску агрнцију "Срна", Стојанка Ћулибрк, помоћник министра за ресор управе, у Министарству управе и локалне самоуправе Републике Српске.
Ћулибркова је истакла да новину у Закону о Влади Републике Српске представља и чињеница да чланови Владе на дан избора дају свечану изјаву пред Народном скупштином Републике Српске, а не заклетву као што је то раније био случај.
Према њеним ријечима, чланови Владе не могу обављати посланичку или другу јавну функцију нити професионално вршити другу дјелатност, осим у области научне дјелатности и високог образовања.
Новим Законом о Влади, предвиђено је да премијер именује потпредсједника Владе који га мијења у вријеме његовог одсуства или спријечености са свим његовим овлаштењима, осим овлаштења на предлагање избора или разјешења члана Владе.
Ћулибркова је додала да је једна од новина новог закона и то да овлаштење министра којем је престао мандат до избора новог министра врши члан Владе којег овласти предсједник Владе, најдуже у року од 90 дана, а избор новог министра врши се за период до истека мандата те Владе.
"Извршну власт, у складу са Уставом Републике Српске, врши Влада Српске и ова одредба је у складу са одредбом члана 69. став 1. и 4. Устава Републике Српске према којој се државна власт у Републици организује на начелу подјеле власти при чему извршну власт врши Влада", рекла је Ћулибркова.
Она је додала да је према новом Закону о Влади, Влада самостална у оквиру својих надлежности и да за свој рад одговара Народној скупштини РС, а њено сједиште је у Бањалуци.
"Влада проводи политику, извршава законе и друге прописе Народне скупштине Републике Српске, али је одговорна и за стање у Републици у свим областима из своје надлежности", истакла је Ћулибркова.
У односу на ранија законска рјешења, додала је, а у складу са амандманом 84. на члан 92. Устава РС прописано да предсједник и потпредсједници Владе Српске не могу бити из реда истог конститутивног народа.
Нови Закон о Влади предвиђа да у вријеме ванредног стања или ратног стања којег прогласе надлежни органи БиХ, ако Народна скупштина РС не може да се састане, Влада предлаже предсједнику Републике да уз претходно прибављено писано мишљење предсједника парламента Српске донесе уредбе са законском снагом о питањима из надлежности Народне скупштине.
Новина у Закону је и формирање Генералног секретаријата Владе РС, што је резултат процеса реформе јавне управе.
Радом Генералног секретаријата руководи и за његов рад је одговоран генерални секретар којег именује Влада на приједлог премијера.
"Генерални серетар има своје помоћнике који се бирају из реда запослених на приједлог генералног секретара и именује их Влада. У Генералном секретаријату врше се послови којим се обезбјеђује ефикасност, рационалност и јавност рада Владе и њених радних тијела", истакла је Ћулибркова.
Она је појаснила да генералном секретару престаје мандат престанком мандата предсједника Владе, његовом оставком или разрјешењем.
Према њеним ријечима, у Генералном секретаријату Владе формира се кабинет предсједника Владе и сектори као основне организационе јединице, а једна од основних организационих јединица је Сектор за европске интеграције у који ће прећи дио послова из надлежности Министарства за економске односе и европске интеграције.
"Кабинет предсједника Владе има шефа кабинета којег именује Влада, а којем престаје мандат на исти начин као и генералном секретару Владе", рекла је Ћулибркова.
Према новом Закону, Влада има и Колегијум којим руководи предсједник Владе, а чине га још потпредсједници Владе, генерални секретар и шеф кабинета.
Влада има право да повуче приједлог закона или другог акта који је поднијела Народној скупштини Републике Српске најкасније у завршној ријечи након окончане посланичке расправе о том акту на сједници парламента.
Новина у Закону је поглавље о јавности рада Владе, чији је циљ да учини доступним јавности, грађанима и широј друштвеној заједници приступ информацијама о њеном раду, које су од јавног значаја и у складу са прописима о слободи приступа информацијама.
"Из овог закона произилази обавеза да се донесе посебан пословник о раду Владе којим ће бити ближе разрађена сва питања, као и питања од значаја јавности рада Владе", истакла је Ћулибркова.
Говорећи о Закону о републичкој управи, којег је Народна скупштина РС усвојила на сједници 25. новембра, Ћулибркова је потврдила да Влада Републике Српске задржава 16 министарстава с тим што су два министарства промијенила назив.
"Министарство за економске односе и европске интеграције промијенило је назив у Министарство за економске односе и регионалну сарадњу, а све што је у вези са европским интеграцијама, према новом закону о Влади, прећи ће у Сектор за европске интеграције", нагласила је Ћулибркова.
Закључила је да је у складу са новим законом Министарство привреде, енергетике и развоја Републике Српске промијенило назив у Министарство индустрије, енергетике и рударства чије ће надлежности бити усклађене са новим називом.